Arhiva: Studiranje – Aleksandar Beserminji (biserx)

Studentska razmena – Åbo Akademi, Finska

By biserx
on Jul 22, 2016
in Arhiva: Studiranje

Negde polovinom master studija došao sam na ideju da odem negde na studentsku razmenu. Iako su svi konkursi u tom trenutku bili odavno završeni, EUROWEB+ program je baš tada otvorio drugi krug prijava. Sastavio sam ugovor o učenju, prikupio svu potrebnu dokumentaciju, preveo dokumente na engleski i prijavio se online za Finsku i Švedsku. Nakon nešto više od mesec dana, dobio sam obaveštenje da sam primljen na Åbo Akademi u mestu Turku, Finska. Počinje frka oko kupovine avionskih karata, vize, spremanja.. I onda dolazi i taj dan kada konačno treba da se leti.

img_20160104_100627

Kada je Finnair uz dosta truckanja konačno sleteo u Helsinki, odmah se osetila razlika u temperaturi. Osetila se i ljubaznost ljudi koji su se tu zatekli. Još par planiranih sati spavanja u autobusu do grada Turku su prošli u upoznavanju sa još par studenata koji su dosli istim poslom kao i ja. Sa jednom devojkom smo čak skontali da imamo istog ‘tutora’, studenta koji će se truditi da nam pomogne oko snalaženja u početku.

Kada smo stigli u Turku, naš tutor, Ida, nas je sačekala na autobuskoj stanici. Odatle sledi pola sata hoda po pravoj Finskoj zimi do studentskih domova, gde nam ona pokazuje sobe u kojima ćemo biti smešteni. Njihovi domovi su malčice drugačije koncipirani od doma u Novom Sadu na koji sam naviko, ali sada kada pišem ovaj tekst, ne mogu reći koji mi se više dopada. Njihovi domovi se odrzavaju, renoviraju se na vreme, nema portira i sve je uvek čisto, ali druženja kao u Vlahoviću nije bilo, iako su za to delimično odgovorni i ljudi.

Nakon prve prespavane noći, dolazi i prvi dan na fakultetu. Ono što nisam znao, jeste da se na samom početku organizuje kurs orijentacije za studente, gde se dobiju sve osnovne informacije o tome kako stvari tamo funkcionisu, koje su naše obaveze i šta se od nas očekuje. Za vreme tog kursa sam izmenio i ugovor o učenju, pošto su mi se neki predmeti preklapali u rasporedu. Inače, taj kurs je trajao nedelju dana i zaista su pokrili sve situacije u kojima se tamo student može zateći.

E sada što se tiče predmeta, ja sam odabrao sledeće:

Advanced computer graphics and graphic hardware
Special Course in CS: Distributed systems and algorithms
Special Course in CS: Graph Algorithms
Special Course in CS: Local Networks
Real-Time Systems
Evolutionary Algorithms
Neural Networks

Neću pisati o svakom predmetu ponaosob, smo ću reći da su svi predmeti osim distribuiranih sistema i algoritama bili super. Ovaj jedan pomenuti je bio ispod mojih očekivanja.
Ono što je za mene bilo novo, jeste da se neki predmeti ne ocenjuju, već postoji samo Pass/Fail.

Predavanja su im malo drugačije organizovana kao kod nas, ne postoje redovne vežbe, ali postoje domaći zadaci koji omogućavaju skupljanje dodatnih bodova. Tako se neki predmeti mogu položiti samo preko domaćih zadataka. Na jednom predmetu sam imao i laboratorijske vežbe, ali samo u dva termina.

Predmet Real-Time Systems bih posebno pohvalio, pošto je profesor izlagao je materiju na takav način da je bilo lako razumeti iako je sam predmet bio dosta težak.

Što se tiče ne akademskog dela, tu je bilo svašta. Sa ostalim studentima na razmeni u domu smo organizovali internacionalne večere, gledali filmove, zajedno putovali.

Pposetili smo Deda Mraza, pravili žurke, zajedno smo pili i zajedno se treznili.

12628483_1032679433469736_6062154235001023838_o

Penjali smo se na krovove zgrada, šetali po zaleđenoj reci i moru, išli u saunu, a potom se valjali u snegu, upali smo u sneg dubine 2m i jedva izašli iz njega.

Trčali u 3h ujutru jer je tamo tada kao dan, smejali se, grlili se kada nam je bilo teško, učili jedni druge da kuvaju, ostajali u kuhinji do 4h i pili čajeve samo da ne odemo na spavanje, gledali polarnu svetlost, ali više samo oblačno nebo. Svađali se i mirili, plakali kada smo se razilazili… Obećali jedni drugima da ćemo se sigurno opet negde skupiti i preživeti barem još jedan dan kao što su nam dani bili tokom tih šest meseci. Puno uspomena koje je teško prepričati, jer pomisao na svaku od njih stvara neki čudan osećaj koji se ne može izraziti rečima.

Iz svega toga sam mnogo naučio, verovatno i više od onog što sam naučio tamo na faksu. Recimo, naučio sam da postoji mesto na svetu gde obezbeđenje u klubovima nije nadrkano. Na tom mestu ljudi ulaze u autobus na prednja vrata i plate kartu, da za drugačije ne znaju i ne razumeju, da ti isti autobusi ne moraju da smrde i budu prljavi, a da ih soferi ne moraju voziti kao da u njima voze krompire. Takođe, na tom mestu nikada ne fali ŠV obrazac. Kada izgubiš telefon ili novčanik, on će nekako već naći put nazad do tebe.
Ah da, naučio i kako spremiti belgijske krompiriće ili guacamole i tortilje 😛

Uglavnom, meni je ovo verovatno jedno od najverdnijih iskustava do sada i pamtiću ga i prepričavati priče verovatno celog života. A usput, nadam se, da ću posećivati prijatelje širom sveta koje sam tamo upoznao i da ćemo barem još jednom imati jedan od onih dana koje smo imali dok smo bili na razmeni.

