Browse Month: February 2016

DSLR za početnike #2

Pošto vidim da postoji određeno interesovanje za blog DSLR za početnike, odlučio sam da podelim još malo znanja i iskustva koje imam na tu temu. Većina komentara je bila tipa “Početnik sam, da li je aparat XYZ dobar za mene?”. Pa evo da dam univerzalan odgovor na to pitanje.

Početnik sam, da li je aparat XYZ dobar za mene?

Ukoliko si do sada slikao telefonom ili kompakt aparatom i nisi nikada pokušao da koristiš “manuelni” mod na aparatu (možda zato što ga i nisi imao), rekao bih svaki DSLR je dobar. Ako te zanima šta je ISO, blenda i ekspozicija i kako sve to uz dobar kadar ukombinuješ u dobru fotografiju, svaki DSLR je dobar. Dobro, ok, novi aparati imaju bolje redukcije šuma za visoke ISO vrednosti, ali nevažno.. Ako si početnik i želiš da savladaš osnove i tehnike fotografisanja, treba ti manuelni mod na aparatu*, malo guglanja, mozak i vežba.

* Manuelni mod postoji i na većini novih prosumer, pa čak i na kompakt aparatima, ali to ne bih preporučio za kupovinu, ako planiras da se bavis fotografijom. Ako već imaš takav fotoaparat, onda počni da učiš od toga, pa kasnije kupi DSLR, ali nemoj da kupuješ prosumer da bi se ozbiljno bavio fotografijom. No ne kažem da nije moguće..

Ako ti je DSLR skup, zapitaj se koliko si platio telefon. Ukoliko ti je telefon skuplji od aparata koji ti je “skup”, onda ne želiš “ozbiljno” da se baviš fotografijom. Aparati danas koštaju ~300e. Ukoliko baš nisi u situaciji da kupiš novi, razmotri i polovne, ali se prvo dobro informiši.

Da li mi treba objektiv XYZ?

Za početak verovatno ne. Dovoljno ti je da imaš neki objektiv. Recimo kit objekti 18-55mm što dolazi uz većinu fotoaparata je sasvim ok. Ako ne znaš šta znači 18-55mm => DSLR za početnike #1 i guglaj!

Želim da slikam svadbe. Da li je aparat XYZ ok?

Ti ne treba da slikaš svadbe. Iz više razloga.

  1. Uzećemo za predpostavku da si početnik. Kupićeš aparaz XYZ i otićićeš nekome na svadbu da napraviš super mega cool fotke. To jeste moguća varijanta, ali slabo verovatna. Škljocaćeš na auto modu, jer drugačije verovatno ne znaš, jer si početnik. O difuznom svetlu, dubinskoj oštrini i nečemu trećem što ni ja ne znam, ti verovatno nikada nisi čuo ni reči.
  2. Ako me pitaš da li je aparat XYZ ok za svadbe, znači da nemaš pojma i da si početnik. Predpostavka iz 1. je dokazana, pa time pod 1. i važi.

Elem.. ovo grubo zvuči, ali ja zapravo i želim da obeshrabrim nekog da uradi takvu ludost/glupost. Koliko zbog tog nekog, ali više zbog ljudi koji će da mu plate, da bi taj neko njima upropastio fotografije sa venčanja. Ne kažem da su neki “pro” fotografi venčanja mnogo bolji i da ne škljocaju na auto, ali oni ne rade svoj posao dobro u tom slučaju. A ti, ne treba da budeš takav. Treba da budeš bolji. Tako da za početak, gledaj u drugom smeru, gledaj da nešto naučiš pre nego što uzmeš veći zalogaj 😉

Još malo tehnikalija koje nismo pomenuli u prvom delu

Blic

Kao što aparat ima 300 nekih karakteristika na koje možeš, a ne moraš da obratiš pažnju, tako i blic ima isto barem nekih 50 karakteristika koje ga čine dobrim ili lošim za tebe. Recimo da više i nisi baš početnik ili ipak jesi, ali imaš neko predznanje i ideje i želiš da kupiš blic. Hajde da proverimo da li tebi zapravo treba blic. Odaberi ispod pod 1, 2 ili 3 kako želiš da koristiš blic:

  1. Nikon-Speedlight-SB-910-DSLR-Flash-on-camera
  2. bb58
  3. DMH_6979

Ako je tvoj odgovor pod 1. – zaboravi blic.

Ako si odgovorio pod 2. onda recimo da može biti trenutak kada treba da kupiš blic. Ali proveri ove savete prvo.

Ako si izabrao odgovor pod 3. onda već verovatno znaš i koji blic želiš da kupiš, tako da je to sasvim ok 🙂

Stativ

Cene stativa se kreću od 10e do 2000e. Bukvalno. Ako si početnik, kontam da je stativ koji košta 30-40e sasvim dovoljan. Kada staviš aparat na njega, stativ treba stabilno da stoji na zemlji. Recimo stativ Hama Star 5 nije dobar stativ za DSLR. Hama Star 61 je recimo ok.

