Browse Tag: šema

Upoznavanje sa IOIO

Ako niste sigurni o kakvom IOIO-u se radi, pogledajte ovde 😉

ioio-logo

Stigao je. IOIO koji sam toliko čekao – stigao je! Zapravo stigao je on još davno, samo od svih obaveza nisam uspeo da mu posvetim dovoljno pažnje i da se poigram sa njim. Nego, da ne bih prevodio uputstvo koje možete naći ovde, u ovom blogu ću opisati problematične situacije u kojima sam se ja našao kada sam hteo po prvi put da pokrenem aplikaciju HeloIOIO i kako sam ih rešio.

Konektori

Prva stvar koju sam primetio kada sam otvorio paket, jeste da na pločici nisu zalemljene lestvice za povezivanje uređaja sa žicama, već su ostavljeni samo kontakti na koje se nešto može zalemiti. “Shit, sada još moram tražiti te lestvice po gradu!”. A tada još nisam ni znao kako se to zove, pa sam prodavcima na razne načine objašnjavao šta mi treba, pokazivao im slike na telefonu, poredio sa protoboard-om, dok konačno u Sprintu nisam našao to što mi treba. Tamo su mi objasnili da se to zove ženska lestvica (vi zakjučite zašto baš ženska :P).

Zaštita od pogrešnog povezivanja napajanja

Kada su lestvice konačno bile zalemljene na pločicu, bilo je vreme da testiram uređaj. Pročitao sam zvanično uputstvo, a zatim pločicu nakačio na stari adapter od fiksnog telefona (9V, 1000mA). Ideja je bila da stavim i jednu diodu, kako bi pločicu zaštitio od pogrešnog povezivanja napajanja, ali u tom trenutku nije bilo vremena za nešto to, što se kasnije ispostavilo kao velika greška. Elem, evo kako diodom da zaštitite IOIO (ili neki drugi neki uređaj) od pogrešnog povezivanja napajanja:

Zaštita od pogrešnog povezivanja napajanja
Zaštita pomoću diode

Takođe možete koristiti i grecov ispravljač:

Zaštita od pogrešnog povezivanja napajanja
Zaštita pomoću grecovog ispravljača

U provm slučaju uređaj neće raditi ako naopačke povežete napajanje (na B priključak dovedete minus), dok u drugom slučaju sa grecovim ispravljačom, uređaj će raditi za bilo koju polarizaciju plusa i minusa na priključcima A i B. Ove zaštite je poželjno skinuti kada uređaj kačite na bateriju, jer svaka dioda stvara pad napona od 0,7V.

Projekat HelloIOIO

Da bi IOIO nešto radio, potrebno je da isprogramirate aplikaciju za Android telefon koja će da mu kaže šta da radi. Zbog toga je potrebno da na računaru imate podešeno Eclipse okruženje sa Android SDK. Kako to uraditi ako do sada niste, potražite ovde.

Kada preuzmete najnovije biblioteke za rad sa IOIOom, sa njima će te dobiti i primer HelloIOIO. U mom slučaju, pokretanje tog primera nije išlo tako glatko kako je opisano na IOIO wikiju. Evo šta sam ja sve morao da uradim da bi mi svi primeri proradili:

1) Update Eclipse okruženja. Help Check for Updates, pa dalje sve prihvatiti…

2) Android SDK Manager  Update Android Tools

Nakon ubacivanja projekata u Eclipse okruženje koje je opisano na IOIO wikiju, za svaki projekat uraditi sledeće:

1) Desni klik na projekat  u Package Explorer prozoru  Properties (otvoriće se novi prozor)

2) Odabrati stavku Android u desnom meniju, a zatim u panelu levo obeležiti verziju Androida za koji želite da kompajlirate vaš projekat (verzija Androida koji je na telefonu sa kojim povezujete IOIO)

3) U meniju sa desne strane sada odabrati Java Compiler stavku. Levo obeležiti stavku Enable project specific settings, a zatim pod JDK Compliance tamo gde piše Compiler compliance level odabrati verziju 1.6. Kockica Use default compliance level treba da bude obeležena.

4) Zatvorite prozor Properties for …

5) Desni klik na projekat u Package Explorer prozoru Android tools Fix project properties

Nakon ovoga, kod mene se svaki ubačeni projekat ponaša normalno. Crveni iksići koji su se ranije pojavljivali pored projekata u Package Explorer prozoru su nestali.

Prvi pokušaj

Nakon spuštanja aplikacije HelloIOIO na telefon i povezivanja telefona sa IOIOom, aplikacija je radila baš to što je u njenom opisu: menja stanje statusne diode na uključeno/isključeno u zavisnosti od stanja ToggleButton-a koji se nalazi na displeju telefona.

helloioio

U nekom od narednih blogova slede malo ozbiljniji primeri 😉

Bežični okidač za DSLR fotoaparate (Android)

Ako ste pročitali blog o okidanju Canon DSLR fotoaparata putem Android telefona, možda ste se zapitali da li to može i bez kabla? Da, može!

Za fotoaparate koji imaju ugrađen infracrveni senzor, postoje daljinski kojim je moguće bežično kontrolisati okidanje fotoaparata. Cena ovih uređaja nije preterano velika, ali ako imate Android telefon, ili neki drugi Android uređaj koji uvek nosite sa sobom, sve ovo može i mnogo jeftinije.

Da bi Vaš Android uređaj pretvorili u daljinski za okidanje fotoaparata, potrebno Vam je parče hardvera i aplikacija kojom ćete kontrolisati okidanje fotoaparata. Neophodan hardver namerno nazivam parčetom hardvera, jer su to zapravo dve IR diode i jedan stereo konektro. Evo i šeme:

Šema povezivanja IR dioda na stereo konektor
Šema povezivanja IR dioda

Obratite pažnju kako su diode povezane: plus prve diode i minus druge su povezane na desni kanal, dok su minus prve i plus druge diode povezani na levi kanal stereo priključka.