Iskustvo: RT-RK odsek, master, internship, zaposlenje

By biserx
on Feb 12, 2016
in Arhiva: Studiranje, E2 smer / FTN

Krajem prosle godine, završio sam radnu obavezu sa firmom RT-RK kako bih otišao u inostranstvo na studentsku razmenu. Nije mi bilo naročito drago kada sam odlazio, pošto sam radio na projektu koji mi se zaista dopadao, a pored toga, vođa tima i grupe su bili više od običnih šefova. Naravno, mogao sam da ostanem, ali sam želeo i da odem “napolje” i vidim kako je “tamo”. O tome nešto više u nekom od narednih blogova. Ovaj blog će biti posvećen iskustvu koje sam stekao “na putanji” od fakulteta do prvog posla i zašto sam otišao (pored sranje situacije u zemlji.. o tome neću pisati).

Tako da kada bi me pitali kada ova priča počinje, rekao bih još davne 2010. godine. Tada sam, negde u junu (možda julu ili avgustu?) otišao na PMF da se prijavim za polaganje prijemnog ispita na smer (recimo) “Informatika”. No kako sam jedva ušao u zgradu od gužve i shvatio da ću tamo dočekati večeru dok se ne prijavim, brže bolje sam izašao, otišao na FTN i prijavio se tamo za polaganje prijemnog na smer “Računarstvo i Automatika”. Nije sada da se pre toga nisam dvoumio između ta dva smera, ali sam se iz nekog razloga tada odlučio za PMF i otišao u Novi Sad sa ciljem da se tamo prijavim. No dobro što nisam…

Već na drugoj godini, negde krajem prvog semestra sam dobio ponudu za stipendiju od firme RT-RK, uz obavezu da se opredelim za njihov smer na trećoj godini. Znao sam ja tada da ću njihov smer najverovatnije i odabrati, ali nisam hteo da se obavezujem. Stipendiju sam zato prihvatio tek kasnije na trećoj godini. I ako se dobro sećam tu se već pričalo među kolegama da ćemo u RT-RK i ostati nakon faksa.

Letnji raspust nakon treće godine je bio namenjen praksi, početku rada na R&D projektu u firmi RT-RK, za šta ja nisam znao do odprilike dva dana pre prezentacije tog projekta. Pošto sam u tom trenutku već imao druge planove (Tajland, praksa 2013), ja sam praksu propustio. Rekao bih da profesor Teslić, po njegovom izrazu lica tada, nije bas radosno prihvatio tu vest, kada sam mu saopštio da već imam rezervisanu kartu za Tajland i da neću moći leto provesti u firmi. No nije mi to zamerio i samo mi je rekao da se javim kada se vratim. Što je bila iznenađujuće dobra reakcija u odnosu na nešto što su neki očekivali..

Ovde bih dodao, da bi budući stipendisti zapravo ipak trebali takve stvari da ugovore profesorom unapred. Čisto da se izbegne efekat iznenađenja, jer ipak, neko je računao na mene. No dobro..

Po povratku sa Tajlanda, javio sam se Nenadu Jovanoviću, vođi tima C-More, koji su činili moje kolege. Potpisao sam novi ugovor o stipendiranju sa firmom, koji me je obavezivao na zaposlenje u firmi minimum onoliko vremena koliko sam primao stipendiju (računajući ovu novu stipendiju). Nenad se potrudio da me uvede u projekat i za dve nedelje sam već mogao samostalno da “raduckam” tu i tamo.

To raduckanje se pretvorilo u rad nakon nekog vremena, a kasnije se periodično pretvaralo u raspadanje od posla kako su nailazili demoi. Ostajalo se prekovremeno, radilo se do kasno, mrzeli smo sebe što smo potpisali ugovore. Bilo je svašta i nije bilo lako. Ali smo preživeli. Uz to smo i studirali, po nekom nazovimo povlašćenom režimu, gde smo bili oslobođeni nekih projekata, pošto smo radili slične stvari u na projektu. Na kraju smo napisali diplomske radove na temu onoga što je svako od nas doprineo C-More projektu i diplomirali smo među prvima u generaciji. Nakon toga, neki su se zaposlili i počeli da “odrađuju ugovor”.

Opet se dešavalo da se tu i tamo radi prekovremeno i to iz više razloga. Neke stvari su se radile po principu “uradi samo da se što pre završi”, neke stvari nisu bile jasno definisane, specifikacije su se menjali nedelju dana pre demoa.. Bilo je gresaka i sa naše strane (studenata), ali u principu smatram(o) da je većina problema bila izazvana od strane viših slojeva hijerarhije. Tu naravno ne mislim na Nenada i on neka ostane jedini kojeg ću da imenujem, jer se on zapravo borio protiv svega toga. Što se tiče ostalih, ako neko od njih bude čitao ovaj tekst, prepoznaće se. Ako se ne prepoznaju, onda zaista nisu lagali kada su govorili da oni ne vide probleme, ali onda oni imaju većih problema nego što smo mi imali, a to je da ne znaju da obavljaju svoj posao kako treba.

