Browse Tag: praksa

Iskustvo: RT-RK odsek, master, internship, zaposlenje

Krajem prosle godine, završio sam radnu obavezu sa firmom RT-RK kako bih otišao u inostranstvo na studentsku razmenu. Nije mi bilo naročito drago kada sam odlazio, pošto sam radio na projektu koji mi se zaista dopadao, a pored toga, vođa tima i grupe su bili više od običnih šefova. Naravno, mogao sam da ostanem, ali sam želeo i da odem „napolje“ i vidim kako je „tamo“. O tome nešto više u nekom od narednih blogova. Ovaj blog će biti posvećen iskustvu koje sam stekao „na putanji“ od fakulteta do prvog posla i zašto sam otišao (pored sranje situacije u zemlji.. o tome neću pisati).

Tako da kada bi me pitali kada ova priča počinje, rekao bih još davne 2010. godine. Tada sam, negde u junu (možda julu ili avgustu?) otišao na PMF da se prijavim za polaganje prijemnog ispita na smer (recimo) „Informatika“. No kako sam jedva ušao u zgradu od gužve i shvatio da ću tamo dočekati večeru dok se ne prijavim, brže bolje sam izašao, otišao na FTN i prijavio se tamo za polaganje prijemnog na smer „Računarstvo i Automatika“. Nije sada da se pre toga nisam dvoumio između ta dva smera, ali sam se iz nekog razloga tada odlučio za PMF i otišao u Novi Sad sa ciljem da se tamo prijavim. No dobro što nisam…

Već na drugoj godini, negde krajem prvog semestra sam dobio ponudu za stipendiju od firme RT-RK, uz obavezu da se opredelim za njihov smer na trećoj godini. Znao sam ja tada da ću njihov smer najverovatnije i odabrati, ali nisam hteo da se obavezujem. Stipendiju sam zato prihvatio tek kasnije na trećoj godini. I ako se dobro sećam tu se već pričalo među kolegama da ćemo u RT-RK i ostati nakon faksa.

RT-RK_logo.svg

Letnji raspust nakon treće godine je bio namenjen praksi, početku rada na R&D projektu u firmi RT-RK, za šta ja nisam znao do odprilike dva dana pre prezentacije tog projekta. Pošto sam u tom trenutku već imao druge planove (Tajland, praksa 2013), ja sam praksu propustio. Rekao bih da profesor Teslić, po njegovom izrazu lica tada, nije bas radosno prihvatio tu vest, kada sam mu saopštio da već imam rezervisanu kartu za Tajland i da neću moći leto provesti u firmi. No nije mi to zamerio i samo mi je rekao da se javim kada se vratim. Što je bila iznenađujuće dobra reakcija u odnosu na nešto što su neki očekivali..

Ovde bih dodao, da bi budući stipendisti zapravo ipak trebali takve stvari da ugovore profesorom unapred. Čisto da se izbegne efekat iznenađenja, jer ipak, neko je računao na mene. No dobro..

Po povratku sa Tajlanda, javio sam se Nenadu Jovanoviću, vođi tima C-More, koji su činili moje kolege. Potpisao sam novi ugovor o stipendiranju sa firmom, koji me je obavezivao na zaposlenje u firmi minimum onoliko vremena koliko sam primao stipendiju (računajući ovu novu stipendiju). Nenad se potrudio da me uvede u projekat i za dve nedelje sam već mogao samostalno da „raduckam“ tu i tamo.

To raduckanje se pretvorilo u rad nakon nekog vremena, a kasnije se periodično pretvaralo u raspadanje od posla kako su nailazili demoi. Ostajalo se prekovremeno, radilo se do kasno, mrzeli smo sebe što smo potpisali ugovore. Bilo je svašta i nije bilo lako. Ali smo preživeli. Uz to smo i studirali, po nekom nazovimo povlašćenom režimu, gde smo bili oslobođeni nekih projekata, pošto smo radili slične stvari u na projektu. Na kraju smo napisali diplomske radove na temu onoga što je svako od nas doprineo C-More projektu i diplomirali smo među prvima u generaciji. Nakon toga, neki su se zaposlili i počeli da „odrađuju ugovor“.

