Browse Month: July 2014

“Prženje” grafičke kartice

Neki to urade u rerni, kažu 200 stepeni, 5 minuta je dovoljno. A ja sam to uradio na malo drugačiji način, pošto je meni rikla integrisana grafička na laptopu. Ali evo prvo mali uvod, za one koji nisu sigurni o čemu se ovde radi, čisto da ne bi posumnjali da pravim paprikaš od računarskih komponenti.

Kada se računar zapusti ili kada mu dođu godine, obično zakaže hlađenje, pa se računar pregreva i pregreva dok jednom ne prestane da radi. I onda odnesete računar u servis i kažu vam da će ga popraviti za recimo desetak hiljada dinara. Iz onoga što sam naučio u poslednja dva meseca, za šta ne garantujem da je tačno, jer je uglavnom “znanje sa raznih foruma”, je da vaš računar zapravo i nije pokvaren. Ili barem ne u smislu pokvaren-nešto-je-riklo. Ono što se najverovatnije dogodilo, jeste da se od pregrevanja odlemio čip sa ploče. U servisu taj čip zagreju na određenu temperaturu, veze se obnove i “Wola, računar radi!”. Postoje i tehnike kada se menja “sačma” (šta god to bilo), onda je postupak znazno komplikovaniji ali i sigurniji. Eto to kažu ljudi na forumima, a ja, pošto ne volim da platim nešto ako ne moram, kažem da ću sam da probam da ugrejem čip.

Kao što sam rekao, problem koji sam imao, je bio malo komplikovaniji, pošto se radilo o celoj matičnoj ploči, tako da varijanta sa rernom nije dolazila u obzir.

Pokušavao sam i sa fenom za kosu da ugrejem čip, ali temperatura nije bila dovoljno visoka da bi se veze obnovile. Pokušao sam i sa više njih, takođe bezuspešno. Stupid me.

A onda sam odlučio sa fenom za skidanje boje/laka. Šest stotina stepeni mora da bude dovoljno! Kada sam konačno došao do takve mašine, ipak sam odlučio da malo usporim, pa probam sa recimo 250 stepeni. Zaštitio sam ostatak komponenti na ploči sa alu-folijom, na štoperici namestio 5 minuta i feniranje je počelo. Nakon toga sam sačekao da se čip ohladi, povezao ploču na displej i napajanje – klik – i računar ponovo radi 🙂

E sada ova priča se ne završava lepo kao što sada to možda izgleda. Računar iako je proradio, imao je gadne probleme sa pregrevanjem. Restartovanje se događalo prilikom samo malo većeg opterećenja grafiče kartice. Na kraju ga je zamenio novi računar, a stari je prodat u servis u delove.

Uglavnom, odavde sam naučio da neke stvari baš i ne mogu kod kuće da se urade. Ja sam imao situaciju kada je popravka bila skuplja nego cela nova matična ploča, tako da sam se odlučio na eksperimentisanje. U suprotnom to verovatno ne bih uradio, a ne preporučujem ni vama.

Pazite gde klikćete

Da je ovo sajt Kurira naslov bi verovatno glasio “NEVEROVATNO – Pazite gde klikćete! On nije pazio i pogledajte šta mu se dogodilo!!!”. Ali srećom, ovo nije Kurir. Zapravo, ovde će biti reči o tome kako da ne nasednete na ovakve naslove i kliknete negde gde zapravo ne želite. Pa da krenemo:

Dogodilo se nesto strasno
Dogodilo se nesto strasno

To “STRAŠNO” pojačava i ova slika iznad teksta. Vrlo verovato da će privuci vašu pažnju, a najverovatnije i klik na istu. Kada malo bolje pogledate, ispod stršsne rešenice stoji link gde piše blicb92.blogger.ba – razmislite malo, zašto blic i b92 zajedno i zašto sve to na nekom blogger sajtu?

A kada već kliknete, šeka vas nešto slično ovome:

Samo za punolente - NOT!
Samo za punolente – NOT!

Posedovanje Facebook naloga ne dokazuje vaše punoletstvo. Ovo je samo način da tvorci ove stranice skupe lajkove.