Aplikaciju kojom možete kontrolisati Vaš DSLR koristeći ovo parče hardvera, možete naći ovde. Takođe niste ograničeni samo na Canon fotoaparate (kao u prethodnom blogu), već je moguće kontrolisati i fotoaparate proizvođača Nikon, Olympus, Snoy, Fuji, Minotla i Pentax 😉

Canon DSLR – daljinski (Android) okidač – Praksa

U prethodnim blogovima sam opisao kako treba da funkcioniše ovaj uređaj, kako hardverski deo, tako i deo koji se izvršava na telefonu tj. aplikacija. Ali kako ovo zapravo funkcioniše u stvarnosti?

Interfejs

Onima koji žele ovo sami da prave, a nisu baš vešti sa elektronikom, preporučujem da koriste kalaj za lemljenje sa kalafonijumom. Ja sam izgubio dva dana, pokušavajući da komponente nalemim na pločicu sa nekom starom lemilicom i još starijim kalajom. Na kraju sam kupio novi kalaj i sastavio pločicu za 10min 🙂
Kao podlogu za komponente, koristio sam protobord pločicu. Kako sam saznao od prodavca, postoje protobord ploče sa poljima od bakra na koje se leme komponente ili kao u mom slučaju, ploče sa linijama bakra na kojima se nalaze rupice kroz koje se povezuju komponente. Meni se lično više dopala ova varijanta sa rupicama, jer su tako  lemovi sa jedne, a komponente sa druge, pa sve izgleda urednije i kulturnije. Evo kako to sada izgleda:

Sastavljen interfejs

Na ovom interfejsu se nalaze još i dva tastera, tako da i kada mi telefon nije pri ruci, mogu da koristim interfejs kao što je opisano ovde. Što se tiče komponenti, mislim da ni jedna komponenta nije iste oznake kao što sam naveo u blogu o interfejsu, već su sve neke približne vrednosti. Jednostavno na mestu gde sam kupovao komponente nisu imali komponente sa traženim oznakama, a i ovako sve radi kako treba, pa to nije problem.

Aplikacija

Oko pisanja aplikacije sam se zadržao malo duže, jer sam potpuni početnik što se tiče Android programiranja, a ni sa Javom nisam neki ekspert. Mic po mic i napisao sam ono što mi treba, ono zbog čega sam uopšte i započeo pisanje ovog bloga. Ili barem deo toga 😛
Ukoliko niste upoznati sa programiranjem Android aplikacija, pročitajte ovo uputstvo.

Aplikacija

Za sada aplikacija može da funkcioniše na dva načina. Automatski, kada se unapred definiše ekspozicija ili ručni kada ekspozicija traje onoliko vreme koliko se prst drži na dugmetu “Shoot”. Takođe je moguće i prekinuti ekspoziciju klikom na dugme “Stop” ukoliko je greškom definisana predugačka ekspozicija.

Aplikacija je pisana za HTC Wildfire sa Androidom 2.2.1. Za preuzimanje sours koda kliknite ovde, a zatim pritisnite Ctrl+S.

Navigacija: Ideja Planiranje / Interfejs Aplikacija / [ Praksa ]

Canon DSLR – daljinski (Android) okidač – Interfejs

U predhodnom blogu sam se potrudio da na što jednostavniji način objasnim kako uređaj treba da funkcioniše i šta je primarna namena aplikacije koju pišemo za Android. Ovde su predstavljena neka od mogućih rešenja.

Interfejs

Na Wikipediji sam našao podatke o amplitudi izlaznog napona stereo priključka i ona iznosi ~2.2V. Signal na izlazu je naizmeničan, pa pomoću diode izdvajamo samo pozitivne delove signala. Treba obratiti pažnju da dioda stvara pad napona od 0.7V koliko joj je potrebno da provede signal. Sada nakon diode imamo (maksimum) 1.5V i to samo u trenucima kada ja signal na izlazu pozitivan i veći od 0.7V. Postavljanjem kondenzatora, signal ćemo ispeglati, pa sada nakon kondenzatora, imamo „koliko-toliko“ stabilan napon. Takav napon možemo iskoristiti kao pobudu za tranzistor koji ćemo spojiti da radi kao prekidač.

Kompletna šema okidaca
Kompletna šema

Vrednosti za komponente su date u sledećoj tabeli:

Naziv Oznaka Vrednost
Dioda D 1N4104
Kondenzator C  60µF, 50V
Otpornik R 1kΩ
Tranzistor T BC550
TRS, u telefon K1 3.5mm
TRS, u aparat K2 2.5mm

.

Date vrednosti su okvirne, tako da ukoliko ne možete da nađete diodu 1N4104, posao će raditi i 1N4148. Prodavac će vam sigurno pomoći prilikom određivanja zamene za problematičnu komponentu.

NAPOMENA: Ovo nije najjednostavniji interfejs koji možete napraviti, a da funkcioniše. Ovo je školski primer, koji je napravljen uz pomoć znanja. U praksi će verovatno sasvim OK raditi i neka od sledećih varijanti:

Šema bez kondenzatora
Šema bez kondenzatora

Šema bez diode
Šema bez diode

Šema bez otpornika
Šema bez otpornika

* Sebi lično sam napravio interfejs po šemi bez kondenzatora i radi kako treba 🙂

Navigacija: Ideja Planiranje / Interfejs ] / Aplikacija Praksa