Opet se dešavalo da se tu i tamo radi prekovremeno i to iz više razloga. Neke stvari su se radile po principu „uradi samo da se što pre završi“, neke stvari nisu bile jasno definisane, specifikacije su se menjali nedelju dana pre demoa.. Bilo je gresaka i sa naše strane (studenata), ali u principu smatram(o) da je većina problema bila izazvana od strane viših slojeva hijerarhije. Tu naravno ne mislim na Nenada i on neka ostane jedini kojeg ću da imenujem, jer se on zapravo borio protiv svega toga. Što se tiče ostalih, ako neko od njih bude čitao ovaj tekst, prepoznaće se. Ako se ne prepoznaju, onda zaista nisu lagali kada su govorili da oni ne vide probleme, ali onda oni imaju većih problema nego što smo mi imali, a to je da ne znaju da obavljaju svoj posao kako treba.

No to je bila situacija i C-More timu. Poslednjih godinu dana u firmi sam radio na LLVM/Clang prevodiocu i mogu reći da je rad, u tom drugom timu, bio mnogo prijatniji. Vrsta projekta je bila drugačija i to umnogome utiče na to kako se radi, ali Branislav (teamlead) i Petar (grouplead) su za mene bili sefovi i drugari. Možda nije isto sa njihove strane, ali njihova prijateljska nastrojenost je učinila da se ja tako osećam. A verujem i ostale moje kolege. E zbog toga je bilo teško otići iz firme, pošto je je kontrast između prvog i drugog projekta bio veliki što se tiče atmosfere. Koliko mi je bilo teško raditi za prvi projekat, toliko sam želeo da naučim više za ovaj drugi, pa nije bilo problem ostajati i do kasno u firmi. Sećam se kada mi je Branislav rekao „Aleksandre, ajde pakuj se, idi kući, ostaćeš ovde da spavaš kako si krenuo.“.

E sada, ovo možda ono prvo zvuči loše, crno, zastrašujuće, ali ima tu i dobrih stvari… Ne kažem da je to bio jedini način, ali je bio relativno ok način da se pored završavanja fakulteta i radi, stekne profesionalno iskustvo, pa na kraju i zaradi. Naravno bilo je i ima boljih opcija, ali ovo je prilično straightforward kada neko upiše RT-RK odsek, a pritom ima iole znanja i volje za radom i napredkom. Verovatno da sam vreme koje sam proveo u firmi utrošio na rad na nekom open source projektu ili na učenje algoritama ili nešto treće, da bih sada bio u boljoj poziciji nego što sam sada, ali budimo iskreni, da nisam imao obavezu, verovatno bih više od pola tog vremena prespavao. Kao i većina vas. Svaka čast izuzecima jeli…

E a ima još.. Ono što ne bih naučio da sam išao pomenutom alternativnom putanjom, jeste kako stvari funkcionišu u jednoj firmi. Smatram da sada barem malo imam predstavu kako stvari mogu da izgledaju i da li se to meni dopada ili ne. Imao sam priliku da odem napolje i iskoristio sam je, pa sam jeli morao da ostavim posao iza sebe, pošto mi je ovo bilo većeg prioriteta. Nakon što završim studije tu gde jesam, u potragu za poslom ću ući sa velikim iskustvom iza sebe, a kada to kažem, ne mislim samo na profesionalno iskustvo. Znaću kako mi je bilo i da ako mi se ne dopada neka ponuda, da mogu da odbijem i da treba da tražim dalje.

No do tada, imam još dosta da učim, a kada to znanje konačno primenim u praksi, pišem novi blog na tu temu 😉

PS. Nije to toliko do firme, koliko je do ljudi. Ako imate čoveka da vam bude šef, nećete imati problema gde god radili. A ako imate nekog manjeg od makovog zrna (lol odakle ovo vadim? :D) da se pravi pametan, onda imate problem gde god otišli. Ukoliko vam neko nudi praksu, zaposlenje, raspitajte se ko će vam biti vođe time i grupe. Saznajte nešto o njima, tražite da popričate unapred sa njima, pa probajte sami da provalite da li će taj neko da vas maltretira ili ne 😛

PS2: Izvinjavam se firmi što koristim njihov logo na mom blogu bez da sam pitao ^.^

Stručna praksa na Tajlandu – Projekat

U ovom blogu ću opisati šta sam radio na praksi, dok informacije o tome kako da i vi tamo stignete možete naći ovde.

