Browse Month: September 2012

Na temu “60 ESPB bodova i manje ispitnih rokova”

Ovih dana ću upisati treću godinu Fakulteta Tehničkih Nauka u Novom Sadu. Za ove dve godine mog studiranja, četiri puta je menjan Zakon o visokom obrazovanju, tačnije onaj deo gde piše koliko jedan student mora da osvoji ESPB bodova, kako bi sledeću godinu upisao na teret budžeta. U junu/julu 2011. godine zakon je izmenjen tako da je studentima bilo potrebno 60 ESPB bodova za upis naredne godine na teret budžeta. Ali pred kraj upisnog roka, zakon je ponovo izmenjen, tj. vraćen na staro, pa su i studenti sa 48 bodova, takođe upisivali godinu na teret budžeta. Pošto je zakon promenjen pred kraj upisnog roka, ove promene nisu uticale ni na koga i nisu doprinele ničemu. Osim nervozi i strahu koji se stvorio kod studenata i njihovih roditelja, jer bi neki možda morali da izdvoje određenu (čitaj veliku) sumu novca za studiranje ili da odustanu od istog. Ista priča se ponovila i ove 2012. godine, s tim što sada, kada je zakon ponovo vraćen na staro (studenti sa 48 bodova upisuju na budžet), oni koji vode našu zemlju, imaju plan kako da u narednim godinama reformišu Zakon o visokom obrazovanju radi njegovog unapređenja. Kakav je to plan, pročitajte recimo ovde.

Elem, taj plan sa postepenim povećavanjem potrebnog broja bodova za upad na budžet i smanjenje broja ispitnih rokova, koliko god on nekome izgleda divno, bajno i sjajno – on zapravo nije takav. Barem ne u okolnostima u kojim živimo tu u Srbiji.

Uzmimo recimo današnjeg prosečnog studenta u Srbiji. Sa dovoljnim brojem ispitnih rokova, student skupi potrebnih 48 bodova i uspešno nastavi svoje dalje studiranje sav srećan i zadovoljan. Ima i znatno manji broj onih koiji u junu očiste godinu sa desetkama, kao i mali broj onih koji upišu sa statusom samofinansirajući, obnove godinu ili pak odustanu od studiranja jer ne skupe dovoljan broj bodova.

Pretpostavimo da grafik izgleda ovako:

Raspodela
Grafik

Prvi segment predstavlja studente koji za sve postojeće ispitne rokove ne stignu da skupe dovoljno bodova (za budžet ili uopšte za upis naredne godine). Pretpostavimo da oni plate tu narednu, obnove tekuću godinu ili odustanu od studiranja.

Treći segment su oni studenti koji u junu očiste godinu (osvoje svih 60 bodova bez obzira na prosek) i u julu se već kupaju na Zakintosu ili Lefkadi.

Ali najveći je broj studenata u drugom segmentu, koji skupe barem 48 bodova (48 i više…), ali pritom iskoriste više od četiri roka ili čak sve rokove. U ovoj grupi su i studenti* koji bi mogli u junu da očiste godinu, ali žele bolji prosek zbog stipendija, doma ili lične satisfakcije, te zato stolice greju i u septembru.

E sada, ako odemo u 2015/2016. godinu, a Zakon o visokom obrazovanju se sprovede kako je planirano, studenti koji će ostati na budžetu su:
1. studenti iz trećeg segmenta koji i sada uspešno čiste godinu,
2. studenti iz drugog segmenta*: (a) oni koji će zarad osvajanja svih bodova upropastiti prosečnu ocenu, a na taj način možda i ugroziti svoje mesto u domu ili pravo za stipendiju, (b) i oni studenti koji će se svojski potruditi i “odvaliti” od učenja da skupe sve bodove.
Naravno, broj studenata koji spadaju u ove dve grupe je znatno manji od broja studenata koji danas upisuju godinu na teret budžeta. Tako će budžet biti manje opterećen mladima koji imaju želju da studiraju, ali nemaju sredstva za to. Pretpostavimo da kurs evra i stopa nezaposlenosti nastavi da raste (mada to ne moramo da pretpostavljamo, u to smo sigurni), oni koji će fakultet upisati sa statusom samofinansirajući, će biti retki.

