Browse Month: June 2012

Kada nije dovoljno da samo jedna stvar pođe kako ne treba

Bus vs Me 2 : 0

Da nemam sreće što se tiče autobusa, to sam znao iz predhodnih iskustava, ali da mogu da budem toliki baksuz kao što sam ispao danas, to još uvek ne mogu da shvatim. Polazaka autobusa za Beograd iz Novog Sada ima, manje-više, na svakih 5-25min. Moj horoskop je takav, da ja na autobusku stanicu dođem baš u tom periodu kada ni jedan autobus ne ide za BG u narednih 50min. Veselje.

Na šalteru tražim kartu za prvi bus koji ide za Beograd, a gospođa (šalteruša) mi nabroji jedno 5 autobusa koji krecu za nešto manje od sat vremena. Objasnim lepo da mi nije važno koji je prevoznik, samo da ja što pre dođem do Beograda. Takođe tražim studentski popust i povratnu kartu, kako bi moje putešestvije bilo što jeftinije. Platim, pokupim kartu i čekam. Pravoznik Lasta AD. Cool, za njih barem znam da imaju dobre buseve i da im klime rade kako treba, pa se neću kuvati do Beograda, kao što se kuvam do Vrbasa -.-

Kada je došlo vreme za to, ušao sam u bus i počeo polako da se prilagođavam temperaturi koja je sigurno 10 stepeni manja spoljašnje. Znam da ne valja, al šta ćes. Ne valja se ni nervirati dok se kupaš u spostvenom znoju. Krenuli smo.

A kada smo izašli iz Novog Sada, shvatio sam da u Beograd, neću stići baš tako brzo kao što sam planirao. Ovaj bus je stao na svakoj je##oj autobuskoj stanici koja mu je bila usput. Verovatno je stajao i pored nekih bandera kada duže vreme nije bilo stajališta >.<

Sve u svemu, putovanje je trajalo vise od dva sata. 1:0 za autobus.

Rezultat se promenio na 2:0 kada sam skontao da Lasta ima poslednji autobus za Novi Sad u 16h!!! Posle toga vise ne ide ni jedan… Bravo za prevoznika -.-

Canon DSLR – daljinski (Android) okidač – Praksa

U prethodnim blogovima sam opisao kako treba da funkcioniše ovaj uređaj, kako hardverski deo, tako i deo koji se izvršava na telefonu tj. aplikacija. Ali kako ovo zapravo funkcioniše u stvarnosti?

Interfejs

Onima koji žele ovo sami da prave, a nisu baš vešti sa elektronikom, preporučujem da koriste kalaj za lemljenje sa kalafonijumom. Ja sam izgubio dva dana, pokušavajući da komponente nalemim na pločicu sa nekom starom lemilicom i još starijim kalajom. Na kraju sam kupio novi kalaj i sastavio pločicu za 10min 🙂
Kao podlogu za komponente, koristio sam protobord pločicu. Kako sam saznao od prodavca, postoje protobord ploče sa poljima od bakra na koje se leme komponente ili kao u mom slučaju, ploče sa linijama bakra na kojima se nalaze rupice kroz koje se povezuju komponente. Meni se lično više dopala ova varijanta sa rupicama, jer su tako  lemovi sa jedne, a komponente sa druge, pa sve izgleda urednije i kulturnije. Evo kako to sada izgleda:

Sastavljen interfejs

Na ovom interfejsu se nalaze još i dva tastera, tako da i kada mi telefon nije pri ruci, mogu da koristim interfejs kao što je opisano ovde. Što se tiče komponenti, mislim da ni jedna komponenta nije iste oznake kao što sam naveo u blogu o interfejsu, već su sve neke približne vrednosti. Jednostavno na mestu gde sam kupovao komponente nisu imali komponente sa traženim oznakama, a i ovako sve radi kako treba, pa to nije problem.

Aplikacija

Oko pisanja aplikacije sam se zadržao malo duže, jer sam potpuni početnik što se tiče Android programiranja, a ni sa Javom nisam neki ekspert. Mic po mic i napisao sam ono što mi treba, ono zbog čega sam uopšte i započeo pisanje ovog bloga. Ili barem deo toga 😛
Ukoliko niste upoznati sa programiranjem Android aplikacija, pročitajte ovo uputstvo.