Sa kupovinom stativa treba da sačekaš ako misliš da je ok slikati noću (recimo šumu i nebo) sa 1/10 ekspozicijom, blendom f/3.5 i ISO 3200. Prelistaj još malo teoriju i probaj u praksi to da primeniš. Onog momenta kada sebi kažeš “bilo bi dobro da imam stativ jer ovako ne može” onda je ok da kupiš isti.

Primera radi, ova fotografija je napravljena na stativu od 40e (jer jeftiniji nisu imali).

View this post on Instagram

Last year, while doing my Erasmus exchange in Turku, Finland, we went to Lapland to watch auroras. After 6 days of cloudy weather and no auroras seen, we finally got lucky just a night before we went back home. We all got out of our cottage, went deeper into the woods where no lights pollute the air, and laid down to enjoy the view. #erasmus #lapland #auroraborealis #finland . . . . . . #visitfinland #thisisfinland #aurora #northernlights #sky #cold #winter #snow #nature #natureshots #natureporn #hiking #trees #naturephotography #landscapephotography #mountain #mountainscape #lightplay #suomi #amazingview #stunningview #longexposureoftheday #longexposure #greatshotz #hotshotz #dream_image

A post shared by Aleksandar Beserminji (@beserminji) on

Ako putuješ avionom: Proveri sa aviokompanijom, aerodromom ili ne znam već sa kim, da li možeš poneti stativ u ručnom prtljagu. Ako ga upakuješ u veliku torbu koju check-in-uješ, ne moraš da brineš. Ali stativ u ručnom prtljagu može biti protumačen kao neka vrsta oružja i postoji verovatnoća da će ti ga oduzeti nakon skenera. Tako da obrati pažnju.

 

Iskustvo: RT-RK odsek, master, internship, zaposlenje

Krajem prosle godine, završio sam radnu obavezu sa firmom RT-RK kako bih otišao u inostranstvo na studentsku razmenu. Nije mi bilo naročito drago kada sam odlazio, pošto sam radio na projektu koji mi se zaista dopadao, a pored toga, vođa tima i grupe su bili više od običnih šefova. Naravno, mogao sam da ostanem, ali sam želeo i da odem “napolje” i vidim kako je “tamo”. O tome nešto više u nekom od narednih blogova. Ovaj blog će biti posvećen iskustvu koje sam stekao “na putanji” od fakulteta do prvog posla i zašto sam otišao (pored sranje situacije u zemlji.. o tome neću pisati).

Tako da kada bi me pitali kada ova priča počinje, rekao bih još davne 2010. godine. Tada sam, negde u junu (možda julu ili avgustu?) otišao na PMF da se prijavim za polaganje prijemnog ispita na smer (recimo) “Informatika”. No kako sam jedva ušao u zgradu od gužve i shvatio da ću tamo dočekati večeru dok se ne prijavim, brže bolje sam izašao, otišao na FTN i prijavio se tamo za polaganje prijemnog na smer “Računarstvo i Automatika”. Nije sada da se pre toga nisam dvoumio između ta dva smera, ali sam se iz nekog razloga tada odlučio za PMF i otišao u Novi Sad sa ciljem da se tamo prijavim. No dobro što nisam…

Već na drugoj godini, negde krajem prvog semestra sam dobio ponudu za stipendiju od firme RT-RK, uz obavezu da se opredelim za njihov smer na trećoj godini. Znao sam ja tada da ću njihov smer najverovatnije i odabrati, ali nisam hteo da se obavezujem. Stipendiju sam zato prihvatio tek kasnije na trećoj godini. I ako se dobro sećam tu se već pričalo među kolegama da ćemo u RT-RK i ostati nakon faksa.

RT-RK_logo.svg

Letnji raspust nakon treće godine je bio namenjen praksi, početku rada na R&D projektu u firmi RT-RK, za šta ja nisam znao do odprilike dva dana pre prezentacije tog projekta. Pošto sam u tom trenutku već imao druge planove (Tajland, praksa 2013), ja sam praksu propustio. Rekao bih da profesor Teslić, po njegovom izrazu lica tada, nije bas radosno prihvatio tu vest, kada sam mu saopštio da već imam rezervisanu kartu za Tajland i da neću moći leto provesti u firmi. No nije mi to zamerio i samo mi je rekao da se javim kada se vratim. Što je bila iznenađujuće dobra reakcija u odnosu na nešto što su neki očekivali..

Ovde bih dodao, da bi budući stipendisti zapravo ipak trebali takve stvari da ugovore profesorom unapred. Čisto da se izbegne efekat iznenađenja, jer ipak, neko je računao na mene. No dobro..

Po povratku sa Tajlanda, javio sam se Nenadu Jovanoviću, vođi tima C-More, koji su činili moje kolege. Potpisao sam novi ugovor o stipendiranju sa firmom, koji me je obavezivao na zaposlenje u firmi minimum onoliko vremena koliko sam primao stipendiju (računajući ovu novu stipendiju). Nenad se potrudio da me uvede u projekat i za dve nedelje sam već mogao samostalno da “raduckam” tu i tamo.

