Browse Month: July 2012

Tri načina da (is)koristite svoj blic

Verovatno svi korisnici kompaktnih fotoaparata u trenutku kada nema dovoljno ambijentnog svetla da se napravi pravilno osvetljena fotografija, jednostavno uključi blic i tako uslika fotografiju. Većina onih koji koriste prosumer ili dSLR aparate iz niže klase urade isto to, ali ima i onih koji se trude da svoje fotografije načine malo više profesionalnim. Profesionalni fotografi predpostavljam da znaju da koriste svoju opremu vrednu više hiljada evra, te da njima ovaj post, gde ću opisati kako (ne)treba koristiti blic, neće biti od velikog značaja.

Mada u principu svma koji žele da nauče nešto, malo poboljšaju svoje fotografije ili pak samo vole da eksperimentišu, preporučujem da oprobaju dole opisane tehnike.

Ugrađeni blic na fotoaparatu je predviđen da direktno osvetli subjekat fotografije, ukoliko nema dovoljno prirodnog svetla. U tom slučaju blic ima najviše snage, te može da osvetli celu prostoriju, veću grupu ljudi, radi sa nižim ISO vrednostima ili na malim blendama. Ovako napravljene fotografije će zadovoljiti većinu korisnika ili kada je dovoljno da se zabeleži neki trenutak. Sa druge strane boje na ovakvim fotografijama ne izgledaju prirodno, a senke koje se javljaju iza subjekata su oštre.

Bez dodataka, f5.6, ISO 200
Bez dodataka, f5.6, ISO 200

Bez dodataka, f9.0, ISO 200
Bez dodataka, f9.0, ISO 200

Bez dodataka, f13, ISO 200
Bez dodataka, f13, ISO 200

Nevažno na otvor blende, fotografija je pravilno osvetljena u sva tri slučaja. Ono što meni lično smeta, je tamna senka na zidu sa desne strane devojke, koja se u ovom slučaju skoro stopila sa bojom kose. Čitajući razne forume na ovu temu, jedno rešenje sam našao u ovome

s-l225

Ovo košta “Only $21.99”, pa sam se ja odlučio da napravim svoju verziju koja me je koštala $0 i 20min truda 😛

Kada se ta skalamerija postavi na aparat, dobija se sledeći rezultat.

Difuzer, f5.6, ISO 200
Difuzer, f5.6, ISO 200

Difuzer, f9.0, ISO 200
Difuzer, f9.0, ISO 200

Difuzer, f13, ISO 200
Difuzer, f13,  ISO 200

Fotografije su primetno tamnije od onih bez difuzera, ali je senka koja se javlja iza devojke na zidu sada mekša. Takođe, kada se fotografija obradi u nekom programu, tačnije dodatno osvetli, boje budu prirodnije nego kada se koristi direktan blic.

Bez dodataka, f5.6, ISO 200, auto contrast
Bez dodataka, f5.6, ISO 200, auto contrast

Difuzer, f5.6, ISO 200, auto contrast
Difuzer, f5.6, ISO 200, auto contrast

Pošto na većim blendama blic nema dovoljno energije da pravilno osvetli subjekat, kao što je to slučaj u ovom primeru na blendama f9.0 i f13, povećanjem ISO vrednosti dobijamo malo bolje rezultate.

Biser-fong, f9.0, ISO 800
Difuzer, f9.0, ISO 800

Biser-fong, f13, ISO 800
Difuzer, f13, ISO  800

Još uvek nije savršeno, ali uz pomoće nekog programa za obradu fotografije, iste se mogu dovesti do nekog razumnog kvaliteta.

Poslednji način za korišćenje ugrađenog blica koji ću opisati u ovom blogu ne zahteva dodatno majstorisanje kao predhodni, ali zahteva jedno malo ogledalce. To ogledalce se koristi tako što se njime reflektuje bljesak blica na plafon, koji se zatim od plafona odbija na subjekat i tako ga ravnomerno osvetljava.

