Browse Category: Arhiva: Studiranje

Na temu “60 ESPB bodova i manje ispitnih rokova”

Ovih dana ću upisati treću godinu Fakulteta Tehničkih Nauka u Novom Sadu. Za ove dve godine mog studiranja, četiri puta je menjan Zakon o visokom obrazovanju, tačnije onaj deo gde piše koliko jedan student mora da osvoji ESPB bodova, kako bi sledeću godinu upisao na teret budžeta. U junu/julu 2011. godine zakon je izmenjen tako da je studentima bilo potrebno 60 ESPB bodova za upis naredne godine na teret budžeta. Ali pred kraj upisnog roka, zakon je ponovo izmenjen, tj. vraćen na staro, pa su i studenti sa 48 bodova, takođe upisivali godinu na teret budžeta. Pošto je zakon promenjen pred kraj upisnog roka, ove promene nisu uticale ni na koga i nisu doprinele ničemu. Osim nervozi i strahu koji se stvorio kod studenata i njihovih roditelja, jer bi neki možda morali da izdvoje određenu (čitaj veliku) sumu novca za studiranje ili da odustanu od istog. Ista priča se ponovila i ove 2012. godine, s tim što sada, kada je zakon ponovo vraćen na staro (studenti sa 48 bodova upisuju na budžet), oni koji vode našu zemlju, imaju plan kako da u narednim godinama reformišu Zakon o visokom obrazovanju radi njegovog unapređenja. Kakav je to plan, pročitajte recimo ovde.

Elem, taj plan sa postepenim povećavanjem potrebnog broja bodova za upad na budžet i smanjenje broja ispitnih rokova, koliko god on nekome izgleda divno, bajno i sjajno – on zapravo nije takav. Barem ne u okolnostima u kojim živimo tu u Srbiji.

Uzmimo recimo današnjeg prosečnog studenta u Srbiji. Sa dovoljnim brojem ispitnih rokova, student skupi potrebnih 48 bodova i uspešno nastavi svoje dalje studiranje sav srećan i zadovoljan. Ima i znatno manji broj onih koiji u junu očiste godinu sa desetkama, kao i mali broj onih koji upišu sa statusom samofinansirajući, obnove godinu ili pak odustanu od studiranja jer ne skupe dovoljan broj bodova.

Pretpostavimo da grafik izgleda ovako:

Raspodela
Grafik

Prvi segment predstavlja studente koji za sve postojeće ispitne rokove ne stignu da skupe dovoljno bodova (za budžet ili uopšte za upis naredne godine). Pretpostavimo da oni plate tu narednu, obnove tekuću godinu ili odustanu od studiranja.

Treći segment su oni studenti koji u junu očiste godinu (osvoje svih 60 bodova bez obzira na prosek) i u julu se već kupaju na Zakintosu ili Lefkadi.

Ali najveći je broj studenata u drugom segmentu, koji skupe barem 48 bodova (48 i više…), ali pritom iskoriste više od četiri roka ili čak sve rokove. U ovoj grupi su i studenti* koji bi mogli u junu da očiste godinu, ali žele bolji prosek zbog stipendija, doma ili lične satisfakcije, te zato stolice greju i u septembru.

E sada, ako odemo u 2015/2016. godinu, a Zakon o visokom obrazovanju se sprovede kako je planirano, studenti koji će ostati na budžetu su:
1. studenti iz trećeg segmenta koji i sada uspešno čiste godinu,
2. studenti iz drugog segmenta*: (a) oni koji će zarad osvajanja svih bodova upropastiti prosečnu ocenu, a na taj način možda i ugroziti svoje mesto u domu ili pravo za stipendiju, (b) i oni studenti koji će se svojski potruditi i “odvaliti” od učenja da skupe sve bodove.
Naravno, broj studenata koji spadaju u ove dve grupe je znatno manji od broja studenata koji danas upisuju godinu na teret budžeta. Tako će budžet biti manje opterećen mladima koji imaju želju da studiraju, ali nemaju sredstva za to. Pretpostavimo da kurs evra i stopa nezaposlenosti nastavi da raste (mada to ne moramo da pretpostavljamo, u to smo sigurni), oni koji će fakultet upisati sa statusom samofinansirajući, će biti retki.

Takođe ću pomenuti i studente koji nemaju sredstava za finansiranje svog studiranja. Roditelji mnogih svršenih srednjoškolaca nisu zaposleni, jer posla NEMA!, pa time oni nisu u mogućnosti da svoje dete pošalju na studiranje. Studenti na zapadu uzimaju kredite u bankama sa članom ugovora da isti vrate kada nađu “dobar” posao. Nažalost, to je kod nas rizičan poduhvat, jer u ovoj državi niko ne garantuje ikakav posao nakon završetka fakulteta, kojim bi kredit mogao biti vraćen. Neki se odlučuju da rade i studiraju paralelno, ali to naravno utiče na kvalitet učenja i potrebno je puno upornosti i strpljivosti tokom svih godina studija, kako bi se na takav način završile studije. Smanjen broj ispitnih rokova i povećan broj potrebnih bodova za budžet, ovakav način studiranja skoro u potpunosti isključuju.

Zato verujem da bi u uslovima, trenutno zamišljene 2015/2016. godine, sa usvojenim Zakonom o visokom obrazovanju (kako je on sada zamišljen), bilo mnogo manje studenata.

Ali… Fakulteti ne mogu da opstanu ako nema studenata koji će iste upisati. To može dovesti do snižavanja kriterijuma kod profesora, kako bi što veći broj studenata, u malom broju ispitnih rokova skupilo 60 ESPB bodova i tako ostalo na budžetu. Naravno profesori kriterijume neće spuštati radi studenata (barem ne većim delom), već zbog sebe, kako bi zadržali svoj posao. Jer ako nema studenata na fakultetu, nema ni posla za profesore. Sve to zatim povlači sa sobom da će se fakulteti zapravo morati prilagođavati studentima, koji za četiri ispitna roka neće moći naučiti onoliko koliko nauče za sadašnjih sedam ili više.