Kada sam stigao na Prince of Songkla University u HatYai-u, dobio sam mentora sa kojim je trebalo da se dogovorim i da radim projekat. Dogovor je bio da postojeći quadcopter opremim senzorima za merenje udaljenosti i da ga isprogramiram da izbegava prepreke. Do završetka projekta ovaj plan se izmenio, a evo šta je sve urađeno:

  1. Komunikacija sa quadcopterom je promenjena sa standardne RC veze na serijsku vezu. Upravljački podaci se šalju poštovanjem postojećeg protokola koji definiše MultiWii softver;
  2. Upravljanje se vrši putem džojstika (RC simulator) nakačenog na PC;
  3. Radi postizanja većeg dometa bluetooth je zamenjen XBee modulima;
  4. Instalacija ultrasoničnog senzora (senzor za merenje udaljenosti baziran na ultrazvuku, SEN136B5B):
      • Prvi pokušaj je bio direktno priključivanje senzora na MultiWii i korišćenje koda iz dokumentacije za vršenje merenja. Nedostatak ovakvog načina merenja je dugačak odziv senzora, što je ometalo normalan rad MultiWii-a, zbog korišćenja blokirajućih operacija očitavanja vrednosti senzora. To je dalje dovodilo do nestabilnosti celog quadcoptera;
      • Drugi pokušaj je bio pisanje drajvera za MultiWii, koji je bio zasnovan na prekidima. Nažalost, sve linije za prekide na mikroprocesoru na MultiWii pločici (ATmega168) su već bile iskorišćene, što je onemogućilo implementaciju prethodno razvijenog drajvera;
      • Treći i uspešni pokušaj (treća sreća ^.^) je bio uvođenje mikrokontrolera između MultiWii-a i senzora, koji bi vršio merenje, a na analognom izlazu prema MultiWii-u, prikazivao rezultat merenja. U tu svrhu je korišćen attiny25 u kombinaciji sa low-pass filterom. Na MultiWii-u, rezultat se merio funkcijom analogRead() (vreme izvršavanja 0,0001s, a omogućava i dodatnu optimizaciju);
  5. Da bi se odredio uticaj jačine zadatog „gasa“ na potisak quadcoptera, urađena su merenja sa dinamometrom. Nakon merenja, dobijena je zavisnost potiska od jačine „gasa“, što je kasnije korišćeno u simulaciji i proračunima;
  6. Poslednji korak je bio konfigurisanje PID kontrolera, tako da quadcopter bude u mogućnosti da se postavi na željenu visinu. Ultrazvučni senzor meri trenutnu visinu quadcoptera, dok korisnik podešava željenu visinu korišćenjem regulatora gasa na džojstiku. Korišćenjem rezultata merenja iz prethodnog koraka, simulacijom su određeni parametri PID kontrolera koji kontroliše gas na osnovu trenutne i željene visine.
Quad
Quad

Stručna praksa na Tajlandu

Ako vam zvuči zanimljivo odlazak na Tajland na stručnu praksu, raspitajte se u kancelariji za međunarodnu saradnju da li tamo postoji program razmene koji odgovara vašem smeru na FTN-u u Novom Sadu. Ukoliko postoji i ukoliko se odlučite da krenete na Tajland, budite spremni da izdvojite dosta vremena za neke od sledećih stavki: pisanje molbi za donatorstva, traženje najjeftinije avionske karte, viziranje, osiguranje… Pored toga, potrebno je da malo pomognete Tajlandskim studentima koji dođu na razmenu u Novi Sad, da se snađu i bolje upoznaju grad, ali neka vas to ne obeshrabri. 🙂

Boravak na Tajlandu traje dva meseca, dok sama praksa traje oko 40 dana. Za tih 40 dana, obezbeđeni su vam smeštaj i džeparac za hranu ($200) na univerzitetu Pricne of Songkla University (PSU) u mestu HatYai. Ok, ok, evo i linka da vidite gde je to tačno: HatYaiPSU Hat Yai.