Aplikacija

Za sada aplikacija može da funkcioniše na dva načina. Automatski, kada se unapred definiše ekspozicija ili ručni kada ekspozicija traje onoliko vreme koliko se prst drži na dugmetu “Shoot”. Takođe je moguće i prekinuti ekspoziciju klikom na dugme “Stop” ukoliko je greškom definisana predugačka ekspozicija.

Aplikacija je pisana za HTC Wildfire sa Androidom 2.2.1. Za preuzimanje sours koda kliknite ovde, a zatim pritisnite Ctrl+S.

Navigacija: Ideja Planiranje / Interfejs Aplikacija / [ Praksa ]

Smer Računarstvo i Automatika (E2) na FTN

Iako su do sada verovatno svi maturanti srednjih škola opredeljeni koji će fakultet da upišu, pokušaću da pomognem onima koji se eventualno dvoume (ili možda troume) između E2 smera na Fakultetu Tehničkih Nauka u Novom Sadu i još nekog smera na istom ili nekom drugom fakultetu. Pisaću onako kako sam ja doživeo prvu godinu na ovom fakultetu odnosno smeru, jer smatram da iako bih pokušao, teško da bih mogao da budem u potpunosti objektivan. Zato ću opisati iskustva, ono što smatram da je dobro ili loše, šta može bolje, a šta je “super odrađeno”.

Prijava prijemnog

Završio sam srednju i hoću da upišem fakultet. Nisam znao kako se to radi, a još gore je što nisam znao ni koji fakultet želim da upišem. Huh… Kada sam se malo raspitao, moj izbor se sveo na smerove Računarstvo i Automatika (FTN) i Informatika (PMF). Izguglao sam da je prvo potrebno prijaviti prijemni na fakultetu koji želim da upišem, kao i datume kada se vrši prijava. Kada sam stigao na univerzitet još uvek nisam bio siguran šta želim da upišem. Pre toga sam iscimao gomilu ljudi i mišljenja su bila podeljena, pa mi to baš i nije pomoglo. Odučim da zavirim na FTN. Unutra sve “fensi”, gomila ljudi, ali ipak nema gužve. “Teško da ću ovo završiti. Suviše je PRO.”  I odem na PMF. Kupim informator, koji me neće informisati ni o čemu novom, ali bez informatora nema prijavnog lista. Popunim prijavu, stanem u red. Mislim da sam čekao dobrih 45 minuta u redu, koji zapravo i nije bio red, već gužva koja se nekim random redosledom preko šaltera “smanjivala”. Smanjivala je namerno pod navodnicima, jer se ta gužva za mojih 45 minuta tamo provedenih nije smanjila. Tada sam odlučio da ne želim pola života da provedem na šalterima i da ne želim da upišem taj fakultet. Okrenem se, izađem iz velike plave zgrade, odem preko puta na FTN, završim prijavu za 20 minuta. Što se tiče dokumentacije potrebne za prijavu, ona je navedena u konkursu koji fakultet raspisuje za upis na studije, pa je neću ovde nabrajati. Preporučujem samo da kopirate svedočanstva i overite kopije kod matičara (ili gde već overavate takva dokumenta u vašem mestu), jer originali ostaju na fakultetu, a može se desiti da Vam svedočanstva zatrebaju za još nešto (stipendija, dom…).

Prijemni

Sve je prošlo u najboljem redu. Profesori su odgovarali na postavljena pitanja bez problema. Bilo je i onih koji su prepisivali. Neki su bili uhvaćeni, neki nisu, ali ne preporučujem takav vid polaganja prijemnog. Ono što su meni preporučili, a mislim da se isplatilo, jeste da u radnom listu gde radite zadatke ništa ne škrabate i precrtavate! Negativnih bodova nema, tako da iako sumnjate u tačnost nekog rezultata, ako nemate bolji, ostavite taj koji imate 😉
.

I semestar

Pre samog početka fakulteta, bila je organizovana pripremna nastava iz matematike. Odma poste toga su počela predavanja. Predmeti u prvom semestru:

  • Matematička analiza 1 – Ilija Kovačević
  • Diskretna matematika i linearna algebra – Doroslovački Rade
  • Programski jezici i strukture podataka – Malbaški Dušan
  • Engleski jezik – osnovni – Branislava Ličen

Skrenuo bih pažnju svima koijima je matematika, kao što je i meni bila, slaba tačka, da se potrude u prvom semestru, da daju sve od sebe, jer će inače vrlo verovatno matematike tegliti do nekih viših godina. Da li je neko ko je pravio raspored namerno napravio tako da nas za dobrodošlicu dočekaju dve matematike ne bi li “očistile” studente koji nisu dorasli izazovu ili jednostavno nije moglo drugačije – ne znam. Znam samo da sam odsedeo XYZ sati što u čitaoni što na privatnim časovima ne bih li položio obe. Al` ajd, moja matematika u srednjoj školi nije bila nešto naročito. U srednjoj profesori još uvek moraju da popuste slabijim učenicima i da se prilagode njima, a ne onima koje to zaista interesuje. Tako da se iskreno nadam da ste Vi imali više sreće što se tiče profesora matematike i da nećete imati toliko problema oko matematike na faksu.