Takav sistem, gde će se kriterijumi spuštati kako bi se zadovoljile neke “norme” i potrebe opstanka jednog fakulteta se neće u mnogome razlikovati od sistema današnjih srednjih škola. Dok sam ja u srednjoj školi na časovima matematike spavao, jer su mi predavanja bila suviše jednostavna, profesorica se morala žestoko truditi da nezainzeresovanoj masi objašnjava najosnovnije stvari, kako bi ta ista masa sa dvojkom uradila kontrolni zadatak i tako prošla u sledeću godinu. Nakon završene srednje škole i upisa fakulteta, shvatio sam koliko je takav sistem zapravo bio pogrešan. Iako sam imao sve petice uz malo truda, iz srednje škole sam poneo malo znanja, koje mi je u prvoj godini studiranja na mom smeru nedostajalo.

Ako fakulteti počnu da primenjuju isti sistem, zbog novog Zakona o visokom obrazovanju, rezultat će biti nedovoljno obrazovani (diplomirani!) inženjeri. Talenti će tu biti najviše oštećeni, jer će im znanje biti uskraćeno od strane profesora koji će svoju pažnju usmeriti na one koji treba da skupe 60 bodova, kako bi fakultet, zajedno sa radnim mestima, “preživeo”.  Mada u principu, u našoj državi i nije važno koliko si obrazovan, već da li imaš nekoga da ti “sredi” posao. Nažalost to ne prolazi u inostranstvu i tamo će takvi naši inženjeri imati sve manjih šansi da nađu posao (jer se tamo traži znanje), a time i manjih šansi da odu odavde i imaju iole pristojniji život.

Nego da ne dužim više. Smatram da se većina studenata oseća ovako, slično kao ja, ogorčeno, u manjoj ili većoj meri. Retko ko voli promene, a pogotovu one koje nam nisu “na ruku”. Možda bi bolji zakon bio kada bi ograničavao recimo broj izlazaka na određeni ispit. Tako bi se u nekoj meri sprečilo da studenti idu na sreću, pa bi se ispiti vrednije i kvalitetnije spremali. Sa ograničenim brojem rokova, zaista ne znam kako neko treba da završi medicinu ili neko ko ima 15 ispita godišnje? Sa 15 ispita godišnje to je skoro 4 ispita po roku, koji često znaju da budu poređani dan za danom! No ostaje nam samo da čekamo i da vidimo kuda će ovo sve da ode, a u skladu sa tim i da reagujemo…

Eh, sad kada pogledam sve ovo što sam napisao, izgleda mi da sam preterao. Verovatno i jesam, ali ne marim. Slobodno izkomentariši (da TI! koji ovo čitas), dodaj svoje mišljenje na ovu temu, kritikuj ono sa čime se ne slažeš. Ćutanjem u ovakvom društvu nećemo nigde dogurati..

Raspored brucoša po studentskim domovima

UPDATE 2: Spisak studenata koji su primljeni u dom Živojin Ćulum, ovde je bio “kraći” nego što zapravo jeste. Sada sam grešku ispravio, a ovom prilikom se izvinjavam studentima, kolegama koje sam verovatno doveo u neprijatnu situaciju da se zapitaju u koji su dom primljeni. Takođe zahvaljujem osobi koja je prijavila propust. Zamolio bih Vas još samo ukoliko poznajete osobe koji se nalaze na spisku primljenih u dom Živojin Ćulum od broja 45. pa na dalje, da im javite da su primljeni u dom i da se ne brinu. Hvala! 🙂

UPDATE 1: Pošto je kolega prijavio da navodno fali neki deo spiska, nemojte uzimazi ovo za finalno… Ovo su spiskovi koji se nalaze izloženi na službi smeštaja studentskog centra i preneseni su u celini. Sutra ću proveriti sa službom da li postoji još neki spisak, pa ako postoji, dodaću ga. Izvinjavam se unapred ukoliko neka lista zaista nedostaje.

Evo kako su studenti koji su dobili dom u SC Novi Sad, raspoređeni po domovima.

Slobodan Bajić (A krilo)
Slobodan Bajić (A krilo)

Slobodan Bajić (B krilo)
Slobodan Bajić (B krilo)

Veljko Vlahović
Veljko Vlahović

Živojin Ćulum
Živojin Ćulum

Car Lazar
Car Lazar

Feješ Klara
Feješ Klara

Sajmište
Sajmište

23. Oktobar
23. Oktobar

Studenti koji su na spisku, na službi smeštaja treba da potpišu ugovor o stanovanju, a potom se mogu useliti u svoj dom.

Android summer school 2012

Prošle nedelje sam pohađao Android summer school koju je organizovao odsek RT-RK fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Škola je trajala 5 dana, a šta smo za to kratko vreme, opisaću ukratko.

Android summer school
Android summer school – plakata

Prvog dana samo se upoznali sa Androidom i njegovom arhitekturom. Android framework, načini čuvanja podataka, Android SDK, emulator, adb, kao i pisanje prvih aplikacija u Eclipse-u su samo neke od tema koje su obrađene. Takođe održano je i predavanje o Android GUI-u i elemntima GUI-a, a nakon toga su usledili zadaci koje smo rešavali uz pomoć profesora.

Predavnja drugog dana su malo detaljnije objasnila Androidovu bazu podataka ali i baze uopšte (SQL upiti, primarni ključevi…). Takođe je bilo reči i o  komunikaciju preko interneta na Androidu, socket-ima, prenosu teksta, DOM parseru… Na kraju je održano predavanje o multimediji, gde su obrađeni razni adapteri i čemu oni služe kao i dodavanje multimedijalnog sadržaja u MediaLibrary.