U slučaju kada odlučite da “dokažete” vaše punoletstvo poklanjajući lajk tamo nekome (u ovakvim slučajevima vi i ne znate šta tačno lajkujete), zauzvrat dobijete neki krš gif koji često nema veze sa onim što vas je privuklo da posetite tu stranicu. Sa druge strane vaši prijatelji na Facebook-u sada vide da ste vi lajkovali to nešto (što je ponovo nekog primamljivog sadržaja) i lanac se nastavlja.

Dole je lajkovanje malo zamaskirano, tako da vam je “nasedanje” znatno olakšano…

Close = Like
Close = Like

…tako da vi zapravo kliknete Like iako to niste želeli.

E sada čemu ti lajkovi? Čemu toliki trud da se skupi ogromna količina lajkova? Odgovor su pare. Da, prave pare, “zelembaći”. Napraviš stranicu koja će lako da skupi lajkove, zatim je prodaš nekome, taj neko promeni naslov stranice, sliku, sve redom i preko noći je taj neko (ili neka kompanija, proizvod) zaradio gomilu lajkova. Odjednom je to popularno, mnogo ljudi je to lajkovalo i iskače ljudima na timeline-u.

Pošto ovaj tekst stoji u pripremi već dosta dugo, nisam siguran koliko je Facebook radio u međuvremenu na tome da zaštiti svoje korisnike od ovakvih prevara. Svejedno, princip je isti i za svuda. Napraviti nešto primamljivo iza čega stoji prevara. Tako da sledeći put pre nego što kliknete na neki link, razmislite koliko je realno da se to što stoji u opisu linka, zapravo dogodilo.

Inače, dok se nismo udaljili daleko od ove teme, preporučujem da pročitate i ovo: http://www.tarzanija.com/klikni/

Dodatak za Chrome? Zaista?
Dodatak za Chrome? Zaista?

Pošto sam upravo pročitao par tekstova na Tarzaniji, imam potrebu da se izrazim ovako: “Ako klikneš na ovo Click to Install, to ti je kao da si ga metno nekojo iz picinog parka bez kurtona. A ako posle toga još klikneš i na dugme Add, onda si 100% zaradio hepatitis abecedu i sve ostale polno prenosive bolesti i više te ni jedan doktor, a ni pop, neće spasiti.” Pa ti klikni.

Kada ne moze jednostavnije, hajde da ga zakomplikujemo
Kada ne moze jednostavnije, hajde da ga zakomplikujemo

Na slici iznad je ključan ovaj označeni pravougaonik gde pored piše Use OpenSubtitles Download Manager. Ovo je takođe prevara. Da bi skunuo prevod za film, treba ti jedan klik, a nakon toga ti treba još jedan da bi ga pustio sa filmom. Ukoliko ne otkačiš pomenuti pravougaonik, Download Manager će da te smori dok se ne instalira, zatim će da te smara koji prevod hoćeš, usput će da instalira još 5 plejera koje ti ne želiš i AKO na kraju ipak skine prevod, verovatno ćeš će zahtevati registraciju na nekom sajtu da bi ga pustio. A instaliraće i još nešto gratis verujem…

Da ti operem sajbnu?
Da ti operem šajbnu?

Ponovo, ključna stvar iznad je CNET Installer Enabled. Opet neki Download Manager, u ovom slučaju CNET Installer. Skini to, pa će on da skine ono čto ti treba. Jer si ti retardiran, pa sam ne umeš. Tako da ni to ne želimo….