Takođe ću pomenuti i studente koji nemaju sredstava za finansiranje svog studiranja. Roditelji mnogih svršenih srednjoškolaca nisu zaposleni, jer posla NEMA!, pa time oni nisu u mogućnosti da svoje dete pošalju na studiranje. Studenti na zapadu uzimaju kredite u bankama sa članom ugovora da isti vrate kada nađu “dobar” posao. Nažalost, to je kod nas rizičan poduhvat, jer u ovoj državi niko ne garantuje ikakav posao nakon završetka fakulteta, kojim bi kredit mogao biti vraćen. Neki se odlučuju da rade i studiraju paralelno, ali to naravno utiče na kvalitet učenja i potrebno je puno upornosti i strpljivosti tokom svih godina studija, kako bi se na takav način završile studije. Smanjen broj ispitnih rokova i povećan broj potrebnih bodova za budžet, ovakav način studiranja skoro u potpunosti isključuju.

Zato verujem da bi u uslovima, trenutno zamišljene 2015/2016. godine, sa usvojenim Zakonom o visokom obrazovanju (kako je on sada zamišljen), bilo mnogo manje studenata.

Ali… Fakulteti ne mogu da opstanu ako nema studenata koji će iste upisati. To može dovesti do snižavanja kriterijuma kod profesora, kako bi što veći broj studenata, u malom broju ispitnih rokova skupilo 60 ESPB bodova i tako ostalo na budžetu. Naravno profesori kriterijume neće spuštati radi studenata (barem ne većim delom), već zbog sebe, kako bi zadržali svoj posao. Jer ako nema studenata na fakultetu, nema ni posla za profesore. Sve to zatim povlači sa sobom da će se fakulteti zapravo morati prilagođavati studentima, koji za četiri ispitna roka neće moći naučiti onoliko koliko nauče za sadašnjih sedam ili više.

Takav sistem, gde će se kriterijumi spuštati kako bi se zadovoljile neke “norme” i potrebe opstanka jednog fakulteta se neće u mnogome razlikovati od sistema današnjih srednjih škola. Dok sam ja u srednjoj školi na časovima matematike spavao, jer su mi predavanja bila suviše jednostavna, profesorica se morala žestoko truditi da nezainzeresovanoj masi objašnjava najosnovnije stvari, kako bi ta ista masa sa dvojkom uradila kontrolni zadatak i tako prošla u sledeću godinu. Nakon završene srednje škole i upisa fakulteta, shvatio sam koliko je takav sistem zapravo bio pogrešan. Iako sam imao sve petice uz malo truda, iz srednje škole sam poneo malo znanja, koje mi je u prvoj godini studiranja na mom smeru nedostajalo.

Ako fakulteti počnu da primenjuju isti sistem, zbog novog Zakona o visokom obrazovanju, rezultat će biti nedovoljno obrazovani (diplomirani!) inženjeri. Talenti će tu biti najviše oštećeni, jer će im znanje biti uskraćeno od strane profesora koji će svoju pažnju usmeriti na one koji treba da skupe 60 bodova, kako bi fakultet, zajedno sa radnim mestima, “preživeo”.  Mada u principu, u našoj državi i nije važno koliko si obrazovan, već da li imaš nekoga da ti “sredi” posao. Nažalost to ne prolazi u inostranstvu i tamo će takvi naši inženjeri imati sve manjih šansi da nađu posao (jer se tamo traži znanje), a time i manjih šansi da odu odavde i imaju iole pristojniji život.

Nego da ne dužim više. Smatram da se većina studenata oseća ovako, slično kao ja, ogorčeno, u manjoj ili većoj meri. Retko ko voli promene, a pogotovu one koje nam nisu “na ruku”. Možda bi bolji zakon bio kada bi ograničavao recimo broj izlazaka na određeni ispit. Tako bi se u nekoj meri sprečilo da studenti idu na sreću, pa bi se ispiti vrednije i kvalitetnije spremali. Sa ograničenim brojem rokova, zaista ne znam kako neko treba da završi medicinu ili neko ko ima 15 ispita godišnje? Sa 15 ispita godišnje to je skoro 4 ispita po roku, koji često znaju da budu poređani dan za danom! No ostaje nam samo da čekamo i da vidimo kuda će ovo sve da ode, a u skladu sa tim i da reagujemo

Eh, sad kada pogledam sve ovo što sam napisao, izgleda mi da sam preterao. Verovatno i jesam, ali ne marim. Slobodno izkomentariši (da TI! koji ovo čitas), dodaj svoje mišljenje na ovu temu, kritikuj ono sa čime se ne slažeš. Ćutanjem u ovakvom društvu nećemo nigde dogurati..