Ogledalo, f5.6, ISO 200
Ogledalo, f5.6, ISO 200

Ogledalo, f9.0, ISO 200
Ogledalo, f9.0, ISO 200

Ogledalo, f13, ISO 200
Ogledalo, f13, ISO 200

Visina plafona i njegova boja u velikoj meri utiču na rezultat ovog metoda, tako da treba biti oprezan. Takođe na većim blendama, kao na primer f13, ovaj metod je praktično neupotrebljiv. Prednost ovog metoda je što je subjekat osvetljen blizu istim intenzitetom kao i pozadina, a pošto svetlost sada dolazi od gore, senke na pozadini se ne pojavljuju. Takođe uz malo obrade može se napraviti pilično lepa fotografija.

Ogledalo, f5.6, ISO 200, auto contrast
Ogledalo, f5.6, ISO 200, auto contrast

Ovaj metod nije univerzalan za sve okolnosti, a koje su to okolnosti, najbolje će te utvrditi sami kroz praksu. Napomenuću samo da se pazite visokih plafona i plafona u boji, a dalje istražite sami 😉

Na kraju, kada se fotografije, napravljenje opisanim tehnikama, uporede jedna do druge, dobijemo sledeće poređenje

Bez dodataka, f5.6, ISO 200, auto contrast
Bez dodataka, f5.6, ISO 200, auto contrast

Biser-fong, f5.6, ISO 200, auto contrast
Difizer, f5.6, ISO 200, auto contrast

Ogledalo, f5.6, ISO 200, auto contrast
Ogledalo, f5.6, ISO 200, auto contrast, levels

Prva fotografija je suviše ispeglana i izgubljene su nijanse boja na licu, a senka iza devojke je suviše oštra. Druge dve fotografije su u prednosti na prvu, ali svaka ima svoje nedostatke. Na fotografiji napravljenoj korišćenjem difuzera, devojka je pravilnije osvetljena, ali je iza nje prisutna senka. Fotografija napravljena ogledalom je morala da pretrpi malo veće obrade u fotošopu da bi izgledala kao što izgleda sada. Ako to izuzmemo, prednost je nepostojanje senke na pozadini, a mana je nedostatak osvetljenja spreda.

U principu, kada se radi o hobi fotografiji, poslednje dve tehnike, ako se pravilno koriste, mogu da pokriju 90% slučajeva kada se javi potreba da se koristi blic, a pritom nemate neki dodatni koji bi ste zakačili na svoj fotoaparat. Zbog toga se u mojoj foto-torbi uvek mogu naći moja varijanta Gary Fonga i jedno ogledalce. Ponekad okolina zna čudno da pogleda kada nakačim difuzer na fotoaparat ili kada pokušavam ogledalcem da reflektujem svetlost na plafon, ali sam do sada uspeo svima da objasnim zašto to radim. Zato još jednom preporučujem, da ako Vas zaista zanima fotografija, a pritom se do sada niste igrali “ovako”, da probate ove recepte 😉

Android summer school 2012

Prošle nedelje sam pohađao Android summer school koju je organizovao odsek RT-RK fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Škola je trajala 5 dana, a šta smo za to kratko vreme, opisaću ukratko.

Android summer school
Android summer school – plakata

Prvog dana samo se upoznali sa Androidom i njegovom arhitekturom. Android framework, načini čuvanja podataka, Android SDK, emulator, adb, kao i pisanje prvih aplikacija u Eclipse-u su samo neke od tema koje su obrađene. Takođe održano je i predavanje o Android GUI-u i elemntima GUI-a, a nakon toga su usledili zadaci koje smo rešavali uz pomoć profesora.