Jos jedno pranje sajbne
Jos jedno pranje sajbne

Za kraj, ponovo malo ozbiljnosti. Ako ste uspešno zaobišli sve mine koje su vam do sada bile postavljene, nemojte se opuštati. Čeka vas barem još jedna. Da li vaš PC “trči” punom brzinom? Pa naravno da ne trči kada neko sranje gledada se uvuče u njega na svakom ćošku! Ovo što se sada kulturno nudi da vam se zavuče u komp (da ne kažem gde još…), to vam neće ubrzati računar. Ako želite brži računar, naučite se da ga održavate i da ne istalirate kojekakve gluposti na njega. U krajnjem slučaju, kupine novi računar. Sa SSD diskom naravno i vaš računar će da leti 😉

stupid4 stupid3 stupid2 stupid1

E2 – Računarstvo i Automatika – generalno o smeru

Pre nekoliko nedelja grupa nas kolega je odbranilo diplomski i tako smo postali diplomirani inženjeri elektrotehnike i računarstva. Iako je rodbina prilicno uzbuđena oko toga, meni to još uvek ne dopire do mozga, a sumnjam i da li će..

Nego, hajde da sada kada su četiri godine studija završene, da pokušam da sumiram šta je to što mene (ne)čini inženjerem. Jer to definitivno nije diploma, već sve ono što sam naučio tokom mojih studija.

U ovom tekstu ću pisati o onome šta sam ja naučio na smeru Računarstvo i Automatika. Tekst je subjektivan (jako) i odnosi se na usmerenje koje sam ja odabrao (RT-RK).

Matematika

Iako sam u prvoj godini razbijao glavu učeći analizu i diskretnu i preklinjao sve što ima veze sa time, sada bih bio presrećan da je toga bilo više. Ne razbijanja glave naravno, nego više matematike, više vežbanja, da sam “upio” više znanja. Na višim godinama je jako čest slučaj da se podrazumeva da smo nesto učili, a zapravo nismo i tu onda nastaju komplikacije. Inače, gradiva je puno, asistenata je malo, a malo je i volje (mogu reći i znanja) u asistentima da objasnje studentima tu matematiku kako valja. Uglavnom, ako se sami primite posla i naučite ono što vam se ponudi, mislim da na kraju i nećete biti u tako lošoj situaciji.

Programiranje

Pod programiranjem ću ovde prodrazumevati sve programerske predmete koje sam imao u toku studija.

Na prvom predmetu vezanom za programiranje, profesor je imao običaj da deli studente na na dve grupe – oni koji su u srednjoj školi učili Paskal i one koji su učili C. Pošto sam ja u srednjoj školi učio C programski jezik, meni je to sve već bilo poznato. Ali imam osećaj da je predmet u principu bio loš. Ne moze se C naučiti za ne puna 4 meseca gde se pored toga polažu jos 3 ispita (dve mate). Ne kvalitetno i detaljno koliko se to od nas očekuje, a kasnije i traži na nekim daljim predmetima. Potrebno je više vežbe, više primera, zadaci treba da budu nešto konkretnije od sume prvih n brojeva ili generatora Fibonačijevog niza. Takvi zadaci kada su rešeni ne ostvare nikakvo zadovoljstvo u studentu što bi ga motivisalo za dalji rad.

Sledeći predmet se bavi objektno orijentisanim programiranjem u C++ programskom jeziku. Ponovo loši primeri i nula motivacije za dalji rad. “Klasa automobil naslesjuje klasu vozilo. Sadrzi funkcije ukljuci i iskljuci motor.” Ni danas mi nije jasno kako takav primer tako “dobro” oslikava objektno programiranje.

Predmet Arhitektura računara mislim da sasvim ok prezentuje oblast koju pokriva. Jasno je objašnjen rad mikroprocesora, uloga registara, aritmetičko logičke jedinice, skupovi operacija.. Na vežbama se radi Asembler. Primeri možda nisu najsrećniji, ali nije ni Asembler jezik za početnike. Uglavnom, moj utisak je da sam dosta naučio slušajući ovaj predmet i zadovoljan sam time.

Kasnije na predmetu Operativni sistemi radi se konkutentno programiranje, pthread, kriticne sekcije, mutex, atomske sekcije, semafori, sinhronizacija.. Ako se niste time bavili do sada, ovo vam sada ne znači puno, ali je zapravo jako važno. Takođe moj pozitivni utisak uz par zamerki. Ne bi bilo loše da se predmet sastoji od većeg fonda časova, a pošto se velikim delom proučava konkurentno programiranje, onda bi se predmet tako mogao i zvati.