No to je bila situacija i C-More timu. Poslednjih godinu dana u firmi sam radio na LLVM/Clang prevodiocu i mogu reći da je rad, u tom drugom timu, bio mnogo prijatniji. Vrsta projekta je bila drugačija i to umnogome utiče na to kako se radi, ali Branislav (teamlead) i Petar (grouplead) su za mene bili sefovi i drugari. Možda nije isto sa njihove strane, ali njihova prijateljska nastrojenost je učinila da se ja tako osećam. A verujem i ostale moje kolege. E zbog toga je bilo teško otići iz firme, pošto je je kontrast između prvog i drugog projekta bio veliki što se tiče atmosfere. Koliko mi je bilo teško raditi za prvi projekat, toliko sam želeo da naučim više za ovaj drugi, pa nije bilo problem ostajati i do kasno u firmi. Sećam se kada mi je Branislav rekao “Aleksandre, ajde pakuj se, idi kući, ostaćeš ovde da spavaš kako si krenuo.”.

E sada, ovo možda ono prvo zvuči loše, crno, zastrašujuće, ali ima tu i dobrih stvari… Ne kažem da je to bio jedini način, ali je bio relativno ok način da se pored završavanja fakulteta i radi, stekne profesionalno iskustvo, pa na kraju i zaradi. Naravno bilo je i ima boljih opcija, ali ovo je prilično straightforward kada neko upiše RT-RK odsek, a pritom ima iole znanja i volje za radom i napredkom. Verovatno da sam vreme koje sam proveo u firmi utrošio na rad na nekom open source projektu ili na učenje algoritama ili nešto treće, da bih sada bio u boljoj poziciji nego što sam sada, ali budimo iskreni, da nisam imao obavezu, verovatno bih više od pola tog vremena prespavao. Kao i većina vas. Svaka čast izuzecima jeli…

E a ima još.. Ono što ne bih naučio da sam išao pomenutom alternativnom putanjom, jeste kako stvari funkcionišu u jednoj firmi. Smatram da sada barem malo imam predstavu kako stvari mogu da izgledaju i da li se to meni dopada ili ne. Imao sam priliku da odem napolje i iskoristio sam je, pa sam jeli morao da ostavim posao iza sebe, pošto mi je ovo bilo većeg prioriteta. Nakon što završim studije tu gde jesam, u potragu za poslom ću ući sa velikim iskustvom iza sebe, a kada to kažem, ne mislim samo na profesionalno iskustvo. Znaću kako mi je bilo i da ako mi se ne dopada neka ponuda, da mogu da odbijem i da treba da tražim dalje.

No do tada, imam još dosta da učim, a kada to znanje konačno primenim u praksi, pišem novi blog na tu temu 😉

PS. Nije to toliko do firme, koliko je do ljudi. Ako imate čoveka da vam bude šef, nećete imati problema gde god radili. A ako imate nekog manjeg od makovog zrna (lol odakle ovo vadim? :D) da se pravi pametan, onda imate problem gde god otišli. Ukoliko vam neko nudi praksu, zaposlenje, raspitajte se ko će vam biti vođe time i grupe. Saznajte nešto o njima, tražite da popričate unapred sa njima, pa probajte sami da provalite da li će taj neko da vas maltretira ili ne 😛

PS2: Izvinjavam se firmi što koristim njihov logo na mom blogu bez da sam pitao ^.^

Monitor redova – SCNS

By biserx
on Aug 21, 2015
in Arhiva: Studiranje

E2 – Računarstvo i Automatika – generalno o smeru

By biserx
on Jul 27, 2014
in E2 smer / FTN

Pre nekoliko nedelja grupa nas kolega je odbranilo diplomski i tako smo postali diplomirani inženjeri elektrotehnike i računarstva. Iako je rodbina prilicno uzbuđena oko toga, meni to još uvek ne dopire do mozga, a sumnjam i da li će..

Nego, hajde da sada kada su četiri godine studija završene, da pokušam da sumiram šta je to što mene (ne)čini inženjerem. Jer to definitivno nije diploma, već sve ono što sam naučio tokom mojih studija.

U ovom tekstu ću pisati o onome šta sam ja naučio na smeru Računarstvo i Automatika. Tekst je subjektivan (jako) i odnosi se na usmerenje koje sam ja odabrao (RT-RK).

Matematika

Iako sam u prvoj godini razbijao glavu učeći analizu i diskretnu i preklinjao sve što ima veze sa time, sada bih bio presrećan da je toga bilo više. Ne razbijanja glave naravno, nego više matematike, više vežbanja, da sam “upio” više znanja. Na višim godinama je jako čest slučaj da se podrazumeva da smo nesto učili, a zapravo nismo i tu onda nastaju komplikacije. Inače, gradiva je puno, asistenata je malo, a malo je i volje (mogu reći i znanja) u asistentima da objasnje studentima tu matematiku kako valja. Uglavnom, ako se sami primite posla i naučite ono što vam se ponudi, mislim da na kraju i nećete biti u tako lošoj situaciji.

Programiranje

Pod programiranjem ću ovde prodrazumevati sve programerske predmete koje sam imao u toku studija.

Na prvom predmetu vezanom za programiranje, profesor je imao običaj da deli studente na na dve grupe – oni koji su u srednjoj školi učili Paskal i one koji su učili C. Pošto sam ja u srednjoj školi učio C programski jezik, meni je to sve već bilo poznato. Ali imam osećaj da je predmet u principu bio loš. Ne moze se C naučiti za ne puna 4 meseca gde se pored toga polažu jos 3 ispita (dve mate). Ne kvalitetno i detaljno koliko se to od nas očekuje, a kasnije i traži na nekim daljim predmetima. Potrebno je više vežbe, više primera, zadaci treba da budu nešto konkretnije od sume prvih n brojeva ili generatora Fibonačijevog niza. Takvi zadaci kada su rešeni ne ostvare nikakvo zadovoljstvo u studentu što bi ga motivisalo za dalji rad.

Sledeći predmet se bavi objektno orijentisanim programiranjem u C++ programskom jeziku. Ponovo loši primeri i nula motivacije za dalji rad. “Klasa automobil naslesjuje klasu vozilo. Sadrzi funkcije ukljuci i iskljuci motor.” Ni danas mi nije jasno kako takav primer tako “dobro” oslikava objektno programiranje.