To raduckanje se pretvorilo u rad nakon nekog vremena, a kasnije se periodično pretvaralo u raspadanje od posla kako su nailazili demoi. Ostajalo se prekovremeno, radilo se do kasno, mrzeli smo sebe što smo potpisali ugovore. Bilo je svašta i nije bilo lako. Ali smo preživeli. Uz to smo i studirali, po nekom nazovimo povlašćenom režimu, gde smo bili oslobođeni nekih projekata, pošto smo radili slične stvari u na projektu. Na kraju smo napisali diplomske radove na temu onoga što je svako od nas doprineo C-More projektu i diplomirali smo među prvima u generaciji. Nakon toga, neki su se zaposlili i počeli da “odrađuju ugovor”.

Opet se dešavalo da se tu i tamo radi prekovremeno i to iz više razloga. Neke stvari su se radile po principu “uradi samo da se što pre završi”, neke stvari nisu bile jasno definisane, specifikacije su se menjali nedelju dana pre demoa.. Bilo je gresaka i sa naše strane (studenata), ali u principu smatram(o) da je većina problema bila izazvana od strane viših slojeva hijerarhije. Tu naravno ne mislim na Nenada i on neka ostane jedini kojeg ću da imenujem, jer se on zapravo borio protiv svega toga. Što se tiče ostalih, ako neko od njih bude čitao ovaj tekst, prepoznaće se. Ako se ne prepoznaju, onda zaista nisu lagali kada su govorili da oni ne vide probleme, ali onda oni imaju većih problema nego što smo mi imali, a to je da ne znaju da obavljaju svoj posao kako treba.

No to je bila situacija i C-More timu. Poslednjih godinu dana u firmi sam radio na LLVM/Clang prevodiocu i mogu reći da je rad, u tom drugom timu, bio mnogo prijatniji. Vrsta projekta je bila drugačija i to umnogome utiče na to kako se radi, ali Branislav (teamlead) i Petar (grouplead) su za mene bili sefovi i drugari. Možda nije isto sa njihove strane, ali njihova prijateljska nastrojenost je učinila da se ja tako osećam. A verujem i ostale moje kolege. E zbog toga je bilo teško otići iz firme, pošto je je kontrast između prvog i drugog projekta bio veliki što se tiče atmosfere. Koliko mi je bilo teško raditi za prvi projekat, toliko sam želeo da naučim više za ovaj drugi, pa nije bilo problem ostajati i do kasno u firmi. Sećam se kada mi je Branislav rekao “Aleksandre, ajde pakuj se, idi kući, ostaćeš ovde da spavaš kako si krenuo.”.

E sada, ovo možda ono prvo zvuči loše, crno, zastrašujuće, ali ima tu i dobrih stvari… Ne kažem da je to bio jedini način, ali je bio relativno ok način da se pored završavanja fakulteta i radi, stekne profesionalno iskustvo, pa na kraju i zaradi. Naravno bilo je i ima boljih opcija, ali ovo je prilično straightforward kada neko upiše RT-RK odsek, a pritom ima iole znanja i volje za radom i napredkom. Verovatno da sam vreme koje sam proveo u firmi utrošio na rad na nekom open source projektu ili na učenje algoritama ili nešto treće, da bih sada bio u boljoj poziciji nego što sam sada, ali budimo iskreni, da nisam imao obavezu, verovatno bih više od pola tog vremena prespavao. Kao i većina vas. Svaka čast izuzecima jeli…

E a ima još.. Ono što ne bih naučio da sam išao pomenutom alternativnom putanjom, jeste kako stvari funkcionišu u jednoj firmi. Smatram da sada barem malo imam predstavu kako stvari mogu da izgledaju i da li se to meni dopada ili ne. Imao sam priliku da odem napolje i iskoristio sam je, pa sam jeli morao da ostavim posao iza sebe, pošto mi je ovo bilo većeg prioriteta. Nakon što završim studije tu gde jesam, u potragu za poslom ću ući sa velikim iskustvom iza sebe, a kada to kažem, ne mislim samo na profesionalno iskustvo. Znaću kako mi je bilo i da ako mi se ne dopada neka ponuda, da mogu da odbijem i da treba da tražim dalje.

No do tada, imam još dosta da učim, a kada to znanje konačno primenim u praksi, pišem novi blog na tu temu 😉

PS. Nije to toliko do firme, koliko je do ljudi. Ako imate čoveka da vam bude šef, nećete imati problema gde god radili. A ako imate nekog manjeg od makovog zrna (lol odakle ovo vadim? :D) da se pravi pametan, onda imate problem gde god otišli. Ukoliko vam neko nudi praksu, zaposlenje, raspitajte se ko će vam biti vođe time i grupe. Saznajte nešto o njima, tražite da popričate unapred sa njima, pa probajte sami da provalite da li će taj neko da vas maltretira ili ne 😛

PS2: Izvinjavam se firmi što koristim njihov logo na mom blogu bez da sam pitao ^.^