Predavnja drugog dana su malo detaljnije objasnila Androidovu bazu podataka ali i baze uopšte (SQL upiti, primarni ključevi…). Takođe je bilo reči i o  komunikaciju preko interneta na Androidu, socket-ima, prenosu teksta, DOM parseru… Na kraju je održano predavanje o multimediji, gde su obrađeni razni adapteri i čemu oni služe kao i dodavanje multimedijalnog sadržaja u MediaLibrary.

Trećeg dana smo učili kako se prave igrice na Androidu! Ali, koliko god ova uvodna rečenica fensi zvuči, moje oduševljenje predavanjima nije. Smatram da je prvi deo predavanja bio zaista koristan, jer smo saznali dosta informacija o GameLoop-u (petlji koja se izvršava tokom igranja neke igrice i načinima da se ta petlja uvek izvršava isto na raznim procesorima). Drugi deo predavanja je meni lično bio malo dosadan, iz razloga što nam je bilo prikazano gomila izsečaka koda nekih igrica, a pošto su to izsečci, često se moglo čuti od strane predavača: “Ovo zanemarite, to je realizovano u toj-i-toj klasi”. No, u svakom slučaju, vredelo je odslušati i to predavanje, jer su tu data rešenja za neke konkretne probleme.

Četvrti i peti dan je poslužio da zavirimo ispod haube Androida. Linux Kernel, izvorne biblioteke, runtime, framework… Stvari za koje smatram da dosta onih koji “programiraju” na Androidu nisu ni čuli za njih, a oni koji jesu, nisu se preterano udubljivali da ih izuče. Uglavnom, na predavanjima je sve to obrađeno u onoj meri koliko je to bilo moguće za 2x4h. Meni je bilo zanimljivo, jer sam se zbog toga u principu i prijavio na školu. Takve stvari, em što se malo teže nalaze na internetu, malo ih je teže i skontati od razumevanja kako napisati “HelloWorld!” aplikaciju.

Sve u svemu, svakome ko sledeće (a nadam se i dosta narednih godina) primeti plakatu o Android školi, preporučujem da se prijavi. Možda je vreme održavanja škole nakon završetka fakulteta, budu vrućine i verovatno bi ste se radije negde brčkali na Štrandu nego sedeli za računarom i usput učili, ali prilika za sticanje ovakvog znanja nema mnogo.

 

 

 

Studentski domovi – Novi Sad

U Novom Sadu trenutno postoji osam studentskih domova. U informacijama koje možete naći na sajtu studentskog centra, domovi su podeljeni u I u II kategoriju. Među studentima je to poznatije kao novi i stari domovi. Kao i kada sam pisao blog o E2 smeru, pokušaću da budem što objektivniji, ali imajte u vidu da ja živim u jednom od starih domova i ako se desi favorizovanje istog, to neće biti namerno. Takođe informacije o drugim domovima su iz druge ruke, od mojih kolega i prijatelja.

Kako dobiti dom možete pročitati ovde.

Stari domovi (Slobodan Bajić, Veljko Vlahović)

Stari domovi su napravljeni tako da četiri sobe dele jednu tuš kabinu,  dve sobe (jedan ulaz) dele jedan WC i kuhinju, a svaka soba ima svoj lavabo. Evo i nacrt ispod.

Mapa ulaza
Mapa ulaza

Život u ovakvom okruženju može biti prilično prijatan ukoliko su vam, pre svega cimer, docimeri, a zatim i dokupatilci/dokupatilke osobe sa kojima se slažete i možete naći zajednički jezik. Takođe dobra stvar je ukoliko su vam docimeri recimo na master studijama, pa nikada nisu tu 😉 Ali realno, teško da će se svi navedeni faktori poklopiti baš kako treba.