Trećeg dana smo učili kako se prave igrice na Androidu! Ali, koliko god ova uvodna rečenica fensi zvuči, moje oduševljenje predavanjima nije. Smatram da je prvi deo predavanja bio zaista koristan, jer smo saznali dosta informacija o GameLoop-u (petlji koja se izvršava tokom igranja neke igrice i načinima da se ta petlja uvek izvršava isto na raznim procesorima). Drugi deo predavanja je meni lično bio malo dosadan, iz razloga što nam je bilo prikazano gomila izsečaka koda nekih igrica, a pošto su to izsečci, često se moglo čuti od strane predavača: “Ovo zanemarite, to je realizovano u toj-i-toj klasi”. No, u svakom slučaju, vredelo je odslušati i to predavanje, jer su tu data rešenja za neke konkretne probleme.

Četvrti i peti dan je poslužio da zavirimo ispod haube Androida. Linux Kernel, izvorne biblioteke, runtime, framework… Stvari za koje smatram da dosta onih koji “programiraju” na Androidu nisu ni čuli za njih, a oni koji jesu, nisu se preterano udubljivali da ih izuče. Uglavnom, na predavanjima je sve to obrađeno u onoj meri koliko je to bilo moguće za 2x4h. Meni je bilo zanimljivo, jer sam se zbog toga u principu i prijavio na školu. Takve stvari, em što se malo teže nalaze na internetu, malo ih je teže i skontati od razumevanja kako napisati “HelloWorld!” aplikaciju.

Sve u svemu, svakome ko sledeće (a nadam se i dosta narednih godina) primeti plakatu o Android školi, preporučujem da se prijavi. Možda je vreme održavanja škole nakon završetka fakulteta, budu vrućine i verovatno bi ste se radije negde brčkali na Štrandu nego sedeli za računarom i usput učili, ali prilika za sticanje ovakvog znanja nema mnogo.

 

 

 

Studentski domovi – Novi Sad

U Novom Sadu trenutno postoji osam studentskih domova. U informacijama koje možete naći na sajtu studentskog centra, domovi su podeljeni u I u II kategoriju. Među studentima je to poznatije kao novi i stari domovi. Kao i kada sam pisao blog o E2 smeru, pokušaću da budem što objektivniji, ali imajte u vidu da ja živim u jednom od starih domova i ako se desi favorizovanje istog, to neće biti namerno. Takođe informacije o drugim domovima su iz druge ruke, od mojih kolega i prijatelja.

Kako dobiti dom možete pročitati ovde.

Stari domovi (Slobodan Bajić, Veljko Vlahović)

Stari domovi su napravljeni tako da četiri sobe dele jednu tuš kabinu,  dve sobe (jedan ulaz) dele jedan WC i kuhinju, a svaka soba ima svoj lavabo. Evo i nacrt ispod.

Mapa ulaza
Mapa ulaza

Život u ovakvom okruženju može biti prilično prijatan ukoliko su vam, pre svega cimer, docimeri, a zatim i dokupatilci/dokupatilke osobe sa kojima se slažete i možete naći zajednički jezik. Takođe dobra stvar je ukoliko su vam docimeri recimo na master studijama, pa nikada nisu tu 😉 Ali realno, teško da će se svi navedeni faktori poklopiti baš kako treba.

Dobro

Po meni, najveća prednost starih domova je što se nalaze na univerzitetu. Oni koji ne studiraju medicinu, njima je fakultet od tih domova udaljen 5 minuta, a menza 3 minuta. Znam dosta ljudi iz novih domova, koji kada dodje leto i vrućine, kada snega bude do kolena ili kada je ispitni rok, jednostavno preskaču obroke u menzi, jer im je meza daleko.
Tuš kabina je spojena sa dokupatilkama/dokupatilcima, tako da ta činjenica prilično olakšava upoznavanje sa njima. Takođe imam osećaj da je društvo u starim domovima prilično opuštenije u odnosu na situaciju u novim domovima, gde se ne retko stanari zaključavaju u sobe tokom dana.
Nameštaj je promenjen pre nekoliko godina, tako da su kreveti, stolovi, orman i police novi. Posteljina se može iznajmiti na revers.
U domovima postoje čitaonice i računarske sale i klimatizovane su.
U domu Slobodan Bajić postoje i sobe prilagođene osobama sa invaliditetom.
Bicikle unutar doma je dozvoljeno držati u domu Slobodan Bajić.
U prizemlju doma Veljko Vlahovic nalazi se prodavnica.

Loše

Pošto se domovi nalaze blizu većini fakulteta,  društvo sa faxa mnogo će  vam češće dolaziti u posete nego kada bi ste živeli negde dalje. Često i za vreme ispitnog roka kada to možda i ne želite. Ali i to je individualno…
Koliko je zajednička tuš kabina ok za upoznavanje i druženje, toliko može i da smeta ukoliko se sa dokulatilkama/dokupatilcima bas ne volite.
Možda najveća mana starih domova, jeste fontana koja se nalazi između domova i menze. Prednost je za one koji žele konstantu zabavu i cuganje piva sa društvom, jer na fontani uvek ima nekoga, neretko i nekoga sa gitarom, harmonikom, pa čak i sa trubom i ovde zabavi nema kraja…

Žurka svih fakulteta povodom završetka predavanja
Žurka na fontani

Ali za one koji noću žele da spavaju na miru, to može biti ozbiljna prepreka, pogotovu u ovim danima kada je napolju +40°C. Mada, ako ste jedna od takvih osoba koja je dobila stari dom, a želi mir, kada se budete prijavljivali u dom, zamolite upravnika da vam da neku sobu koja je sa druge strane doma, pa ćete taj problem u nekoj meri rešiti.
Do nedavno, studentki dom Veljko Vlahovic (moj dom) nije imao sprovedene priključke za internet po sobama i bio je jedini dom sa tim nedostatkom. A sada (dal` se upravnik opametio nakon svih molbi ili su ga zamenili) i ovde uvode internet po sobama. UPDATE: internet je uveden u sobe i pušten u rad 😉
Bicikle je zabranjeno čuvati unutar doma Veljko Vlahović. Postoji mesto ispred doma gde se mogu ostaviti bicikli, ali tamo bicikli nisu zaštićeni ni od kiše, ni od sunca, a ni od lopova.
Stari domovi ne poseduju sale za rekreaciju i druženje, kao što su sale za stoni tenis, teretana, TV sala, sala za žurke itd.