Predmet Arhitektura računara mislim da sasvim ok prezentuje oblast koju pokriva. Jasno je objašnjen rad mikroprocesora, uloga registara, aritmetičko logičke jedinice, skupovi operacija.. Na vežbama se radi Asembler. Primeri možda nisu najsrećniji, ali nije ni Asembler jezik za početnike. Uglavnom, moj utisak je da sam dosta naučio slušajući ovaj predmet i zadovoljan sam time.

Kasnije na predmetu Operativni sistemi radi se konkutentno programiranje, pthread, kriticne sekcije, mutex, atomske sekcije, semafori, sinhronizacija.. Ako se niste time bavili do sada, ovo vam sada ne znači puno, ali je zapravo jako važno. Takođe moj pozitivni utisak uz par zamerki. Ne bi bilo loše da se predmet sastoji od većeg fonda časova, a pošto se velikim delom proučava konkurentno programiranje, onda bi se predmet tako mogao i zvati.

Logičko projektovanje računarskih sistema (skraćeno LPRS) dolazi u dva predmeta – 1 i 2. Nisam siguran da li se program menjao, ali moja generacija je, u provm delu predmeta, projektovala procesor sa nekim ograničenim skupom instrukcija. Vrlo dobra vežba da se arhitektura računara oseti u praksi. Sky is the limit, tako da možete napraviti i protočni procesor sa velikim skupom instrukcija. Meni lično, jako zabavan predmet, iako je prilično zahtevan. U drugom delu predmeta radi se podrška za periferije. Malo manje interesantno, ali svakako korisno.

Sistemske programske podrške (dva predmeta) se bave čisto konkurentnim programiranjem, korišćenjem Intelovog TBB i Cilk okruženja. Naučili smo puno, ali izbor alata (TBB i Cilk) mi je potpuno nejasan. Radili smo i projekte gde se zahtevala određena doza ozbiljnosti, što je cool. Opšti utisak kvare pomenuti alati, ali je ostalo ok.

Napredni kurs i C programskog jezika u 4. godini je je*eno SJAJAN! I nisam sarkastičan.. Oduševio sam se kada sam video koliko ne poznajem C programski jezik i kako je lako napraviti teško uočljivu grešku kada se rade egzotične stvari u C-u.

Predmeti vezani za DSP su meni bili jako dosadni zbog teorije. Ali i pored toga smatram da su jako važni predmeti, gde ako neko ne shvati sve, važno je barem da shvati suštinu.

Elektronika

Moje lično mišljenje je da jedan inženjer elektrotehnike pored predmeta Osnovi elektrotehnike mora da zna i malo od klasišne elektronike. Nažalost Elektronika koju sam ja slušao je jako zamorna. Mnogo teorije, mnogo nepotrebnih stvari. Više bih cenio da smo imali pola prezentovanog gradiva, ali da smo imali neki praktični rad na kraju. Laboratorijske vežbe koje se odrade na kraju semestra se oslanjaju na teoriju, ali je to samo vežba sa gotovom maketom, gde se isprati uputstvo, povežu žice i očitaju podaci sa instrumenta. Utisak je prilično loš zbog toga.

Automatika

Jako je važno poznavati koncepte, mada ponovo imam osecaj da se previše pažnje posveti teoretisanju i rađenju zadataka na papiru, dok se to sve moze raditi u prakticno, što je mnogo bolje i mnogo više motiviše.

Ono što nedostaje…

Iskreno, meni je apsurdno što na E2 smeru ne postoji ni jedan predmet koji se bavi algoritmima. Zbog toga se osećam kao ne zaslužujem zvanje inženjera iz moje oblasti, pošto algoritme nemam pojma. To moram da učim sam i sa strane. Nekoliko knjiga i online kursevi su dobra stvar da se nauči nešto, ali uvek fali neko da posavetuje, da neki hint ili upozori na nešto što sam prevideo.

Tako da smatram to kao jednu veliku manu ovog smera. Od prošle godine je otvoren novi smer (ako se ne varam E3?), ali nisam dovoljno upućen šta se tamo događa i da li je njihov program možda bolje organizovan. Iako se iskreno nadam da jeste, mada to ne poboljšava situaciju na smeru E2.

Zaključak

Kada vam neki predmet nije zanimljiv onako kako ga profesor i asistenti predaju, potrudite se i napravite ga da vam bude zanimljiv. Ako su zadaci prejednostavni, smislite neki projekat koji ćete sami uraditi, tako da kada ga završite, dobijete onaj osećaj da ste nešto vredno uradili. Ako su vam zadaci preteški, smarajte asistente da vam ih objasne. Nemojte dopustiti da izpaštate zbog nezainteresovanosti profesora i zbog velikog broja studenata koji utiče na organizaciju nastave. Potrošite deo slobodnog vremena da bi ste unapredili svoje znanje.

Što se tiče algoritama, učite i vi sa strane. Ne dopustite sebi da jednog dana na nekom intervjuu za posao ostanete bez teksta kada vam postave neko osnovno pitanje vezano za algoritme.

FTN, E2 – treća godina (RTRK)

By biserx
on Jan 08, 2014
in Arhiva: Studiranje, E2 smer / FTN

Ukoliko upisujete smer Racunarstvo i Automatika (E2) na FTN-u, pogledajte prvo ovaj članak. Nakon završetka druge godine, potrebno je da se opredelite koji odsek želite da upišete. Pred vama su tri mogućnosti: Automatika, RNI (nauke) ili RTRK (Računarska tehnika i računarske komunikacije). Svako od ovih usmerenja je specifično, a preporuka je da odaberete ono što vam najviše leži, odnosno ono što najviše volite. Ja sam upisao odsek RTRK, tako da ću ovom prilikom malo opisati kako sam se proveo u prethodnoj godini.