Raspored brucoša po studentskim domovima

UPDATE 2: Spisak studenata koji su primljeni u dom Živojin Ćulum, ovde je bio “kraći” nego što zapravo jeste. Sada sam grešku ispravio, a ovom prilikom se izvinjavam studentima, kolegama koje sam verovatno doveo u neprijatnu situaciju da se zapitaju u koji su dom primljeni. Takođe zahvaljujem osobi koja je prijavila propust. Zamolio bih Vas još samo ukoliko poznajete osobe koji se nalaze na spisku primljenih u dom Živojin Ćulum od broja 45. pa na dalje, da im javite da su primljeni u dom i da se ne brinu. Hvala! 🙂

UPDATE 1: Pošto je kolega prijavio da navodno fali neki deo spiska, nemojte uzimazi ovo za finalno… Ovo su spiskovi koji se nalaze izloženi na službi smeštaja studentskog centra i preneseni su u celini. Sutra ću proveriti sa službom da li postoji još neki spisak, pa ako postoji, dodaću ga. Izvinjavam se unapred ukoliko neka lista zaista nedostaje.

Evo kako su studenti koji su dobili dom u SC Novi Sad, raspoređeni po domovima.

Slobodan Bajić (A krilo)
Slobodan Bajić (A krilo)

Slobodan Bajić (B krilo)
Slobodan Bajić (B krilo)

Veljko Vlahović
Veljko Vlahović

Živojin Ćulum
Živojin Ćulum

Car Lazar
Car Lazar

Feješ Klara
Feješ Klara

Sajmište
Sajmište

23. Oktobar
23. Oktobar

Studenti koji su na spisku, na službi smeštaja treba da potpišu ugovor o stanovanju, a potom se mogu useliti u svoj dom.

Kada koristim browser (pregledač) na tuđem računaru…

Kada koristim tuđi računar za pristup mejlu ili fejsu, često mi se desi da u žurbi, samo zatvorim konkretan tab bez da se izlogujem. Tada moj nalog na fejsu ili mejl nalog postaju poligon za igranje i istraživanje osobi koja sledeća sedne za računar (da ne pričam kakvo je veselje kada se radi o računaru u internet sali).

Zbog takvih slučajeva, naučio sam sebe da koristim private browsing. To je ustvari način funkcionisanja web pregledača, takav da se svi podaci stvoreni tokom surfovanja, po završetku, brišu. History, Cookies, Cache, Saved Passwords… Sve ovo, nakon isključivanja pregledača će biti obrisano.

Chrome

U Google Chrome pregledaču ova opcija se aktivira otvaranjem prozora Incognito Window. Klikom na dugme  i biranjem stavke “New incognito window” otvarate prozor za privatno surfovanje.

Novootvoreni prozor se karakteriše sledećom ikonicom u gornjem levom uglu.

Svi tragovi koje posećeni sajtovi ostave na računaru, biće obrisani nakon što ovaj prozor isključite. Do ovog prozora takođe možete doći i pritiskom kombinacije tastera Ctrl+Shift+N na tastaturi.

Firefox

U Firefoxu, opcija privatnog pregledanja se naziva Private Browsing, a uključujete je klikom na dugme Firefox u gornjem levom uglu i zatim biranjem opcije “Start Private Browsing”.

Prozor u kojem možete privatno surfovati se karakteriše promenom boje dugmeta Firefox u ljubičastu boju.

Prečica za otvaranje ovog prozora pomoću tastature, je Ctrl+Shift+P.

Opera

U Operi, pored prozora za privatno pregledanje, postoji i opcija otvaranja privatnog taba. Jednu od te dve opcije možete pokrenuti klikom na dugme Opera u gornjem levom uglu, biranjem “Tabs and Windows”, a zatim odabirom “New Private Tab” ili “New Private Window”.

Tab u kojem je pregledanje sadržaja privatno, karakteriše se sledećom ikonicom

Kada se otvori Private Window, svi tabovi unutar njega su privatni. Prečica za otvaranje prozora za privatno pregledanje je Ctr+Shift+N.