Novi domovi A i B (Živojin Ćulum i Car Lazar)

Među studentima su to domovi A i B jer su se tako nekada zvali. Ti domovi su sada dobili nova imena (u zagradama respektivno), ali među studentima se koriste stari nazivi… Udaljeni su od kampusa oko 15min hoda.

Dobro

Lepši su. Nekome to znači i prijatniji boravak u istom, pa ujedno i njegovo prijatnije studiranje.  Sobe su veće od soba u starim domovima, a većina njih imaju terase i roletne na prozorima, što je po meni veliki plus. Sobe imaju svoje kupatilo i WC.
Posteljinu je moguće uzeti na revers prilikom prijavljivanja u dom.
Takođe u ovim domovima postoje i TV sale i prostorije za stoni tenis, što pospešuje druženje među stanarima. Dom B ima i teretanu. Dom A ima muzičke sale, pa muzika iz istih ponekad zna i da smeta, ukoliko vam je soba pored neke od njih.
U B domu je otvorena biblioteka koju mogu da koriste svi studenti. Takođe nedavno je otvorena i perionica veša.
Prilikom dobijanja sobe, možete zamoliti upravnika da ne dobijete sobe koje su na četvrtom spratu, jer te sobe ne poseduju terasu, roletne na prozorima, pa je tamo problem sa vrućinom tokom letnjih dana.
U B domu je dozvoljeno čuvati bicikle unutar doma.
U prizemlju B doma nalazi se prodavnica.

Loše

Predsoblje je spojeno sa sobom, pa se buka iz hodnika direktno prenosi u sobu, a držanje frižidera u sobi, osim ako nemate terasu, tokom letnjih dana baš i nije opcija jer ćete od sobe napraviti saunu. Kuhinje u ovim domovima se nalaze u predsoblju (nisu odvojene od sobe) što predstavlja problem kada treba skuvati nešto sa jačim mirisom ili recimo leti. Sudoperu menja lavabo u WCu.
Nameštaj je star i pomalo klimav iako su domovi novi.
U domu A, neke sobe gledaju na obližnjeg vulkanizera i ta buka obično smeta.
Čitaone su manje, pa to dovodi do toga da vremenom ljudi koji uče jednoj čitaoni, tu čitaonu pretvore u mesto za pijuckanje kafe i čavrljanje. U B domu je samo jedna čitaonica klimatizovana, a stanari se žale kako čistačice rekto isprazne kante koje se tamo nalaze.

Novi dom C

Ovo je najnoviji dom otvoren 2009. godine. Postoje i glasine da je ovaj dom trebao da ima menzu, ali pošto su to samo glasine, neću o tome polemisati.

Dobro

Ovaj dom je estetski najlepši. Sobe imaju predsoblje koje je odvojeno vratima i opremljeni su frižiderom i rešoom. Takođe imaju zaseban WC.
Postoje klimatizovane učionice i TV sale.
Većina soba je dvokrevetna, ali postoje i jednokrevetne sobe.
Noću je mirno i može se na miru spavati.

Loše

Od pojedinih stanara tog doma sam čuo da druženja sa komšijama skoro da i nema.  “Društveni život nula. I to ona negativna.” – reče jedan od mojih prijatelja. Žurke su apsolutno zabranjene.
Sale za rekreaciju kao što su teretane i stoni tenis u B domu, ne postoje.

Dom 23. oktobar

Ovaj dom je isključivo ženski dom. Renoviran je pre par godina. Udaljen je od fakulteta manje-više koliko i novi domovi A i B.

Dobro

U domu je skoro uvek mir i tišina. Vešeraj koji može da se nađe u domu je besplatan. Čitaonica i računarska učionica su klimatizovane. Postoje jednokrevetne i dvokrevetne sobe i svaka soba ima svoje kupatilo. U sobi su takođe priključak za internet, telefon i kablovsku televiziju.

Loše

U računarskoj sali su vremenom ostala samo dva ispravna računara. Bicikle je dozvoljeno držati samo ispred doma, što znači da isti trpe i kišu i sunce. Takođe, svaka buka i nemiri se brzo sankcionišu, pa proslava rođendana u domu baš i nije opcija. Prenoćište je moguće platiti samo za neku drugaricu, tj. drugari/momci vam ne mogu biti gošće tokom noći.

Dom Feješ Klara

Ovaj opis mi je poslao prijatelj još iz srednje škole, koji je u ovaj dom upao u prvoj godini. Smatram da je dobro opisano, tako da neću prepravljati ništa kako bi pratio šablon kojim su opisani prethodni domovi sa Dobro i Loše.

Ovde su sobe različitih veličina. Ima jednokrevetnih, dvokrevetnih i trokrevetnih soba.
Trokrevetne sobe su 2 puta veće od dvokrevetnih, a jednokrevetne malo manje. Neke sobe nemaju terasu, ali takvih soba je malo. Ja sam u dvokrevetnoj. Soba je srednje veličine, ima terasu i kupatilo. Od nameštaja su tu 2 kreveta, 2 police, orman podeljen na dva dela i 2 radna stola i stolice. Nameštaj je super, skoro pa nov (mislim da je kupljen krajem 2008. godine). Cimer i ja smo još doneli tepih (inače, dole je laminat), frižider, TV, rešo i neki radni deo za posuđe i slično. Imamo jednu policu na terasi koja je tu ostala od prethodnog stanara. Preko zime smo frižider držali unutra, a sada je na terasi zajedno sa rešoom. Drugog mesta za improvizovanu kuhinju nema.
Imamo internet, solidan je 1 Mbps. Svaka soba ima 2 prikljucka (trokrevetne verovatno 3). Postoji izlaz za kablovksu, ali to ne radi. Mi koristimo sobnu antenu.
Prozori i vrata od terase su PVC tako da dobro dihtuju. Terasa nije klasična terasa sa ogradom, već je to više kao jedan mali ozidani prostor u kojem fali prozor, tako da može lepo da se koristi kao kuhinja.
WC je super opremljen, ima prozor i ventilator.