Krajem druge godine, potrebno je da popunite anketu u kojoj se opredeljujete koji smer želite da upišete. Anketa je obavezna, ali ne predstavlja konačan izbor. U toj anketi birate koji odsek upisujete i koje predmete želite da slušate u trćoj godini. Pošto izbor odseka daje samo preporuku koje predmete treba da slušate, to znači da iako odaberete jedan odsek, možete odabrati da slušate predmete sa neke druge katedre. Ja sam umesto nekih predmeta sa RTRK odseka, slušao predmete sa nauka, kao što su Web programiranje i HCI. Na trećoj godini sam slušao sledeće predmete: Elektronika, OAiS DSP1, ORM1, SPPURV2, Metode Optimizacije, ORM2, HCI, Web programiranje, LPRS2, PNRS i za svaki od ovih predmeta ću napisati moje lično iskustvo.

OAiSDSP1 (Osnovi algoritama i strukture podataka 1)

Predavanja i vežbe. Ocena se formira na bazi testa i usmenog odgovaranja teorije. Mada je moguće da su ta pravila u međuvremenu izmenjena. Meni je teorija predstavljala problem dok nisam našao odgovarajuću literaturu. Profesor to sve lepo objasni na predavanjima, ali meni to jednostavno nije odgovaralo. Činilo mi se preteškim.. Inače, moja preporuka je da učite teoriju unapred ili barem paralelno sa predavanjima, pa će vam i predavanja biti jasnija, a vežbe če imati više smisla.

Elektronika

Ovaj predmet drže dva profesora – analognu i digitalnu elektroniku, odvojeno. Ocena se formira sa dva kolokvijuma gde radite teoriju i zadatke, oba pismeno. Ukupno četiri četvrtine. Svaka položena četvrtina vam važi dva roka, odnosno u roku kada je položite i onom narednom, osim ako položite jednu celu polovinu (recimo teoriju i zadatke iz prve oblasti), onda to (nadam se) važi do kraja godine. Teorijska pitanja kao i zadaci se ponavljaju iz roka u rok i nema nekih izmišljanja od strane profesora i asistenata što se toga tiče, tako da nije problem naučiti.

ORM1 (Osnovi računarskih mreža 1)

Ocena = teorija na papiru + projekat. Za izradu projekta se spremate na vežbama tokom semestra i projekat u principu bude da se uklopi ono što je rađeno na nekoliko različitih vežbi. Nije naročito teško, osim eventualno teorije. Mada i tu postoje skripte koje vam skraćuju vreme provedenog nad knjigom 😉

SPPURV2 (Sistemska programska podrška u realnom vremenu 2)

Teorija i projekat. Teorija kao i na SPPURV1, pismeno. Pitanja budu u principu random, pa ne postoji baš neka univerzalna skripta. Treba imati sreće za tako nešto. Što se tiče projekta, on je malo komplikovaniji od ostalih predmetnih projekata sa kojima ćete se susresti. Radi se projekat (svaki student ima različiti), testiranje, dokumentacija i odbrana. Moje iskustvo sa tim projektom je loše, jer smo testiranje samo pomenuli, uputstvo koje smo dobili za to nije valjalo, a asistenti su bili jako strogi prilikom ocenjivanja. Mada se na kraju dobro završilo, ne mogu da kažem da sam presrećan što je tako ispalo, a nadam se da će se to promeniti dogodine.

Metode Optimizacije (MO, Metode)

Zaboravih kako se tačno polaže, jer je postojala opcija da se umesto zadataka na kolokvijumima rade projekti. I to zanimljivi projekti. Tako da sam oba kolokvijuma odradio preko projekata. A i teorije smo bili oslobođeni iz ne znam tačno kojeg razloga. Uglavnom jako cool profesor, lepi primeri kroz predvanja i vežbe, šablonski zadaci, nije teško položiti. Slušajte samo šta profesor priča za teoriju i gledajte da toga budete oslobođeni ako bude šanse za to 🙂

ORM2 (Osnovi računarskih mreža 2)

Dva teorijska kolokvijuma i projekat. Za teoriju postoje skripte, tako da se lako nauči. Projekat se malo razlikuje od ostalih projekata, u tome što se programira mrežni protokol koji će da radi ono što profesor zada. Ali ne na PC-u, već na nekoj ploičici (zaboravih sada tačan naziv). To vas naravno malo ograničava sa stanovišta korišćenja resursa, ali bude zanimljivo. Profa je takođe cool, nećete imati nikakvih problema 🙂

HCI (Human Computer Interaction, Interakcija čovek računar)

E ovo je predmet za koji sam mislio da je najveća besmislica dok sam ga slušao i polagao. A kada sam otišao na praksu na Tajland, shvatio sam koliko ono što sam učio, kod njih zapravo nije primenjeno. I koliko se ja tamo zbog toga nerviram. Zbog svega toga, smatram da sam iz tog predmeta izvukao neke važne smernice kako nešto treba raditi, ali i stekao osećaj da shvatim kada nešto ne valja.

images

Elem, predmet se polaže ovako: pisanje revizije nekog programa, predmetni projekat, dve teorije. Revizija je malo dosadna stvar, ali nosi malo bodova, pa nije strašno. Predmetni projekat na papiru izgleda zanimljivo, ali za realizaciju ima jaaako puno kodovanja, naročito GUI-a, povezivanja kontrola sa funkcijama, zaštite od unosa pogrešnih podataka, obaveštenja korisniku… Bude naporno. Teorija nije teška, uči se iz skripte iz koje profesor predaje na predavanjima. Pročitati više puta i nema problema.