Logičko projektovanje računarskih sistema (skraćeno LPRS) dolazi u dva predmeta – 1 i 2. Nisam siguran da li se program menjao, ali moja generacija je, u provm delu predmeta, projektovala procesor sa nekim ograničenim skupom instrukcija. Vrlo dobra vežba da se arhitektura računara oseti u praksi. Sky is the limit, tako da možete napraviti i protočni procesor sa velikim skupom instrukcija. Meni lično, jako zabavan predmet, iako je prilično zahtevan. U drugom delu predmeta radi se podrška za periferije. Malo manje interesantno, ali svakako korisno.

Sistemske programske podrške (dva predmeta) se bave čisto konkurentnim programiranjem,  korišćenjem Intelovog TBB i Cilk okruženja. Naučili smo puno, ali izbor alata (TBB i Cilk) mi je potpuno nejasan. Radili smo i projekte gde se zahtevala određena doza ozbiljnosti, što je cool. Opšti utisak kvare pomenuti alati, ali je ostalo ok.

Napredni kurs i C programskog jezika u 4. godini je je*eno SJAJAN! I nisam sarkastičan.. Oduševio sam se kada sam video koliko ne poznajem C programski jezik i kako je lako napraviti teško uočljivu grešku kada se rade egzotične stvari u C-u.

Predmeti vezani za DSP su meni bili jako dosadni zbog teorije. Ali i pored toga smatram da su jako važni predmeti, gde ako neko ne shvati sve, važno je barem da shvati suštinu.

Elektronika

Moje lično mišljenje je da jedan inženjer elektrotehnike pored predmeta Osnovi elektrotehnike mora da zna i malo od klasišne elektronike. Nažalost Elektronika koju sam ja slušao je jako zamorna. Mnogo teorije, mnogo nepotrebnih stvari. Više bih cenio da smo imali pola prezentovanog gradiva, ali da smo imali neki praktični rad na kraju. Laboratorijske vežbe koje se odrade na kraju semestra se oslanjaju na teoriju, ali je to samo vežba sa gotovom maketom, gde se isprati uputstvo, povežu žice i očitaju podaci sa instrumenta. Utisak je prilično loš zbog toga.

Automatika

Jako je važno poznavati koncepte, mada ponovo imam osecaj da se previše pažnje posveti teoretisanju i rađenju zadataka na papiru, dok se to sve moze raditi u prakticno, što je mnogo bolje i mnogo više motiviše.

Ono što nedostaje…

Iskreno, meni je apsurdno što na E2 smeru ne postoji ni jedan predmet koji se bavi algoritmima. Zbog toga se osećam kao ne zaslužujem zvanje inženjera iz moje oblasti, pošto algoritme nemam pojma. To moram da učim sam i sa strane. Nekoliko knjiga i online kursevi su dobra stvar da se nauči nešto, ali uvek fali neko da posavetuje, da neki hint ili upozori na nešto što sam prevideo.

Tako da smatram to kao jednu veliku manu ovog smera. Od prošle godine je otvoren novi smer (ako se ne varam E3?), ali nisam dovoljno upućen šta se tamo događa i da li je njihov program možda bolje organizovan. Iako se iskreno nadam da jeste, mada to ne poboljšava situaciju na smeru E2.

Zaključak

Kada vam neki predmet nije zanimljiv onako kako ga profesor i asistenti predaju, potrudite se i napravite ga da vam bude zanimljiv. Ako su zadaci prejednostavni, smislite neki projekat koji ćete sami uraditi, tako da kada ga završite, dobijete onaj osećaj da ste nešto vredno uradili. Ako su vam zadaci preteški, smarajte asistente da vam ih objasne. Nemojte dopustiti da izpaštate zbog nezainteresovanosti profesora i zbog velikog broja studenata koji utiče na organizaciju nastave. Potrošite deo slobodnog vremena da bi ste unapredili svoje znanje.

Što se tiče algoritama, učite i vi sa strane. Ne dopustite sebi da jednog dana na nekom intervjuu za posao ostanete bez teksta kada vam postave neko osnovno pitanje vezano za algoritme.