Što se tiče Programskih jezika, tu se radi programski jezik C, ali se radi baš dosta detaljno i na sitnicama se gube bodovi. Oni koji su radili Paskal u srednjoj znaju da zapnu, pa ako ste jedan od takvih, obratite malo više pažnje na ovaj predmet. Tokom godine se rade testovi na računaru, poznatiji kao “Otisak” testvoi. Traži se znanje sa predavanja i sa vežbi, ali se još više traži koncentracija tokom izrade testa. Primera radi, sledeća dva koda neće dati isti rezultat, ali dosta studenata pogreši i ne obrati pažnju na zagrade i izgubi bodove. I da, ovo se sve radi kao test, tako da nema pristupa kompajleru i probanju koda da se vidi koji će rezultat dati na kraju 😛

int i, a, b;
a = 5;
b = 0
for(i = 0; i < 10; i++)
a++;
++b; 
int i, a, b;
a = 5;
b = 0
for(i = 0; i < 10; i++) {
a++;
++b;
}

Na kraju semestra se polaže teorija. Radi se na papiru i nosi 30 bodova. Iz ugla studenata, profesor ocenjuje kako stigne i kako mu se hoće. Ne sumnjam da ima i toga, jer je profesor u nekom svom fazonu, stara garda, imam osećaj da doživljava programiranje ozbiljnije od posla hirurga u operacionoj sali. Mada je u jednom razgovoru sa kolegom priznao da je ovo samo teorija, a u praksi se slabo ko pridržava svih pravila koja teorija nalaže, on i dalje forsira teoriju i ocenjuje strogo, tako da se čuvajte.

Engleski jezik je predmet koji bi trebao da izvlači prosek. Naravno ako ste učili engleski u srednjoj školi. No i ako niste, preporučujem da se potrudite i da budete aktivni na predavanjima, jer profesorica nagrađuje aktivnost na časovima 🙂

II semestar

Drugi semestar je opušteniji. Posebno za one koji su išli u elektro škole. Evo i liste predmeta:

  • Arhitektura računara – Miroslav Hajduković
  • Engleski jezik – srednji / Nemački jezik – osnovni – Branislava Ličen / Berić Anddrijana
  • Osnovi elektrotehnike – Neda Pekarić-Nađ
  • Fizika – Ljuba Budinski-Petković

Predmet arhitektura računara izučava model računara, arhitekturu naredbi, asemblerske jezike… Programira se u asembleru čitav semestar. Može dosta da se nauči, a asistenti su raspoloženi i da pomognu oko nekih dodatnih projekata, pa to na kraju nosi par dodatnih bodova. Organizacija slična programiranju iz prvog semestra, stim da se i teorija radi na računaru. Meni lično, predmet u kojem sam najviše uživao tokom drugog semestra.

U drugom semestru se možete opredeliti za engleski jezik – srednji ili nemački jezik – osnovni. Možete pohađati i oba, stim što onda birate na početku koja ocena vam ide u indeks, a rezultat onog drugog dobijete kao dodatak diplomi da ste ga položili. Ako se odlučite za engleski profesorica Brana je i dalje cool kao i u prvom semestru i nije teško položiti ako ste aktivni i ako se vidi da se trudite.

Osnovi elektrotehnike su napravile dosta problema gimnazijalcima. Meni je to bio jedan od predmeta koji sam rado slušao na predavanjima, jer sam imao dosta predznanja iz srednje, ali me je to i dosta opustilo, pa sam kasnije imao problema da ga položim. Uglavnom gimnazijaci koji će u prvom semestru uživati jer rasturaju matematiku, moraće malo da zagreju stolicu što se tiče ovog predmeta.