Web programiranje

Meni lično jako zanimljiv predmet. I predavanja i projekat. Pravilo je bilo da ko odbrani projekat u prvom roku, ne mora da izlazi na teoriju, već ima maksimum. Na vežbama se uči od HTML-a i CSS-a, preko Java Script-a i jQuery-a do Java Servlet-a i JSP-a. Sve to na kraju koristite da bi ste uradili projekat, a ove godine je bilo zadato da se uradi nešto na foru IMDb.com.

LPRS2 (Logičko projektovanje računarskih sistema 2)

LPRS 2 je nastavak na LPRS1. Podrazumeva se znanje iz prvog dela predmeta, pošto se sada rade malo ozbiljnije stvari. Kasnije se uči i MIPS arhitektura i programira se u asembleru na simulatoru. Izazovno, mada na mene nije ostavilo neki utisak. Ocena se formira od bodova osvojenih na vežbama i teorije koju možete polagati preko kolokvijuma pismeno ili usmeno kod profesora.

PNRS (Projektovanje namenskih računarskih struktura)

Programiranje za Android OS. Radi se projekat i polaže se teorija. Rećiću samo da je jako dobar predmet za svakoga koga interesuje Android. Profesor je korektan, volećete ga 😉

Moguće da su se do sada promenila pravila polaganja na nekim predmetima. Moguće je i da sam zaboravio da napišem neke detalje. Tako da slobodno pitajte ispod 😉

Čekanje u službi smeštaja – no more

By biserx
on Nov 21, 2013
in Arhiva: Studiranje, Programiranje

Sećam se kada sam prvi put ušao u službu smeštaja u Novom Sadu. Tada sam tamo odsedeo oko 4h, jer nisam znao gde bih otišao, a i trebalo je da se čeka u redu. Mada situacija nije bila bolja ni naredne godine. Iako sam znao gde bih otišao umesto da čekam u redu, jednostavno nisam hteo da rizikujem da moj broj bude prozvan, pa da sutra moram sve iz početka. I tako se rodila ideja o aplikaciji za telefon, koja bi prikazivala informacije o trenutno prozvanom klijentu u službi, što dalje omogućava studentima da odu na predvanja, izbleje negde u kafiću pored, u menzi ili da jednostavno odu kući i da odspavaju 🙂

Od uprave Studentskog centra Novog Sada sam dobio dozvoluda to realizujem, kao i pristup stanju, odnosno terminalu za prozivke u službi smeštaja. Nakon toga i nakon utvrđivanja šta imam od resursa na raspolaganju, ideja je postala projekat, znatno većeg obima nego što sam očeivao. Procenjenih nedelju dana za završetak, su se razvukli na čitavih šest meseci. Naravno, tih šest meseci nisu šest meseci programiranja, jer je pored toga bilo i dosta organizacije sa IT službom Studentskog centra, gomilu razmenjenih mejlova, popravljanja grešaka i testiranja, a sve to je zahvatio i raspust.

IT služba je obezbedila računar koji će raditi monitoring stanja na terminalu za tiketiranje, kao i pristup web serveru na koji se šalje trenutno stanje, odnosno broj trenutno prozvanog klijenta. Postojeći sistem za tiketiranje održava firma Avantech QMS i oni su nam obezbedili pristup terminalu kao i specifikaciju podataka koji predstavljaju trenutno.

Uglavnom, sada je to privedeno kraju. Još uvek ne želim da kažem da je kraj, jer od kada sam to prvi put rekao, morao sam još pet puta da intervenišem u rešavanju bagova. A ti bagovi su u principu bili posledica nekompletnih specifikacije koje sam koristio. Ali dobro, sada se nadam da takvih iznenađenja više neće biti.

Trenutno, na adresi www.scns.rs/?page_id=719 (ili direktno na www.scns.rs/adRedova) možete da pratite stanje prozivke u službi. Smatram da je dosta intuitivan “dizajn”, tako da ga neću dalje objašnjavati. Pored ove stranice, postoji i aplikacija za Android uređaje, a link za preuzivamnje možete naći na gore pomenutoj stranici.

Što se tiče arhitekture servisa, ona je data na slici ispod.

Iako prilično grubo, vidi se na koji način funkcioniše.

Inače, od samog početka, postojala je i zamisao o SMS servisu za one koji nemaju Android telefon, ali nažalost, ta opcija nije uvedena zbog iz nekih pravno-finansijskih razloga odnosno jako komplikovane procedure oko javnih nabavki, koja bi bila neophodna za pokretanje ovakvog servisa.

Update za one sa programerskim iskustvom
Zbog manjih tehničkih problema, servis se premešta na Raspberry PI. Kada bude premešten, PI će biti ostavljen negde u mraku, zauvek sam.

Izvorni kod možete naći na sledećoj adresi: github.com/biserx/QueueMonitoringService

Za kraj, ohrabrio bih sve studente koji koriste usluge smeštaja Studentskog centra, da oprobaju servis. Eventualne greše u funkcionisanju, zamerke ili utiske, sobodno navedite dole u komentarima ili direktno na email adresu.

Moje dobro delo za studente 🙂

Stručna praksa na Tajlandu – Projekat

By biserx
on Oct 17, 2013
in Arhiva: Studiranje

U ovom blogu ću opisati šta sam radio na praksi, dok informacije o tome kako da i vi tamo stignete možete naći ovde.