Dobro

Po meni, najveća prednost starih domova je što se nalaze na univerzitetu. Oni koji ne studiraju medicinu, njima je fakultet od tih domova udaljen 5 minuta, a menza 3 minuta. Znam dosta ljudi iz novih domova, koji kada dodje leto i vrućine, kada snega bude do kolena ili kada je ispitni rok, jednostavno preskaču obroke u menzi, jer im je meza daleko.
Tuš kabina je spojena sa dokupatilkama/dokupatilcima, tako da ta činjenica prilično olakšava upoznavanje sa njima. Takođe imam osećaj da je društvo u starim domovima prilično opuštenije u odnosu na situaciju u novim domovima, gde se ne retko stanari zaključavaju u sobe tokom dana.
Nameštaj je promenjen pre nekoliko godina, tako da su kreveti, stolovi, orman i police novi. Posteljina se može iznajmiti na revers.
U domovima postoje čitaonice i računarske sale i klimatizovane su.
U domu Slobodan Bajić postoje i sobe prilagođene osobama sa invaliditetom.
Bicikle unutar doma je dozvoljeno držati u domu Slobodan Bajić.
U prizemlju doma Veljko Vlahovic nalazi se prodavnica.

Loše

Pošto se domovi nalaze blizu većini fakulteta,  društvo sa faxa mnogo će  vam češće dolaziti u posete nego kada bi ste živeli negde dalje. Često i za vreme ispitnog roka kada to možda i ne želite. Ali i to je individualno…
Koliko je zajednička tuš kabina ok za upoznavanje i druženje, toliko može i da smeta ukoliko se sa dokulatilkama/dokupatilcima bas ne volite.
Možda najveća mana starih domova, jeste fontana koja se nalazi između domova i menze. Prednost je za one koji žele konstantu zabavu i cuganje piva sa društvom, jer na fontani uvek ima nekoga, neretko i nekoga sa gitarom, harmonikom, pa čak i sa trubom i ovde zabavi nema kraja…

Žurka svih fakulteta povodom završetka predavanja
Žurka na fontani

Ali za one koji noću žele da spavaju na miru, to može biti ozbiljna prepreka, pogotovu u ovim danima kada je napolju +40°C. Mada, ako ste jedna od takvih osoba koja je dobila stari dom, a želi mir, kada se budete prijavljivali u dom, zamolite upravnika da vam da neku sobu koja je sa druge strane doma, pa ćete taj problem u nekoj meri rešiti.
Do nedavno, studentki dom Veljko Vlahovic (moj dom) nije imao sprovedene priključke za internet po sobama i bio je jedini dom sa tim nedostatkom. A sada (dal` se upravnik opametio nakon svih molbi ili su ga zamenili) i ovde uvode internet po sobama. UPDATE: internet je uveden u sobe i pušten u rad 😉
Bicikle je zabranjeno čuvati unutar doma Veljko Vlahović. Postoji mesto ispred doma gde se mogu ostaviti bicikli, ali tamo bicikli nisu zaštićeni ni od kiše, ni od sunca, a ni od lopova.
Stari domovi ne poseduju sale za rekreaciju i druženje, kao što su sale za stoni tenis, teretana, TV sala, sala za žurke itd.

Novi domovi A i B (Živojin Ćulum i Car Lazar)

Među studentima su to domovi A i B jer su se tako nekada zvali. Ti domovi su sada dobili nova imena (u zagradama respektivno), ali među studentima se koriste stari nazivi… Udaljeni su od kampusa oko 15min hoda.

Dobro

Lepši su. Nekome to znači i prijatniji boravak u istom, pa ujedno i njegovo prijatnije studiranje.  Sobe su veće od soba u starim domovima, a većina njih imaju terase i roletne na prozorima, što je po meni veliki plus. Sobe imaju svoje kupatilo i WC.
Posteljinu je moguće uzeti na revers prilikom prijavljivanja u dom.
Takođe u ovim domovima postoje i TV sale i prostorije za stoni tenis, što pospešuje druženje među stanarima. Dom B ima i teretanu. Dom A ima muzičke sale, pa muzika iz istih ponekad zna i da smeta, ukoliko vam je soba pored neke od njih.
U B domu je otvorena biblioteka koju mogu da koriste svi studenti. Takođe nedavno je otvorena i perionica veša.
Prilikom dobijanja sobe, možete zamoliti upravnika da ne dobijete sobe koje su na četvrtom spratu, jer te sobe ne poseduju terasu, roletne na prozorima, pa je tamo problem sa vrućinom tokom letnjih dana.
U B domu je dozvoljeno čuvati bicikle unutar doma.
U prizemlju B doma nalazi se prodavnica.