Pošto za fiziku mogu opušteno da kažem da je u srednjoj nisam imao (jesam, ali isto mi je kao i da nisam), u drugom semestru sam zbog nje loše spavao. Laboratorijske vežbe koje traju čitav semestar se još nekako i prežive i pored nepravde da različiti asistenti imaju različite kriterijume za ocenjivanje, ali kada dođe do kolokvijuma, predlažem da se zagreje stolica. Ko ne položi preko kolokvijuma ide na ispit, a na ispitu se polaže i teorija – usmeno. U prevodu “položićeš ga sutra malo”.

Studentska služba

Kao što sam na početku naveo, kopirajte svedočanstva, jer se izdavanje original svedočanstva (koje prilikom upisa ostavljate na fakultetu) naplaćuje 300 dinara. Inače overa semestra je elektronska, tako da nema gužvi i čekanja na šalterima. Ispiti se prijavljuju preko interneta, tako da ni oko toga ne morate previše da se brinete, samo da imate dovoljno sredstavana na vašem virtualnom računu na studentskom web servisu. Nakon toga do prijave ispita vas deli par klika miša 😉

Pogledajte i ovaj članak.

Fejsbuk nagradne igre – Šeruj i osvoji iPod!

U poslednje vreme možda ne u tolikoj meri, ali se još uvek povremeno pojavi po koja stranca na Fejsbuku gde poklanjaju iPod, SGS3, Apple laptop ili neku drugu stvarčicu moderne tehnologije. Sve što je potrebno jeste da šerujete tu stranicu na svojem tajmlajnu i postajete potencialni dobitnik obećanog predmeta.

Primer fejsbuk stranice sa nagradnom igrom

Možda je neko nekada zaista i poklonio iPod ovim putem, ali smatram da je većina tih nagradnih igara obična prevara. Ovo mi više liči na marketinški trik kojim se na vrlo jednostavan način promoviše stranica koja je tu nagradnu igru objavila. Ukoliko već želite da šerujete odnosno lajkujete takvu stranicu, probajte barem u nekoj meri da eleminišete mogućnost da budete prevareni.

Prvo proverite ko je napravio dotičnu stranicu, tj. da li je u pitanju neka ozbiljna firma (nedavno je Avast imao sličnu nagradnu igru), ili se radi o pojedincu. Ako je stranica namenjena za zabavu (vicevi, smeše slike, klipovi…), razmislite sami kolike su šanse da oni zaista žele nekome da poklone bilo šta? Takođe možete da kontaktirate administratora stranice i zatražite više detalja o nagradnoj igri i prema odgovoru da zakljućite da li se radi o ozbiljnoj osobi ili nekom “šalabajzeru” 😛

Google Images

Još jedna od mogućnosti koje možete iskoristiti za proveru pravdivosti gore pomenutih nagradnih igri je i Guglov servis Google Images. Usluge koje taj servis pruža možete da iskoristite da ustanovite da li je fotografija predmeta koji treba da bude poklonjen autentična. Tačnije, da li je ta fotografija baš fotografija uređaja koji se poklanja, a administrator stranice je taj koji je tu fotografiju napravio ili je fotografija jednostavno skinuta sa nekog trećeg sajta.

Google Images pruža mogućnost da fotografije pretražujete ne samo prema ključnim rečima, već i prema sličnosti sa nekom drugom fotografijom. Ta druga fotografija može biti na vašem računaru ili negde na internetu. Pošto se fotografija na fejsbuk stranici koja predstavlja “poklon” već nalazi na internetu, dovoljno je samo kopirati njenu adresu, a zatim na Google Images uraditi sledeće korake:

1. Kliknite na mali fotoaparat pored dugmeta za pretragu

2. U novootvorenom prozoru odaberite link “Paste image URL” , nalepite (pejstujte) kopiranu adresu fotografije i kliknite na Search

3. Kada vam se prikažu rezultati, iz menija sa leve strane odaberide opciju “Visually similar” 4. Kao rezultat, dobićete pretragu sa slikama, koje su slične po izgledu fotografiji za koju utvrđujete autentičnost U ovom primeru kao što vidite, skoro sve fotografije u prvom redu su iste, samo je izmenjen sadržaj ekrana telefona. Iz ovoga se lako da zaključiti da administrator grupe nije sam napravio fotografiju uređaja koji navodno poklanja, već je to fotografija preuzeta sa interneta.

Još jedan primer…

Pre nego što završim ovaj blog, dodaću još jedan primer “navlačenja” lajkova, a vi sami ocenite da li želite vaš lajk ili šer tako lako da poklanjate bilo kome 😉

Klik za više informacija