Browse Month: mart 2012

Kako dobiti dom, stipendiju, kredit? (brucoši)

Prvo želim da napomenem da su sledeće informacije vezane za Studentski Centar u Novom Sadu. Takođe ove informacije verovatno neće biti tačne u nekoj daljoj budućnosti, jer se pravila menjaju, tako da obratite pažnju i kada je pisan ovaj članak. 

Većina brucoša kada upiše fakultet bude u frci da li će dobiti dom (naravno ako je za isti popunio i predao konkurs). Brucoši za dom konkurišu ranije od ostalih studenata viših godina, jer brucoši obično i krenu ranije na fax (pripreme iz matematike, fizike itd.). Rok do kada brucoši treba da predaju dokumenta obično bude objavljen u novinama, dnevniku na RTSu i on obično bude do polovine septembra. Kriterijum za rangiranje je prosek iz prethodno završena 4 razreda srednje škole. Broj primljenih budućih studenata u domove bude oko 33% po fakultetu. Recimo da je za dom sa FTN-a konkurisalo 100, dok je sa ekonomskog fakulteta konkurisalo samo 30 brucoša. Broj brucoša koji će dobiti dom je 33 koji su upisali FTN i 10 koji su upisali ekonomski fakultet.
Zaključak: Gurajte prosek u srenjoj školi 🙂

Što se tiče stipendije i to ono od ministarstva, studenti prve godine ne mogu da konkurišu za nju. Oni mogu da konkurišu za studentski kredit. Studentski kredit je recimo „isto“ što i stipendija, stim što se kredit ne vraća ukoliko se upisane studije (osnovne akademske, strukovne..) završe sa prosekom iznad 8,5. U suprotnom, kredit se vraća po završetku studija na način koji se podpiše u ugovoru.
Onima koji budu konkurisali za kredit, a isti im ne bude odobren, preporučujem da podnesu žalbu nakon što izađu rang liste. Nakon toga će im isti najverovatnije biti odobren.

Uglavnom, ako želite dom i kredit treba vam prosek. Iz toga sledi da treba da učite i da budete vredni i u srednjoj školi. Što se tiče viših godina fakulteta, prilikom konkurisanja za dom/stipendiju, ponovo je presudni faktor prosek. Jedino što je pravilo (iako mislim da nigde nije zvanično zapisano, mada možda grešim) da svi sa prosekom iznad 8,5 dobijaju stipendiju sigurno. Ali sigurno uzmite sa rezervom 😛
Što se tiče doma, sve zavisi od konkurencije: koliko je studenata Vaše godine sa Vašeg fakulteta konkurisalo i koliki je Vaš prosek u odnosu na ostale kandidate.

Eto toliko od mene i želim svima koji budu konkurisali puno sreće 😉

Kako skuvati špagete?

Pošto mnogo volim da jedem testeninu, kada god odem kod tetke, strine, sestre, na pitanje „Šta da kuvam?“ obično odgovorim sa „Špagete“, „Makarone sa sirom“, „Makarone sa majonezom“, „Makarone sa….“ itd. Kada su makarone u pitanju, to još i nije problem, ali problem nastaje kada treba skuvati celo pakovanje špageta, a da se one pritom ne polepe jedna za drugu. Čuo sam razne tehnike raspoređivanja špageta po šerpi, lomljenja špageta na pola, dodavanja ulja ili mešanja istih brže ili sporije, ali nigde nisam video rezultat onakav kakav bi on zaista trebao da bude: cele špgete, lepo odvojene jedne od drugih.

Evo recept kako skuvati špagete, a da rezultat bude kao u filmu 😛

1. Ne možete skuvati mnogo špageta u maloj šerpi. To jednostavno ne ide. Testo če da upije vodu, neće imati mesta u šerpi i polepiće se… Zato veličinu šerpe birajte spram količine testa koje želite da spremite.

2. Vodu posolite. Ovo baš i nema veze sa slepljivanjem testa, ali kada se kuva testo, voda se posoli. Taku su barem mene učili 🙂

3. Testo u vodu staviti tek kada voda počne da ključa.

4. Testo u vodu staviti na sledeći način:

Kako kuvati špagete

Nadam se da je dovoljno slikovito i jasno šta treba da se uradi. Nakon toga, dovoljno je samo malo namestiti testo da bude ravnomerno raspoređeno po šerpi, ukoliko već nije. Povremeno promešati i to je to 🙂

Sada možete fino pripremiti i ovaj recept: Špagete sa grizom 😉

Izmena: Sos za špagete na mamin način

Studentska čip kartica

Sećam se kako sam bio prilično ne informisan kada sam upisao prvu godinu fakulteta. Novo okruženje, novi ljudi, nov način života, sve se dešava prebrzo, a izgleda da nista neću uraditi na vreme i da se sve to nikada neće završiti.

Jedna od nepoznatih stvari u to vreme mi je bila i studentska čip kartica (site). Studentska kartica, abonentska kartica, ISIC kartica (International Student Identification Card), kartica za menzu, kartica za popuste… Sve su to nazivi za istu stvar sa kojom je, barem iz mog ugla, studiranje mnogo „zgodnije“.