Loše

Predsoblje je spojeno sa sobom, pa se buka iz hodnika direktno prenosi u sobu, a držanje frižidera u sobi, osim ako nemate terasu, tokom letnjih dana baš i nije opcija jer ćete od sobe napraviti saunu. Kuhinje u ovim domovima se nalaze u predsoblju (nisu odvojene od sobe) što predstavlja problem kada treba skuvati nešto sa jačim mirisom ili recimo leti. Sudoperu menja lavabo u WCu.
Nameštaj je star i pomalo klimav iako su domovi novi.
U domu A, neke sobe gledaju na obližnjeg vulkanizera i ta buka obično smeta.
Čitaone su manje, pa to dovodi do toga da vremenom ljudi koji uče jednoj čitaoni, tu čitaonu pretvore u mesto za pijuckanje kafe i čavrljanje. U B domu je samo jedna čitaonica klimatizovana, a stanari se žale kako čistačice rekto isprazne kante koje se tamo nalaze.

Novi dom C

Ovo je najnoviji dom otvoren 2009. godine. Postoje i glasine da je ovaj dom trebao da ima menzu, ali pošto su to samo glasine, neću o tome polemisati.

Dobro

Ovaj dom je estetski najlepši. Sobe imaju predsoblje koje je odvojeno vratima i opremljeni su frižiderom i rešoom. Takođe imaju zaseban WC.
Postoje klimatizovane učionice i TV sale.
Većina soba je dvokrevetna, ali postoje i jednokrevetne sobe.
Noću je mirno i može se na miru spavati.

Loše

Od pojedinih stanara tog doma sam čuo da druženja sa komšijama skoro da i nema.  “Društveni život nula. I to ona negativna.” – reče jedan od mojih prijatelja. Žurke su apsolutno zabranjene.
Sale za rekreaciju kao što su teretane i stoni tenis u B domu, ne postoje.

Dom 23. oktobar

Ovaj dom je isključivo ženski dom. Renoviran je pre par godina. Udaljen je od fakulteta manje-više koliko i novi domovi A i B.

Dobro

U domu je skoro uvek mir i tišina. Vešeraj koji može da se nađe u domu je besplatan. Čitaonica i računarska učionica su klimatizovane. Postoje jednokrevetne i dvokrevetne sobe i svaka soba ima svoje kupatilo. U sobi su takođe priključak za internet, telefon i kablovsku televiziju.

Loše

U računarskoj sali su vremenom ostala samo dva ispravna računara. Bicikle je dozvoljeno držati samo ispred doma, što znači da isti trpe i kišu i sunce. Takođe, svaka buka i nemiri se brzo sankcionišu, pa proslava rođendana u domu baš i nije opcija. Prenoćište je moguće platiti samo za neku drugaricu, tj. drugari/momci vam ne mogu biti gošće tokom noći.

Dom Feješ Klara

Ovaj opis mi je poslao prijatelj još iz srednje škole, koji je u ovaj dom upao u prvoj godini. Smatram da je dobro opisano, tako da neću prepravljati ništa kako bi pratio šablon kojim su opisani prethodni domovi sa Dobro i Loše.