Praksa

Prilikom prijave za razmenu, napisaćete šta želite da radite na Tajlandu, odnosno kakav projekat biste želeli da radite. Ja sam imao sreće da sam uspeo da promenim temu projekta kada sam stigao na PSU, jer sam se u međuvremenu predomislio. I dobro je da sam se predomislio. Kao mentora sam dobio verovatno “naj cool” profesora na departmanu za računarstvo. Ne bih mogao da kažem niti jednu lošu o njemu. Da li je to zato što sam bio na razmeni, pa sam imao drugačiji tretman? Sumnjam.. sa svima u kancelariji se odnosi isto. Prvog dana prakse mi je rekao da su pravila ovakva: dolaziš kada hoćeš, odlaziš kada hoćeš i sve to ako hoćeš. No verujem da tada nije mislio da ću po ceo dan da visim u kancelariji 😛 Pauze sa igranje igrica su nešto najnormalnije. Gledanje filmova takođe. Niko ne zamera. Ležaljka na sred kancelarije i neko ko u njoj odmara – takođe uobičajena stvar.

Ako se ne odmaraš, znači da nisi dovoljno naporno radio :)
Ako se ne odmaraš, znači da nisi dovoljno naporno radio 🙂

Što se tiče stručnog dela prakse.. Profesor je uvek na raspolaganju. Ako nije u kancelariji, pomoći će i preko facebook-a. Inače, šta god da sam tražio od komponenti, odgovor je bio: može, ovde je to jeftino. I zaista se tako i ponašaju. Potreban ESC – nabavi se u gradu. Potrebno nešto specifičnije? – stiže sutra iz Bangkoka. Slomiš elisu na helikopteru – no problem. I to do te mere da mi je često bilo neprijatno kada bih napravio neku havariju. A razčačko sam svašta… da ne nabrajam 😀

Uglavnom, moja preporuka za otići i doživeti, a kakav sam ja projekat radio, možete videti ovde.

Turistički deo

Kao što vidite na mapi, more nije baš blizu. Srećom, transport na Tajlandu, iako izgleda kao jedna velika zbrka, funkcioniše odlično! Drugim rečima, to znači da tokom vikenda nije problem otići na neko ostrvo, brčkati se, pa se vratiti nazad na univerzitet početkom naredne nedelje. Ali ajde prvo da vidimo šta se može raditi u HatYai-u.

Floating market
Floating market

Na univerzitetu postoji rekreativni centar sa halama za fudbal, tenis, badminton… Takođe postoje i teretana i bazen. Sve to možete koristiti kao student, za neku malu cenu (ako se ne varam, teretana košta 15 din, a bazen 60 din). Određenim danima na univerzitetu se održavaju pijace, gde možete probati razne specijalitete. U određenom periodu, takođe na univerzitetu, održava se i veliki vašar.

Što se tiče izlazaka postoji nekoliko klubova, a najveći je NECTA pub. Svakako treba da posetite barem taj jedan. Možete otići i u bioskop, jedino treba da obratite pažnju da film ne bude sinhronizovan na tajlandskom.

Kada završite sa praksom (a najverovatnije i u međuvremenu) valjalo bi da obiđete neka ostrva. Ostrva koja su blizu pa ih možete obići vikendima su recimo Koh Lipe i Koh Muk. Za kasnije možete planirati Phuket, Phi Phi, Krabi, Samui, Phangan, Tao… Na Koh Phangan ostrvu se održavaju full moon (ili kada to napisu tamo onda ispadne fool moon) žurke, tako da odlazak na to ostrvo svakako treba da uskladite sa mesecom 😉

Dok ste na ostrvima, možete se zanimati raznim aktivnostima kao što su ronjenje, kajakarenje, penjanje, vožnja skutera itd.

Pored ostrva i plaža, postoji i dosta mesta koje možete posetiti u unutrašnjosti Tajlanda, kao što su pećine, rečice, vodopadi, hramovi…

Za poslednju destinaciju logično je da ostavite Bangkok, pošto odatle, verovatno, letite kući. Šta videti u Bangkoku sami potražite na internetu, jer ima svega… Jedino bih preporučio odlazak na Sky Bar, pošto je osećaj fenomenalan, a isto tako i pogled 🙂

Na samom severu Tajlanda možete posetiti mesto Chiang Mai, a usput i otići na neku turu (recimo jahanje slonova i poseta long neck village-u).

Inače, ovo je ukratko o praksi i putovanju. Za još informacija, slobodno pitajte ispod 😉