  • Što se tiče menze, kartica menja nekadašnje „bonove“. Kao što u banci imate karticu na kojoj „držite“ novac, tako na kartici za menzu „držite“ obroke. Kada u menzi uzmete recimo ručak, tetkica vam „skine“ jedan obrok sa kartice.
  • Sa karticom ostvarujete i razne popuste kao što su jeftinije karte za autobus, popusti na ulaznice u bioskope/pozorišta, stičete pravo na jeftinije izdavanje SRB Plus kartice (site) kojom ostvarujete popuste u železničkom transportu (sa studentskom karticom ne ostvaruje se pravo na popust) i još mnogo raznih popusta.
  • Kartica je takođe i Euro<26 kartica, sto znači da popuste ostvarujete i inostranstvu. Konkretno, ja sam u Budimpešti uštedeo 5e na voznju brodicem po Dunavu 😛
  • Oni koji dobiju studentski dom biće obavezni da naprave karticu, jer je ona takođe i identifikacija za ulaz u dom.
  • Takođe je moguće koristiti karticu i kao zamenu za index na nekim fakultetima prilikom polaganja ispita kao vid identifikacije studenta.

Par važnih napomena:

  • Karticu ne ostavljati izloženu suncu. Par mojih kolega je ostalo sa istopljenim karticama ostavljajući ih u kolima ispod „šoferke“.
  • Karticu obrišite kada je pokvasite, narocito ako je pokvašena površina čipa.
  • Karticu ne savijajte, pogotovu ako ste stanari studentskog doma. Postoji šansa da se na taj način prekine veza sa čipom i kartica postane neupotrebljiva kao ulaznica za dom.

>> Sledeće informacije su vezane za univerzitet u Novom Sadu, tako da ako (planirate da) studirate u nekom drugom gradu, uzmite ih sa rezervom. <<

Gde napraviti karticu?
– Zahtev za izdavanje kartice se može podneti u službi ishrane koja se nalazi u prizemlju doma Slobodan Bajic.

Šta mi je sve potrebno?
– Potreban vam je index sa overenim zimskim semestrom, popunjen i overen zahtev za pravljenje kartice koji možete preuzeti u službi ishrane, lična karta i priznanica o uplati troškova. Pogledajte detaljnije ovde: scns.rs.

Koliko košta?
– Izrada kartice košta 2000 dinara, a uz karticu dobijete i žeton koji koristite u menzi.

Rok trajanja?
– Kartica važi dve godine. Posle godinu dana, karticu je potrebno produžiti, za šta vam je potrebna potvrda da ste još uvek student na budžetu. Produuženje se plaća 1000 dinara.

Šta ako izgubim karticu?
– Ako karticu izgubite (ili vam bude ukradena), potrebno je da to prijavite studentskoj službi ili službi ishrane, a oni će vas dalje uputiti u proceduru pravljenja nove.

Špagete sa grizom

„Vreme za učenje je vreme da se rade sve ostale stvari“ je citat u koji se ja se savršeno uklapam, Tako sam pre par dana, kada sam vredno počeo da učim za predstojeći aprilski ispitni rok, kako tvrde moje docimerke i docimeri, napravio savršenu stvar – slatke špagete za grizom.
Uglavnom, baš kada je trebalo da izračunam sumu poslednjeg reda u 1.  zadatku prošlogodišnjeg februarskog roka iz Analize 2, moj stomak zatraži od mene da u njega ubacim koje parče hrane. Kako mi se nije ništa jelo od sitnica u frižideru, odlučim da napravim slatke špagete. U ormariću je bilo i mnogo jednostavnijih „sosova“ za špagete koje sam mogao da izkoristim umesto griza, ali pošto bi inace morato da učim, odlučio sam da spremim griz. A evo konačno i recepta:

– Skuvati testo (špagete, mada može i makarone, školjke, spirale, obične rezance, šta god..).

– U palačinkar (najbolje teflonski predpostavljam) sipati ulje i ostaviti na ringli da se malo ugreje. Zatim dodati onoliko griza koliko mislite da je potrebno da savršeno začini količinu testa koje ste skuvali. Pržiti griz dok malo ne pocrveni, a zatim dodati kašiku-dve šećera i sve zajedno mešati da šećer ne zagori, a da se pritom otopi.  Tako čitavo jelo dobije ukus (aromu) prženog šećera kada jelo bude gotovo. Ceo proces prženja predpostavljam da ne bi trebao da traje više od 5-6 minuta inače će vam sve izgoreti.

– Spremljenu smešu pomešati sa makaronama. Ukoliko je šećer malo zagoreo ili se stvrdnuo u grudvice, testo ocediti onako polovično (da ostane vlažno), pa će se tako grudvice otopiti i izbećićete lomljenje zuba. 🙂

– Kada ste pomešali smešu i testo, dodajte još šećera (onog iz tegle, ne prženog) i promešajte, a zatim ostaviti da malo odstoji kako bi se šećer otopio.

– Preko svega posuti malo cimeta i/ili nesquick-a.

– Pre nego što navalite da očistite šerpu, ne zaboravite da preko svega dodate par kašika džema. Meni lično najviše odgovara džem od šljive uz ovo jelo, pa ja koristim taj, a vi slobodno promenite izbor…

E sada… verujem da ovo više liči na uputstvo nego na recept, ali verujem i da će se oni koji odluče ca spreme ovo jelo, već nekako snaći.

Moje komšije (docimerke/docimeri) su se prilično oduševili ovim jelom, pa je to razlog zašto sam odlucio da „recept“ podelim i sa ostatkom sveta. Nadam se da će vam se dopasti – ako vam se nije dopalo, verovatno Vi niste dobro napravili 😛

Prijatno! 😉