Ovde su sobe različitih veličina. Ima jednokrevetnih, dvokrevetnih i trokrevetnih soba.
Trokrevetne sobe su 2 puta veće od dvokrevetnih, a jednokrevetne malo manje. Neke sobe nemaju terasu, ali takvih soba je malo. Ja sam u dvokrevetnoj. Soba je srednje veličine, ima terasu i kupatilo. Od nameštaja su tu 2 kreveta, 2 police, orman podeljen na dva dela i 2 radna stola i stolice. Nameštaj je super, skoro pa nov (mislim da je kupljen krajem 2008. godine). Cimer i ja smo još doneli tepih (inače, dole je laminat), frižider, TV, rešo i neki radni deo za posuđe i slično. Imamo jednu policu na terasi koja je tu ostala od prethodnog stanara. Preko zime smo frižider držali unutra, a sada je na terasi zajedno sa rešoom. Drugog mesta za improvizovanu kuhinju nema.
Imamo internet, solidan je 1 Mbps. Svaka soba ima 2 prikljucka (trokrevetne verovatno 3). Postoji izlaz za kablovksu, ali to ne radi. Mi koristimo sobnu antenu.
Prozori i vrata od terase su PVC tako da dobro dihtuju. Terasa nije klasična terasa sa ogradom, već je to više kao jedan mali ozidani prostor u kojem fali prozor, tako da može lepo da se koristi kao kuhinja.
WC je super opremljen, ima prozor i ventilator.

Posteljina može da se zaduži – 2 ćebeta, 2 čaršava, jastuk i jastučnica. Jastučnica i čaršav se menjaju svake 2 nedelje (svake druge srede) ali to nije strogo određeno, već možes zameniti za čisto kad god su čistacite tu.
Domar/majstor je dobar. Meni je npr. crko ventilator u WCu, prijavio sam domaru i zamenjen je u roku od 3 dana. Takodje smo slomili i tuš i zamenjen je sutradan. Mada uglavnom kažu da se duže čeka za sve kvarove, pa sam možda ja samo imao sreće 😛

Sto se tice zgrade dome, ona lepo izgleda, sve je uredno i novo. Imamo i dvorište koje je ograđeno i tu se nalazi teren za basket. Ispred se nalazi ono metalno cudo da se ostavljanje bicikla.
Imamo TV salu sa desetak stolica, koja je u principu podrum, a tu se nalazi i sto za stoni tenis.
Tu se održavaju žurke. Za žurku moraš tražiti dozvolu od upravnice. Prijaviš žurku i koliko će ljudi doći. Na poslednjoj je bilo preko 100 ljudi.. gužva 😀 A moraš da prijaviš imena i prezimena onih koji će doći, a nisu iz doma. Zbog onog vremenskg ograničenja gostima je dozvoljeno da ostanu radnim danima do 23h, a vikendom do 24h. Kad je žurka to ne važi, već se može ostati do kraja zurke.
Ima i čitaonica, ok je, klimatizovana je.
Dom se nalazi na mirnom mestu. Jedino sa moje strane je dečije igralište, pa odatle ima buke ponekad. Najbliža radnja je pola minute od doma, a pekara 3min, limanska pijaca i pošta 3-4 min.

Upravnica mislim da je smenjena, tj. ona je sad strucni saradnik. Nemam pojma ko je novi upravnik, niti u čemu je razlika jer je ona i dalje u svojoj kancelariji.
Ja sa njom nisam imao kontakta od kad sam se uselio, ali sam čuo od dosta ljudi kako pricaju loše o njoj. Mada niko nije dao neki argument za to…

Ja sam ovde upoznao dosta ljudi. Nije to baš neko intezivno druženje, jer svi imaju dosta obaveza, ali opet ima druženja.

Pošto sam često išao kod kolege  u novi dom A, sada ću da uporedim ova 2 doma..
– Sobe su kod mene manje, ali su stvari u sobi mnogo kvalitetnije,
– Kod njih je klasična terasa, a kod nas je malo drugačija,
– Naš dom je mali, ima 120 ljudi (prizemje i sprat), a kod njih su 4 sprata,
– Kod njih se vrata otvaraju pomoću kartice, dok kod nas rukom i kvakom 😛
– Kod njih ključ nosiš sa sobom, dok kod nas kada izlaziš iz doma uzimaš karticu i ostavljaš ključ, a kada se vratiš, uzmeš ključ, a karticu ostaviš portiru.