Posteljina može da se zaduži – 2 ćebeta, 2 čaršava, jastuk i jastučnica. Jastučnica i čaršav se menjaju svake 2 nedelje (svake druge srede) ali to nije strogo određeno, već možes zameniti za čisto kad god su čistacite tu.
Domar/majstor je dobar. Meni je npr. crko ventilator u WCu, prijavio sam domaru i zamenjen je u roku od 3 dana. Takodje smo slomili i tuš i zamenjen je sutradan. Mada uglavnom kažu da se duže čeka za sve kvarove, pa sam možda ja samo imao sreće 😛

Sto se tice zgrade dome, ona lepo izgleda, sve je uredno i novo. Imamo i dvorište koje je ograđeno i tu se nalazi teren za basket. Ispred se nalazi ono metalno cudo da se ostavljanje bicikla.
Imamo TV salu sa desetak stolica, koja je u principu podrum, a tu se nalazi i sto za stoni tenis.
Tu se održavaju žurke. Za žurku moraš tražiti dozvolu od upravnice. Prijaviš žurku i koliko će ljudi doći. Na poslednjoj je bilo preko 100 ljudi.. gužva 😀 A moraš da prijaviš imena i prezimena onih koji će doći, a nisu iz doma. Zbog onog vremenskg ograničenja gostima je dozvoljeno da ostanu radnim danima do 23h, a vikendom do 24h. Kad je žurka to ne važi, već se može ostati do kraja zurke.
Ima i čitaonica, ok je, klimatizovana je.
Dom se nalazi na mirnom mestu. Jedino sa moje strane je dečije igralište, pa odatle ima buke ponekad. Najbliža radnja je pola minute od doma, a pekara 3min, limanska pijaca i pošta 3-4 min.

Upravnica mislim da je smenjena, tj. ona je sad strucni saradnik. Nemam pojma ko je novi upravnik, niti u čemu je razlika jer je ona i dalje u svojoj kancelariji.
Ja sa njom nisam imao kontakta od kad sam se uselio, ali sam čuo od dosta ljudi kako pricaju loše o njoj. Mada niko nije dao neki argument za to…

Ja sam ovde upoznao dosta ljudi. Nije to baš neko intezivno druženje, jer svi imaju dosta obaveza, ali opet ima druženja.

Pošto sam često išao kod kolege  u novi dom A, sada ću da uporedim ova 2 doma..
– Sobe su kod mene manje, ali su stvari u sobi mnogo kvalitetnije,
– Kod njih je klasična terasa, a kod nas je malo drugačija,
– Naš dom je mali, ima 120 ljudi (prizemje i sprat), a kod njih su 4 sprata,
– Kod njih se vrata otvaraju pomoću kartice, dok kod nas rukom i kvakom 😛
– Kod njih ključ nosiš sa sobom, dok kod nas kada izlaziš iz doma uzimaš karticu i ostavljaš ključ, a kada se vratiš, uzmeš ključ, a karticu ostaviš portiru.

Eto nadam se da sam pomogao… 🙂

Dom Sajmište..

Kao i za dom “Fejes Klara”, dobio sam fin opis doma “Sajmište”, tako da evo još jedan copy/paste.

Dom “Sajmište” je renoviran 2005. ili 2006. što podrazumeva da su većina stvari u njemu obnovljene ili nove. U ovom domu su većinom medicinari, što je razumljivo, jer je dom blizu medicinskog fakulteta.
Sve sobe imaju nove krevete, nove ormane, svako svoj sto i police. Kada se uđe u sobu u hodniku se nalazi mala kuhinjica sa visećom i sudoperom i svaka soba ima svoje kupatilo.
Jedina mana jeste da su male sobe, tako da nije baš prijatno boraviti u njima kada je leto. I nemaju sve sobe terasu.

U poređenju sa domom “23. oktobar” gde devojke u sobi imaju jedan sto i obe moraju da ga dele i što podrazumeva da na njemu pored toga što se uči, stoji i laptop, a suši se i oprano suđe koje moraju oprati u kupatilu jer nemaju sudoperu kao i mi.
Dom sadržii: internet salu, TV salu, čitaonicu, vešeraj, teretanu, radnju, kantinu.
U internet sali su kupljeni ove godine novi računari, ima ih 5-6 i takođe postoji svič da se ostali studenti “priključe” na internet kada donesu svoje računare u internet salu.
U TV sali se nalazi sto za stoni tenis. U čitaonici i internet sali postoji klima, tako da je prijatno boraviti kada je letnji period. Teretana je ove godine napravljena, mislim u maju (kada su bili izbori).
Sobe su dvokrevetne i trokrevetne, postoje i jednokrevetne sobe ali ih ima možda 2-3 i obično ih dobijaju studenti viših godina i sa boljim prosekom. Svaki sprat ima terasu, kao i jednokrevetne sobe.
Osoblje je ljubazno, uključujući i upravnika i upravnicu. Sve u svemu, jako je lep dom koji je miran i pogodan za učenje!

Dom sajmište nema priključke za internet u sobama 🙁

Generalno mane domova

U svim domovima se mogu naći bubašvabe. Studentski centar organizuje godišnje prskanje istih, ali to ne pomogne svaki put.