Kada sam stigao na Prince of Songkla University u HatYai-u, dobio sam mentora sa kojim je trebalo da se dogovorim i da radim projekat. Dogovor je bio da postojeći quadcopter opremim senzorima za merenje udaljenosti i da ga isprogramiram da izbegava prepreke. Do završetka projekta ovaj plan se izmenio, a evo šta je sve urađeno:

Komunikacija sa quadcopterom je promenjena sa standardne RC veze na serijsku vezu. Upravljački podaci se šalju poštovanjem postojećeg protokola koji definiše MultiWii softver;
Upravljanje se vrši putem džojstika (RC simulator) nakačenog na PC;
Radi postizanja većeg dometa bluetooth je zamenjen XBee modulima;
Instalacija ultrasoničnog senzora (senzor za merenje udaljenosti baziran na ultrazvuku, SEN136B5B):
Da bi se odredio uticaj jačine zadatog „gasa“ na potisak quadcoptera, urađena su merenja sa dinamometrom. Nakon merenja, dobijena je zavisnost potiska od jačine „gasa“, što je kasnije korišćeno u simulaciji i proračunima;
Poslednji korak je bio konfigurisanje PID kontrolera, tako da quadcopter bude u mogućnosti da se postavi na željenu visinu. Ultrazvučni senzor meri trenutnu visinu quadcoptera, dok korisnik podešava željenu visinu korišćenjem regulatora gasa na džojstiku. Korišćenjem rezultata merenja iz prethodnog koraka, simulacijom su određeni parametri PID kontrolera koji kontroliše gas na osnovu trenutne i željene visine.

Stručna praksa na Tajlandu

By biserx
on Oct 17, 2013
in Arhiva: Studiranje

Ako vam zvuči zanimljivo odlazak na Tajland na stručnu praksu, raspitajte se u kancelariji za međunarodnu saradnju da li tamo postoji program razmene koji odgovara vašem smeru na FTN-u u Novom Sadu. Ukoliko postoji i ukoliko se odlučite da krenete na Tajland, budite spremni da izdvojite dosta vremena za neke od sledećih stavki: pisanje molbi za donatorstva, traženje najjeftinije avionske karte, viziranje, osiguranje… Pored toga, potrebno je da malo pomognete Tajlandskim studentima koji dođu na razmenu u Novi Sad, da se snađu i bolje upoznaju grad, ali neka vas to ne obeshrabri. 🙂

Boravak na Tajlandu traje dva meseca, dok sama praksa traje oko 40 dana. Za tih 40 dana, obezbeđeni su vam smeštaj i džeparac za hranu ($200) na univerzitetu Pricne of Songkla University (PSU) u mestu HatYai. Ok, ok, evo i linka da vidite gde je to tačno: HatYai, PSU Hat Yai.

Praksa

Prilikom prijave za razmenu, napisaćete šta želite da radite na Tajlandu, odnosno kakav projekat biste želeli da radite. Ja sam imao sreće da sam uspeo da promenim temu projekta kada sam stigao na PSU, jer sam se u međuvremenu predomislio. I dobro je da sam se predomislio. Kao mentora sam dobio verovatno “naj cool” profesora na departmanu za računarstvo. Ne bih mogao da kažem niti jednu lošu o njemu. Da li je to zato što sam bio na razmeni, pa sam imao drugačiji tretman? Sumnjam.. sa svima u kancelariji se odnosi isto. Prvog dana prakse mi je rekao da su pravila ovakva: dolaziš kada hoćeš, odlaziš kada hoćeš i sve to ako hoćeš. No verujem da tada nije mislio da ću po ceo dan da visim u kancelariji 😛 Pauze sa igranje igrica su nešto najnormalnije. Gledanje filmova takođe. Niko ne zamera. Ležaljka na sred kancelarije i neko ko u njoj odmara – takođe uobičajena stvar.

Ako se ne odmaraš, znači da nisi dovoljno naporno radio :) — Ako se ne odmaraš, znači da nisi dovoljno naporno radio 🙂

Što se tiče stručnog dela prakse.. Profesor je uvek na raspolaganju. Ako nije u kancelariji, pomoći će i preko facebook-a. Inače, šta god da sam tražio od komponenti, odgovor je bio: može, ovde je to jeftino. I zaista se tako i ponašaju. Potreban ESC – nabavi se u gradu. Potrebno nešto specifičnije? – stiže sutra iz Bangkoka. Slomiš elisu na helikopteru – no problem. I to do te mere da mi je često bilo neprijatno kada bih napravio neku havariju. A razčačko sam svašta… da ne nabrajam 😀

Uglavnom, moja preporuka za otići i doživeti, a kakav sam ja projekat radio, možete videti ovde.

Turistički deo

Kao što vidite na mapi, more nije baš blizu. Srećom, transport na Tajlandu, iako izgleda kao jedna velika zbrka, funkcioniše odlično! Drugim rečima, to znači da tokom vikenda nije problem otići na neko ostrvo, brčkati se, pa se vratiti nazad na univerzitet početkom naredne nedelje. Ali ajde prvo da vidimo šta se može raditi u HatYai-u.

Na univerzitetu postoji rekreativni centar sa halama za fudbal, tenis, badminton… Takođe postoje i teretana i bazen. Sve to možete koristiti kao student, za neku malu cenu (ako se ne varam, teretana košta 15 din, a bazen 60 din). Određenim danima na univerzitetu se održavaju pijace, gde možete probati razne specijalitete. U određenom periodu, takođe na univerzitetu, održava se i veliki vašar.

Što se tiče izlazaka postoji nekoliko klubova, a najveći je NECTA pub. Svakako treba da posetite barem taj jedan. Možete otići i u bioskop, jedino treba da obratite pažnju da film ne bude sinhronizovan na tajlandskom.