Naravno, ovakav pristup Vas i dalje ne štiti od malicioznih programa (npr. key logger). Takvi programi rade nezavisno od pregledača i u stanju su, iako koristitie privatno pregledanje, da sačuvaju Vaše podatke bez Vašeg znanja. Zbog toga, pored korišćenja privatnog pregledanja, obratite pažnju i čiji računar koristite i u kakvom je on stanju (recimo da li ima instaliran neki od poznatih antivirusa – Avast, NOD32, AVG, Kaspersky, Bitdefender…).

Bežični okidač za DSLR fotoaparate (Android)

Ako ste pročitali blog o okidanju Canon DSLR fotoaparata putem Android telefona, možda ste se zapitali da li to može i bez kabla? Da, može!

Za fotoaparate koji imaju ugrađen infracrveni senzor, postoje daljinski kojim je moguće bežično kontrolisati okidanje fotoaparata. Cena ovih uređaja nije preterano velika, ali ako imate Android telefon, ili neki drugi Android uređaj koji uvek nosite sa sobom, sve ovo može i mnogo jeftinije.

Da bi Vaš Android uređaj pretvorili u daljinski za okidanje fotoaparata, potrebno Vam je parče hardvera i aplikacija kojom ćete kontrolisati okidanje fotoaparata. Neophodan hardver namerno nazivam parčetom hardvera, jer su to zapravo dve IR diode i jedan stereo konektro. Evo i šeme:

Šema povezivanja IR dioda na stereo konektor
Šema povezivanja IR dioda

Obratite pažnju kako su diode povezane: plus prve diode i minus druge su povezane na desni kanal, dok su minus prve i plus druge diode povezani na levi kanal stereo priključka.

Aplikaciju kojom možete kontrolisati Vaš DSLR koristeći ovo parče hardvera, možete naći ovde. Takođe niste ograničeni samo na Canon fotoaparate (kao u prethodnom blogu), već je moguće kontrolisati i fotoaparate proizvođača Nikon, Olympus, Snoy, Fuji, Minotla i Pentax 😉

Zašto koristim platnu karticu?

Kada sam pre dve godine došao u Novi Sad da studiram, jedan od problema sa kojim sam se susreto, je bio da često ostanem švorc. Često mi se dešavalo da u Novom Sadu zaglavim i ostanem duže  nego što sam planirao, pa mi planirana suma novca u takvim trenutcima nije bila dovoljna.

Jedno od rešenja je bila usluga PostNet-a, koja omogućava da se transfer novca obavi putem pošte i broja uputnice koji Vam pošta pošalje SMS-om na broj mobilnog telefona. Zatim u pošti sa ličnom kartom i brojem uputnice podignete novac. Nažalost, moja lična karta je u jako lošem stanju i imao sam problema oko podizanja novca, tako da sam se odlučio za neku drugu varijantu…

Otvorio sam račun u ERSTE banci. Otvaranje računa je besplatno, održavanje istog takođe. Usluga internet bankarstva je takođe dostupna na zahtev i ona je takođe besplatna. Par dana nakon potpisivanja ugovora sa bankom, dobio sam moju platnu karticu 🙂

ERSTE platna kartica
ERSTE platna kartica

Na bilo kom bankomatu koji prima MasterCard kartice mogu da podignem novac u bilo kom trenutku. Ok, ti “bilo-koji” bankomati naplate i žestoku proviziju, ali morao sam da probam. Podizanje novca na ERSTE bankomatima je naravno besplatno.

Korišćenjem internet bankarstva, imam uvid u stanje na računu, a takođe i plaćam i prijavu ispita na faxu. Ne moram da se cimam do pošte da bih uplatio prijavu, već sve to obavim ispred računara 🙂

Ono što je meni najzgodnije, je to što sa sobom ne moram da vucam 5000+ dinara od kuće, kroz tri autobusa, plašeći se da će neko da me odžepari. A bio sam prisutan više puta kada neka osoba u busu počne da se okreće i paničari kako joj je novčanik “odšetao”.