Kada želite da neko dođe da prespava kod vas, to morate da platite. U novim domovima, participacija se plaća 500 dinara, dok je u starim domovima cena nešto manja i iznosi 350 dinara. Za te pare vi dobijate samo noćenje za vašeg gosta, bez dodatnog kreveta, posteljine, sobe…. Takođe broj noćenja je ograničen na dva noćenja mesečno.

Info za brucoše…

Kada sam trebao da dobijem dom, postojale su glasine da brucoši dobijaju samo stare domove. Ovo nije istina. Ja jesam dobio stari dom, ali za to je odgovoran moj prosek iz srednje škole. Studenti koji su srednju završili sa prosekom 5.00, bez problema dobijaju neke od novih domova, stim da novi dom C, dobijaju samo studenti viših godina.

Smer Računarstvo i Automatika (E2) na FTN

Iako su do sada verovatno svi maturanti srednjih škola opredeljeni koji će fakultet da upišu, pokušaću da pomognem onima koji se eventualno dvoume (ili možda troume) između E2 smera na Fakultetu Tehničkih Nauka u Novom Sadu i još nekog smera na istom ili nekom drugom fakultetu. Pisaću onako kako sam ja doživeo prvu godinu na ovom fakultetu odnosno smeru, jer smatram da iako bih pokušao, teško da bih mogao da budem u potpunosti objektivan. Zato ću opisati iskustva, ono što smatram da je dobro ili loše, šta može bolje, a šta je “super odrađeno”.

Prijava prijemnog

Završio sam srednju i hoću da upišem fakultet. Nisam znao kako se to radi, a još gore je što nisam znao ni koji fakultet želim da upišem. Huh… Kada sam se malo raspitao, moj izbor se sveo na smerove Računarstvo i Automatika (FTN) i Informatika (PMF). Izguglao sam da je prvo potrebno prijaviti prijemni na fakultetu koji želim da upišem, kao i datume kada se vrši prijava. Kada sam stigao na univerzitet još uvek nisam bio siguran šta želim da upišem. Pre toga sam iscimao gomilu ljudi i mišljenja su bila podeljena, pa mi to baš i nije pomoglo. Odučim da zavirim na FTN. Unutra sve “fensi”, gomila ljudi, ali ipak nema gužve. “Teško da ću ovo završiti. Suviše je PRO.”  I odem na PMF. Kupim informator, koji me neće informisati ni o čemu novom, ali bez informatora nema prijavnog lista. Popunim prijavu, stanem u red. Mislim da sam čekao dobrih 45 minuta u redu, koji zapravo i nije bio red, već gužva koja se nekim random redosledom preko šaltera “smanjivala”. Smanjivala je namerno pod navodnicima, jer se ta gužva za mojih 45 minuta tamo provedenih nije smanjila. Tada sam odlučio da ne želim pola života da provedem na šalterima i da ne želim da upišem taj fakultet. Okrenem se, izađem iz velike plave zgrade, odem preko puta na FTN, završim prijavu za 20 minuta. Što se tiče dokumentacije potrebne za prijavu, ona je navedena u konkursu koji fakultet raspisuje za upis na studije, pa je neću ovde nabrajati. Preporučujem samo da kopirate svedočanstva i overite kopije kod matičara (ili gde već overavate takva dokumenta u vašem mestu), jer originali ostaju na fakultetu, a može se desiti da Vam svedočanstva zatrebaju za još nešto (stipendija, dom…).

Prijemni

Sve je prošlo u najboljem redu. Profesori su odgovarali na postavljena pitanja bez problema. Bilo je i onih koji su prepisivali. Neki su bili uhvaćeni, neki nisu, ali ne preporučujem takav vid polaganja prijemnog. Ono što su meni preporučili, a mislim da se isplatilo, jeste da u radnom listu gde radite zadatke ništa ne škrabate i precrtavate! Negativnih bodova nema, tako da iako sumnjate u tačnost nekog rezultata, ako nemate bolji, ostavite taj koji imate 😉
.

I semestar

Pre samog početka fakulteta, bila je organizovana pripremna nastava iz matematike. Odma poste toga su počela predavanja. Predmeti u prvom semestru:

  • Matematička analiza 1 – Ilija Kovačević
  • Diskretna matematika i linearna algebra – Doroslovački Rade
  • Programski jezici i strukture podataka – Malbaški Dušan
  • Engleski jezik – osnovni – Branislava Ličen

Skrenuo bih pažnju svima koijima je matematika, kao što je i meni bila, slaba tačka, da se potrude u prvom semestru, da daju sve od sebe, jer će inače vrlo verovatno matematike tegliti do nekih viših godina. Da li je neko ko je pravio raspored namerno napravio tako da nas za dobrodošlicu dočekaju dve matematike ne bi li “očistile” studente koji nisu dorasli izazovu ili jednostavno nije moglo drugačije – ne znam. Znam samo da sam odsedeo XYZ sati što u čitaoni što na privatnim časovima ne bih li položio obe. Al` ajd, moja matematika u srednjoj školi nije bila nešto naročito. U srednjoj profesori još uvek moraju da popuste slabijim učenicima i da se prilagode njima, a ne onima koje to zaista interesuje. Tako da se iskreno nadam da ste Vi imali više sreće što se tiče profesora matematike i da nećete imati toliko problema oko matematike na faksu.