Eto nadam se da sam pomogao… 🙂

Dom Sajmište..

Kao i za dom “Fejes Klara”, dobio sam fin opis doma “Sajmište”, tako da evo još jedan copy/paste.

Dom “Sajmište” je renoviran 2005. ili 2006. što podrazumeva da su većina stvari u njemu obnovljene ili nove. U ovom domu su većinom medicinari, što je razumljivo, jer je dom blizu medicinskog fakulteta.
Sve sobe imaju nove krevete, nove ormane, svako svoj sto i police. Kada se uđe u sobu u hodniku se nalazi mala kuhinjica sa visećom i sudoperom i svaka soba ima svoje kupatilo.
Jedina mana jeste da su male sobe, tako da nije baš prijatno boraviti u njima kada je leto. I nemaju sve sobe terasu.

U poređenju sa domom “23. oktobar” gde devojke u sobi imaju jedan sto i obe moraju da ga dele i što podrazumeva da na njemu pored toga što se uči, stoji i laptop, a suši se i oprano suđe koje moraju oprati u kupatilu jer nemaju sudoperu kao i mi.
Dom sadržii: internet salu, TV salu, čitaonicu, vešeraj, teretanu, radnju, kantinu.
U internet sali su kupljeni ove godine novi računari, ima ih 5-6 i takođe postoji svič da se ostali studenti “priključe” na internet kada donesu svoje računare u internet salu.
U TV sali se nalazi sto za stoni tenis. U čitaonici i internet sali postoji klima, tako da je prijatno boraviti kada je letnji period. Teretana je ove godine napravljena, mislim u maju (kada su bili izbori).
Sobe su dvokrevetne i trokrevetne, postoje i jednokrevetne sobe ali ih ima možda 2-3 i obično ih dobijaju studenti viših godina i sa boljim prosekom. Svaki sprat ima terasu, kao i jednokrevetne sobe.
Osoblje je ljubazno, uključujući i upravnika i upravnicu. Sve u svemu, jako je lep dom koji je miran i pogodan za učenje!

Dom sajmište nema priključke za internet u sobama 🙁

Generalno mane domova

U svim domovima se mogu naći bubašvabe. Studentski centar organizuje godišnje prskanje istih, ali to ne pomogne svaki put.

Kada želite da neko dođe da prespava kod vas, to morate da platite. U novim domovima, participacija se plaća 500 dinara, dok je u starim domovima cena nešto manja i iznosi 350 dinara. Za te pare vi dobijate samo noćenje za vašeg gosta, bez dodatnog kreveta, posteljine, sobe…. Takođe broj noćenja je ograničen na dva noćenja mesečno.

Info za brucoše…

Kada sam trebao da dobijem dom, postojale su glasine da brucoši dobijaju samo stare domove. Ovo nije istina. Ja jesam dobio stari dom, ali za to je odgovoran moj prosek iz srednje škole. Studenti koji su srednju završili sa prosekom 5.00, bez problema dobijaju neke od novih domova, stim da novi dom C, dobijaju samo studenti viših godina.

Još jedan na temu nagradnih igara na fejsbuku

Nedavno sam napisao ovaj blog, da bi barem one koji ga pročitaju (a malo su ga do sada pročitali :P), malo informisao o tome kako neke stvari o kojima obično ne razmišljamo svakodnevno, mogu da funkcionišu i koje sve trikove neko koristi da bi povećao svoju popularnost na internetu. A sada još jedan, sličan slučaj…

Pre nekih mesec dana, koleginica me je zamolila da joj lajkujem fotografiju na fejsbuku, jer ukoliko sakupi najviše lajkova, osvojiće letovanje. To letovanje navodno poklanja jedna kompanija, a fotografija se nalazi na fan stranici te kompanije. Naravno nije mi bilo teško pružiti takav vid pomoći. Ona je već tada imala ubedljivo najviše lajkova za svoju fotografiju, čini mi se preko 600, dok je fotografija na drugom mestu imala tek nešto više od 200 lajkova. Naravno, link sam prosledio i u sanduče par mojih prijatelja koji mi duguju takve usluge lajkovanja svega i svačega.