Karticu koristim i prilikom kupovine u prodavnicama. Zgodnije mi je nositi jednu karticu nego ceo novčanik. Pored toga, nemam više problema sa sićom koju bih inače dobio za kusur 😛

Još jedna beneficija kartice je što možete kupovati preko interneta. Da, zaista možete kupiti neki predmet sa Amazona i platiti ovom karticom. Druge banke, ako ne nude istu opciju (MasterCard), nude verovatno neke druge, ali u principu svede se na isto. Imate šansu da kupujete preko neta, kao što to radi gomila ljudi širom sveta 😉

UPDATE

Evo nakon što su komentarima iznete mane kartica, dopisaću ih ovde, kako bi tekst bio što objektivniji.

Pored mega marketa, većih prodavnica i pojedinih restorana gde obično postoje uređaji za plaćanje karticama, postoji mnogo veći broj onih ustanova koji ne poseduju pomenuti uređaj, pa su kartice praktično neupotrebljive. Kiosci, slabije snabdevene prodavnice, fast food-ovi, neki bioskopi itd… No do pravog problema može doći kada se recimo nađete na autobuskoj stanici, autobus Vam kreće za 10 minuta, a u novčaniku nemate dovoljno gotovine za kupovinu karte. Autobuske stanice u Novom Sadu, Beogradu, Valjevu i Vrbasu za sada ne primaju kartice.

Rešenje u takvim situacijama može biti odlazak na bankomat i podizanje gotovine. Nažalost, bankomati se često ne nalaze u blizini kada su potrebni, a desi se i recimo da ne primaju tip kartice koji imate (kao recimo bankomati Agrobanke koji ne primaju MasterCard -.-).

Kada već nađete bankomat koji prima Vaš tip kartice, može se desiti da bankomat bude prazan, tj. da nema dovoljno gotovine da Vam isplati traženi iznos ili pak da je sasvim van funkcije i da ne radi.

U slučaju da izgubite karticu, osoba koja istu nađe (ili ako Vam je pak ukradu) ne može da je koristi ukoliko ne zna PIN kod kartice. No u svakom slučaju, gubitak kartie treba prijaviti korisničkom serivu banke.

Nakon plaćanja karticom, pored računa treba da dobijete i slip – potvrdu za kupca, na kojoj piše koliki je iznos skinut sa računa. Na taj način prodavac Vam ne može skinuti više sredstava sa kartice  nego što piše na računu.

Kartica se ne može pokvariti. Dobro, verovatno da može i to, ali nisam čuo da se neko žalio kako mu je platna kartica pokvarena. Jedino pogrešno ukucavanje PIN koda na bankomatima može poruzrokovati da bankomat blokira/uvuče Vašu karticu i na taj način da ostanete bez nje.

Dok čekam moj IOIO

Dok nestrpljivo čekam da novo “mezimče” stigne u moje ruke, pokušaću da objasnim šta je to IOIO i zbog čega ta nestrpljivost. IOIO (izgovara se kao yo-yo, jo-jo) je interfejs koji omogućuje da neko električno kolo povežete sa Vašim Android uređajem, putem kojeg to električno kolo, na vrlo jednostavan način, možete da kontrolišete. Jednostavnije, programiranjem aplikacije za telefon/tablet, možete da palite i gasite lampice, kontrolišete brizinu okretanja elektro motora ili da očitavate vrednosti senzora koje nakačite na IOIO. Da, sve to, a može i više od toga!

Umesto kabla, povezivanje telefonom je omogućeno i putem bluetooth-a, što znači da sve ove operacine nabrojane iznad, možete da obavljate bežično! 😉 Evo i primera, čisto da Vas još malo zainteresujem:

[youtube http://www.youtube.com/watch?v=XSAzSw3QTOY]

Elem, naručio sam ovo čudo i sada isčekujem dan kada ću ga prvi put povezati sa telefonom. Pošto se kod nas IOIO ne može nabaviti (barem ja nisam uspeo nigde da izguglam, ako neko slučajno zna gde ima, obavezno neka ostavi u komentarima), bio sam prinuđen da iscimam koleginicu sa faxa, koja je na Work&Travel programu u Americi, da mi donese jedan primerak.

Dok ne dođe čas da se i sam oprobam u majstorisanju sa novom igračkom, a eventualno i da podelim iskustva na blogu, više o IOIO uređaju, možete pročitati ovde:

https://github.com/ytai/ioio/wiki

http://ytai-mer.blogspot.com/2011/04/meet-ioio-io-for-android.html

Ako je neko pak zainteresovan da kupi koji primerak:

https://www.sparkfun.com/products/10748?

😉