Što se tiče Programskih jezika, tu se radi programski jezik C, ali se radi baš dosta detaljno i na sitnicama se gube bodovi. Oni koji su radili Paskal u srednjoj znaju da zapnu, pa ako ste jedan od takvih, obratite malo više pažnje na ovaj predmet. Tokom godine se rade testovi na računaru, poznatiji kao “Otisak” testvoi. Traži se znanje sa predavanja i sa vežbi, ali se još više traži koncentracija tokom izrade testa. Primera radi, sledeća dva koda neće dati isti rezultat, ali dosta studenata pogreši i ne obrati pažnju na zagrade i izgubi bodove. I da, ovo se sve radi kao test, tako da nema pristupa kompajleru i probanju koda da se vidi koji će rezultat dati na kraju 😛

int i, a, b;
a = 5;
b = 0
for(i = 0; i < 10; i++)
a++;
++b; 
int i, a, b;
a = 5;
b = 0
for(i = 0; i < 10; i++) {
a++;
++b;
}

Na kraju semestra se polaže teorija. Radi se na papiru i nosi 30 bodova. Iz ugla studenata, profesor ocenjuje kako stigne i kako mu se hoće. Ne sumnjam da ima i toga, jer je profesor u nekom svom fazonu, stara garda, imam osećaj da doživljava programiranje ozbiljnije od posla hirurga u operacionoj sali. Mada je u jednom razgovoru sa kolegom priznao da je ovo samo teorija, a u praksi se slabo ko pridržava svih pravila koja teorija nalaže, on i dalje forsira teoriju i ocenjuje strogo, tako da se čuvajte.

Engleski jezik je predmet koji bi trebao da izvlači prosek. Naravno ako ste učili engleski u srednjoj školi. No i ako niste, preporučujem da se potrudite i da budete aktivni na predavanjima, jer profesorica nagrađuje aktivnost na časovima 🙂

II semestar

Drugi semestar je opušteniji. Posebno za one koji su išli u elektro škole. Evo i liste predmeta:

  • Arhitektura računara – Miroslav Hajduković
  • Engleski jezik – srednji / Nemački jezik – osnovni – Branislava Ličen / Berić Anddrijana
  • Osnovi elektrotehnike – Neda Pekarić-Nađ
  • Fizika – Ljuba Budinski-Petković

Predmet arhitektura računara izučava model računara, arhitekturu naredbi, asemblerske jezike… Programira se u asembleru čitav semestar. Može dosta da se nauči, a asistenti su raspoloženi i da pomognu oko nekih dodatnih projekata, pa to na kraju nosi par dodatnih bodova. Organizacija slična programiranju iz prvog semestra, stim da se i teorija radi na računaru. Meni lično, predmet u kojem sam najviše uživao tokom drugog semestra.

U drugom semestru se možete opredeliti za engleski jezik – srednji ili nemački jezik – osnovni. Možete pohađati i oba, stim što onda birate na početku koja ocena vam ide u indeks, a rezultat onog drugog dobijete kao dodatak diplomi da ste ga položili. Ako se odlučite za engleski profesorica Brana je i dalje cool kao i u prvom semestru i nije teško položiti ako ste aktivni i ako se vidi da se trudite.

Osnovi elektrotehnike su napravile dosta problema gimnazijalcima. Meni je to bio jedan od predmeta koji sam rado slušao na predavanjima, jer sam imao dosta predznanja iz srednje, ali me je to i dosta opustilo, pa sam kasnije imao problema da ga položim. Uglavnom gimnazijaci koji će u prvom semestru uživati jer rasturaju matematiku, moraće malo da zagreju stolicu što se tiče ovog predmeta.

Pošto za fiziku mogu opušteno da kažem da je u srednjoj nisam imao (jesam, ali isto mi je kao i da nisam), u drugom semestru sam zbog nje loše spavao. Laboratorijske vežbe koje traju čitav semestar se još nekako i prežive i pored nepravde da različiti asistenti imaju različite kriterijume za ocenjivanje, ali kada dođe do kolokvijuma, predlažem da se zagreje stolica. Ko ne položi preko kolokvijuma ide na ispit, a na ispitu se polaže i teorija – usmeno. U prevodu “položićeš ga sutra malo”.

Studentska služba

Kao što sam na početku naveo, kopirajte svedočanstva, jer se izdavanje original svedočanstva (koje prilikom upisa ostavljate na fakultetu) naplaćuje 300 dinara. Inače overa semestra je elektronska, tako da nema gužvi i čekanja na šalterima. Ispiti se prijavljuju preko interneta, tako da ni oko toga ne morate previše da se brinete, samo da imate dovoljno sredstavana na vašem virtualnom računu na studentskom web servisu. Nakon toga do prijave ispita vas deli par klika miša 😉

Pogledajte i ovaj članak.

Bitanga

Iako je fakultet ozbiljna ustanova, znaju profesori i asistenti da ‘bace’ i koju šalu tokom predavanja. Među tim šalama bude često i nečeg korisnog, pa smo tako nedavno saznali recimo zašto se Nobelova nagrada ne dodeljuje matematičarima, a danas i kako je nastala reč “bitanga”.

Dok smo puni elana izračunavali neko Hevisajdovo čudo (nije da sana ne znam šta smo računali, samo neću da napišem, neću time da vas opterećujem :P), uspeli smo na neki načn da stignemo do reči bitanga. Tada je asistent ispredavao i poreklo te reči. Pa evo kako ide:

“Kada su se u vreme Stefana Nemanje, krstaši poraženi vraćali iz Male Azije, oni su usput otimali, krali i silovali. Tada im je Stefan Nemanja platio određenu sumu novca da to ne bi radili, pa je njihov glavni, svakome koga je primetio da ne poštuje dogovor, odsekao ruke. E sad, pošto su oni shvatili da će im ruke trebati, a pritom se njihov nadređeni ne šali izvršavajući kazne, zaključili su da mogu jedino da mole domaći narod za nešto hrane i naravno rakije. Molili su sa ‘bitte’, a zahvaljivali su sa ‘danke’ i tako je kombinacijom te dve reči nastala jedna reč ‘bitanga’ što je označavalo propalicu, skitnicu…”

Da mi je nastavnik istorije ovo ispričao u osnovnoj školi na ‘njegov’ način, verovatno ne bih upamtio.. A ovo verujem neću zaboraviti skoro… 😛

Kako dobiti dom, stipendiju, kredit? (brucoši)

Prvo želim da napomenem da su sledeće informacije vezane za Studentski Centar u Novom Sadu. Takođe ove informacije verovatno neće biti tačne u nekoj daljoj budućnosti, jer se pravila menjaju, tako da obratite pažnju i kada je pisan ovaj članak. 