Ali… Pre jedno nedelju dana, kroz priču sa dotičnom koleginicom, došli smo i do teme o nagradnoj igri u kojoj učestvuje. Rekla mi je da je ubačena jedna nova fotografija, koja je za par dana skupila preko 300 lajkova i da joj je to sumnjivo. S obzirom na to da je njena fotografija u tom momentu imala nešto manje od 1000 lajkova, rekao sam joj da se ne brine, jer mi je izgledalo sasvim nerealno da neko može da skupi dodatnih 700 lajkova za nedelju dana, ma kakav spam da uputi svim svojim, pa čak i prijateljima svojih prijatelja na fejsbuku. Ali, prevario sam se…

“Pobedničkoj” fotografiji, koja je ubačena dva dana pre kraja takmičenja, je pošlo za rukom da skupi neverovatnih 2000 lajkova! Broj lajkova se bukvalno uvećavao za 20 između dva rifreša stranice. Takođe, broj lajkova je rastao do završetka nagradne igre, a nakon toga, broj lajkova se nije uvećao za 20. E tu već nešto gadno miriše… -.-

Malim istraživanjem profila koji su lajkovali pomenutu fotografiju, potvrdio sam sebi ono u šta sam sumnjao. Od profila koji imaju po jednu profilnu fotografiju i fejsbuk koriste od juče, preko profila koji se ne mogu dodati za prijatelje ili imaju nula ili jednog prijatelja, za profilnu fotografiju koriste likove iz crtaca, zivotinje ili fotografije sa stok sajtova, do osoba koje se zovu Toka Mokić i Žikic Frule. Jeste da se nameštanjem opcija na fejsu može ograničiti šta vide ostali i nije nemoguće da Toka Mokić ne postoji (ako postoji ja se ovom prilikom izvinjavam), ali velika koncentracija ovakvih profila na jednom mestu me tera da pomislim da je čitava stvar isplanirana i da je u ceo taj plan uključen veliki broj lažnih profila.

Detalj koji sam ja propustio, a koleginica mi je tu informaciju prenela kasnije, jeste da je broj lajkova fan stranice kompanije koja poklanja putovanje proporcionalno povecavao sa povecavanjem broja lajkova na “pobedničkoj” fotografiji. A to nije uslov da bi se moglo lajkovati fotografiju.

Još jedna stvar, da bi cela stvar bila zanimljivija, jeste da je “pobedničku” fotografiju na svom tajmlajnu šerovao jedan od zaposlenih u pomenutoj kompaniji.

Meni je zaista žao što moja koleginica neće otići na letovanje kojem se toliko nadala. Ja ne mogu tvrditi da je ovo prevara, ali mi nije realno da neko može skupiti na “legalan” način 2k lajkova. Pod “legalnim” podrazumevam i enormno veliki broj spam poruka upućeno bilo kome, ali smatram da je pravljenje lažnih profila ipak nešto što nije fer plej. Takođe, favorizovanje jedne fotografije od strane zaposlenih, isto nije ok.

Ovim želim samo da upozorim one koji učestvuju u ovakvim nagradnim igrama, da iako ste apsolutni pobednik sve do poslednjh minuta nagradne igre i mislite da više nema šanse da neko drugi nakupi više šerova/lajkova, stvari se ipak mogu promeniti. A da li je plan onoga što je organizovao tu nagradnu igru zaista bio da pokloni obećanu nagradu ili samo da promoviše svoju kompaniju, firmu, organizaciju ili nešto četvrto, sami zaključite..