Kada završite sa praksom (a najverovatnije i u međuvremenu) valjalo bi da obiđete neka ostrva. Ostrva koja su blizu pa ih možete obići vikendima su recimo Koh Lipe i Koh Muk. Za kasnije možete planirati Phuket, Phi Phi, Krabi, Samui, Phangan, Tao… Na Koh Phangan ostrvu se održavaju full moon (ili kada to napisu tamo onda ispadne fool moon) žurke, tako da odlazak na to ostrvo svakako treba da uskladite sa mesecom 😉

Dok ste na ostrvima, možete se zanimati raznim aktivnostima kao što su ronjenje, kajakarenje, penjanje, vožnja skutera itd.

Pored ostrva i plaža, postoji i dosta mesta koje možete posetiti u unutrašnjosti Tajlanda, kao što su pećine, rečice, vodopadi, hramovi…

Za poslednju destinaciju logično je da ostavite Bangkok, pošto odatle, verovatno, letite kući. Šta videti u Bangkoku sami potražite na internetu, jer ima svega… Jedino bih preporučio odlazak na Sky Bar, pošto je osećaj fenomenalan, a isto tako i pogled 🙂

Na samom severu Tajlanda možete posetiti mesto Chiang Mai, a usput i otići na neku turu (recimo jahanje slonova i poseta long neck village-u).

Inače, ovo je ukratko o praksi i putovanju. Za još informacija, slobodno pitajte ispod 😉

Pripreme za E2

By biserx
on Jan 19, 2013
in Arhiva: Studiranje, E2 smer / FTN, Programiranje

Kao i svake godine, smer E2 upiše dosta gimnazijalaca. Osim što se susreću sa šalama pojedinih profesora na račun toga što su završili gimnaziju, susreću se i sa dosta ozbiljnijim zadacima, kakve možda nisu sreli u gimnaziji. Matematika i fizika im naravno nisu problem, ali kada je reč o programiranju ili osnovama elektrotehnike, tu se stvari već malo menjaju.

U gimnazijama se obično radi Pascal, dok se na smeru uči C/C++. Iako se na predmetu Programski jezici i strukture podataka programski jezik C uči od početka, predmet je lakše savladati ako već imate neko predznanje. Zato onima koji žele da upišu E2, a i onima koji su jednostavno radoznali i žele da se upoznaju sa programiranjem, preporučujem da posete sledeći link:

Programerska radionica

Radi se online kursu škole Rajak, koji se bavi temom algoritama i osnovama strukturiranog programiranja, a kurs vodi moj kolega sa smera.

Ako vas interesuje kako izgleda jedan ovakav kurs, pogledajte ovde.

Na temu rangiranja studenata za smestaj u studentskim domovima

By biserx
on Nov 10, 2012
in Arhiva: Studiranje

Ovim putem želimo da Vas obavestimo o situaciji koja je nastala na Univerzitetu u Novom Sadu. Naime, studenti Univerziteta u Novom Sadu su nezadovoljni načinom rangiranja po Konkursu za smeštaj studenata u domove Studentskog centra Novi Sad u školskoj godini 2012/2013., objavljenog od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Formula za rangiranje ne uzima u obzir godinu niti nivo studija (Studenti Master i Doktorskih studija su rangirani zajedno sa kolegama sa osnovnih studija.) na kojoj se student nalazi, odnosno kontinuitet studiranja, što je veoma reprezentativan pokazatelj kvaliteta studija. Taj pokazatelj je ranijih godina uvek bio praktično primenjivan i studenti su tim načinom rangiranja bili izuzetno zadovoljni. Do sada, studentima je dodeljivan korektivni faktor u određenom iznosu bodova, a za godinu studija na kojoj se nalaze. Iako je Ministarstvo priznalo studente sa statusom produžene godine, po novom načinu rangir

anja, te osobe će izuzetno teško naći mesto u domovima zbog dodatne godine studiranja. Ovi podaci se iznose na osnovu Preliminarne rang liste i Konkursa za smeštaj studenata u domove, koji se mogu pronaći na sajtu Studentskog centra Novi Sad (www.scns.rs).Nezadovoljni studenat sakupili su za 24 časa peticiju sa oko 1500 potpisa osoba koje su konkurisale za smeštaj u domovima Studentskog centra Novi Sad, što je oko 50% od ukupnog broja studenata koji su konkurisali. Pomenuta peticija odnesena je na uvid u Ministarstvo, te razmatrana u prisustvu pomoćnika ministra i delegacije studenata. Prolongirali smo period za donošenje konačne liste sa ciljem da naš predlog o rangiranju po godinama studiranja bude prihvaćen. Važno je napomenuti da su sve akcije ka rešavanju problema, od strane studenata, vođene legitimnim putem, bez pokušaja prisilnog ostvarivanja prava.Sa poštovanjem,
Studenti Univerziteta u Novom Sadu

Konačne liste su objavljene, crta je podvučena, molbe nisu uvažene, mediji se takođe nisu odazvali da objave članak.

Na kraju nismo uspeli da izdejstvujemo da se studenti različitih godina rangiraju na različitim listama. Svejedno, drago mi je što sam prethodnih nedelju dana potrošio na ovu našu malu pobunu i što sam za to vreme upoznao ljude koji hoće da se bore za nešto, iako od toga nemaju lične koristi. Takođe sam “osetio” i kako stvari funkcionišu “tu gde živimo”: studentski parlament, uprava, ministarstvo… Oni rade ono šta njima odgovara, bez obzira kakve su posledice po nas “obične smrtnike”. Priče o tome “kako će neko pomoći” i “kako nas neko razume” su ostale samo priče – dela su čista suprotnost.

Nadam se da ću nekada imati volje da opišem čitav razvoj događaja, za one koji će možda narednih godina biti ambiciozni da prave promene. Trenutno nemam želudac za tako nešto -.-

Browse Category: Arhiva: Studiranje

Studentska razmena – Åbo Akademi, Finska

Iskustvo: RT-RK odsek, master, internship, zaposlenje

Monitor redova – SCNS