Većina brucoša kada upiše fakultet bude u frci da li će dobiti dom (naravno ako je za isti popunio i predao konkurs). Brucoši za dom konkurišu ranije od ostalih studenata viših godina, jer brucoši obično i krenu ranije na fax (pripreme iz matematike, fizike itd.). Rok do kada brucoši treba da predaju dokumenta obično bude objavljen u novinama, dnevniku na RTSu i on obično bude do polovine septembra. Kriterijum za rangiranje je prosek iz prethodno završena 4 razreda srednje škole. Broj primljenih budućih studenata u domove bude oko 33% po fakultetu. Recimo da je za dom sa FTN-a konkurisalo 100, dok je sa ekonomskog fakulteta konkurisalo samo 30 brucoša. Broj brucoša koji će dobiti dom je 33 koji su upisali FTN i 10 koji su upisali ekonomski fakultet.
Zaključak: Gurajte prosek u srenjoj školi 🙂

Što se tiče stipendije i to ono od ministarstva, studenti prve godine ne mogu da konkurišu za nju. Oni mogu da konkurišu za studentski kredit. Studentski kredit je recimo “isto” što i stipendija, stim što se kredit ne vraća ukoliko se upisane studije (osnovne akademske, strukovne..) završe sa prosekom iznad 8,5. U suprotnom, kredit se vraća po završetku studija na način koji se podpiše u ugovoru.
Onima koji budu konkurisali za kredit, a isti im ne bude odobren, preporučujem da podnesu žalbu nakon što izađu rang liste. Nakon toga će im isti najverovatnije biti odobren.

Uglavnom, ako želite dom i kredit treba vam prosek. Iz toga sledi da treba da učite i da budete vredni i u srednjoj školi. Što se tiče viših godina fakulteta, prilikom konkurisanja za dom/stipendiju, ponovo je presudni faktor prosek. Jedino što je pravilo (iako mislim da nigde nije zvanično zapisano, mada možda grešim) da svi sa prosekom iznad 8,5 dobijaju stipendiju sigurno. Ali sigurno uzmite sa rezervom 😛
Što se tiče doma, sve zavisi od konkurencije: koliko je studenata Vaše godine sa Vašeg fakulteta konkurisalo i koliki je Vaš prosek u odnosu na ostale kandidate.

Eto toliko od mene i želim svima koji budu konkurisali puno sreće 😉

Studentska čip kartica

Sećam se kako sam bio prilično ne informisan kada sam upisao prvu godinu fakulteta. Novo okruženje, novi ljudi, nov način života, sve se dešava prebrzo, a izgleda da nista neću uraditi na vreme i da se sve to nikada neće završiti.

Jedna od nepoznatih stvari u to vreme mi je bila i studentska čip kartica (site). Studentska kartica, abonentska kartica, ISIC kartica (International Student Identification Card), kartica za menzu, kartica za popuste… Sve su to nazivi za istu stvar sa kojom je, barem iz mog ugla, studiranje mnogo “zgodnije”.

  • Što se tiče menze, kartica menja nekadašnje “bonove”. Kao što u banci imate karticu na kojoj “držite” novac, tako na kartici za menzu “držite” obroke. Kada u menzi uzmete recimo ručak, tetkica vam “skine” jedan obrok sa kartice.
  • Sa karticom ostvarujete i razne popuste kao što su jeftinije karte za autobus, popusti na ulaznice u bioskope/pozorišta, stičete pravo na jeftinije izdavanje SRB Plus kartice (site) kojom ostvarujete popuste u železničkom transportu (sa studentskom karticom ne ostvaruje se pravo na popust) i još mnogo raznih popusta.
  • Kartica je takođe i Euro<26 kartica, sto znači da popuste ostvarujete i inostranstvu. Konkretno, ja sam u Budimpešti uštedeo 5e na voznju brodicem po Dunavu 😛
  • Oni koji dobiju studentski dom biće obavezni da naprave karticu, jer je ona takođe i identifikacija za ulaz u dom.
  • Takođe je moguće koristiti karticu i kao zamenu za index na nekim fakultetima prilikom polaganja ispita kao vid identifikacije studenta.

Par važnih napomena:

  • Karticu ne ostavljati izloženu suncu. Par mojih kolega je ostalo sa istopljenim karticama ostavljajući ih u kolima ispod “šoferke”.
  • Karticu obrišite kada je pokvasite, narocito ako je pokvašena površina čipa.
  • Karticu ne savijajte, pogotovu ako ste stanari studentskog doma. Postoji šansa da se na taj način prekine veza sa čipom i kartica postane neupotrebljiva kao ulaznica za dom.

>> Sledeće informacije su vezane za univerzitet u Novom Sadu, tako da ako (planirate da) studirate u nekom drugom gradu, uzmite ih sa rezervom. <<

Gde napraviti karticu?
– Zahtev za izdavanje kartice se može podneti u službi ishrane koja se nalazi u prizemlju doma Slobodan Bajic.

Šta mi je sve potrebno?
– Potreban vam je index sa overenim zimskim semestrom, popunjen i overen zahtev za pravljenje kartice koji možete preuzeti u službi ishrane, lična karta i priznanica o uplati troškova. Pogledajte detaljnije ovde: scns.rs.

Koliko košta?
– Izrada kartice košta 2000 dinara, a uz karticu dobijete i žeton koji koristite u menzi.

Rok trajanja?
– Kartica važi dve godine. Posle godinu dana, karticu je potrebno produžiti, za šta vam je potrebna potvrda da ste još uvek student na budžetu. Produuženje se plaća 1000 dinara.

Šta ako izgubim karticu?
– Ako karticu izgubite (ili vam bude ukradena), potrebno je da to prijavite studentskoj službi ili službi ishrane, a oni će vas dalje uputiti u proceduru pravljenja nove.

  • 1
  • 2