Browse Tag: racunarstvo

Iskustvo: RT-RK odsek, master, internship, zaposlenje

Krajem prosle godine, završio sam radnu obavezu sa firmom RT-RK kako bih otišao u inostranstvo na studentsku razmenu. Nije mi bilo naročito drago kada sam odlazio, pošto sam radio na projektu koji mi se zaista dopadao, a pored toga, vođa tima i grupe su bili više od običnih šefova. Naravno, mogao sam da ostanem, ali sam želeo i da odem “napolje” i vidim kako je “tamo”. O tome nešto više u nekom od narednih blogova. Ovaj blog će biti posvećen iskustvu koje sam stekao “na putanji” od fakulteta do prvog posla i zašto sam otišao (pored sranje situacije u zemlji.. o tome neću pisati).

Tako da kada bi me pitali kada ova priča počinje, rekao bih još davne 2010. godine. Tada sam, negde u junu (možda julu ili avgustu?) otišao na PMF da se prijavim za polaganje prijemnog ispita na smer (recimo) “Informatika”. No kako sam jedva ušao u zgradu od gužve i shvatio da ću tamo dočekati večeru dok se ne prijavim, brže bolje sam izašao, otišao na FTN i prijavio se tamo za polaganje prijemnog na smer “Računarstvo i Automatika”. Nije sada da se pre toga nisam dvoumio između ta dva smera, ali sam se iz nekog razloga tada odlučio za PMF i otišao u Novi Sad sa ciljem da se tamo prijavim. No dobro što nisam…

Već na drugoj godini, negde krajem prvog semestra sam dobio ponudu za stipendiju od firme RT-RK, uz obavezu da se opredelim za njihov smer na trećoj godini. Znao sam ja tada da ću njihov smer najverovatnije i odabrati, ali nisam hteo da se obavezujem. Stipendiju sam zato prihvatio tek kasnije na trećoj godini. I ako se dobro sećam tu se već pričalo među kolegama da ćemo u RT-RK i ostati nakon faksa.

RT-RK_logo.svg

Letnji raspust nakon treće godine je bio namenjen praksi, početku rada na R&D projektu u firmi RT-RK, za šta ja nisam znao do odprilike dva dana pre prezentacije tog projekta. Pošto sam u tom trenutku već imao druge planove (Tajland, praksa 2013), ja sam praksu propustio. Rekao bih da profesor Teslić, po njegovom izrazu lica tada, nije bas radosno prihvatio tu vest, kada sam mu saopštio da već imam rezervisanu kartu za Tajland i da neću moći leto provesti u firmi. No nije mi to zamerio i samo mi je rekao da se javim kada se vratim. Što je bila iznenađujuće dobra reakcija u odnosu na nešto što su neki očekivali..

Ovde bih dodao, da bi budući stipendisti zapravo ipak trebali takve stvari da ugovore profesorom unapred. Čisto da se izbegne efekat iznenađenja, jer ipak, neko je računao na mene. No dobro..

Po povratku sa Tajlanda, javio sam se Nenadu Jovanoviću, vođi tima C-More, koji su činili moje kolege. Potpisao sam novi ugovor o stipendiranju sa firmom, koji me je obavezivao na zaposlenje u firmi minimum onoliko vremena koliko sam primao stipendiju (računajući ovu novu stipendiju). Nenad se potrudio da me uvede u projekat i za dve nedelje sam već mogao samostalno da “raduckam” tu i tamo.

To raduckanje se pretvorilo u rad nakon nekog vremena, a kasnije se periodično pretvaralo u raspadanje od posla kako su nailazili demoi. Ostajalo se prekovremeno, radilo se do kasno, mrzeli smo sebe što smo potpisali ugovore. Bilo je svašta i nije bilo lako. Ali smo preživeli. Uz to smo i studirali, po nekom nazovimo povlašćenom režimu, gde smo bili oslobođeni nekih projekata, pošto smo radili slične stvari u na projektu. Na kraju smo napisali diplomske radove na temu onoga što je svako od nas doprineo C-More projektu i diplomirali smo među prvima u generaciji. Nakon toga, neki su se zaposlili i počeli da “odrađuju ugovor”.

Opet se dešavalo da se tu i tamo radi prekovremeno i to iz više razloga. Neke stvari su se radile po principu “uradi samo da se što pre završi”, neke stvari nisu bile jasno definisane, specifikacije su se menjali nedelju dana pre demoa.. Bilo je gresaka i sa naše strane (studenata), ali u principu smatram(o) da je većina problema bila izazvana od strane viših slojeva hijerarhije. Tu naravno ne mislim na Nenada i on neka ostane jedini kojeg ću da imenujem, jer se on zapravo borio protiv svega toga. Što se tiče ostalih, ako neko od njih bude čitao ovaj tekst, prepoznaće se. Ako se ne prepoznaju, onda zaista nisu lagali kada su govorili da oni ne vide probleme, ali onda oni imaju većih problema nego što smo mi imali, a to je da ne znaju da obavljaju svoj posao kako treba.

No to je bila situacija i C-More timu. Poslednjih godinu dana u firmi sam radio na LLVM/Clang prevodiocu i mogu reći da je rad, u tom drugom timu, bio mnogo prijatniji. Vrsta projekta je bila drugačija i to umnogome utiče na to kako se radi, ali Branislav (teamlead) i Petar (grouplead) su za mene bili sefovi i drugari. Možda nije isto sa njihove strane, ali njihova prijateljska nastrojenost je učinila da se ja tako osećam. A verujem i ostale moje kolege. E zbog toga je bilo teško otići iz firme, pošto je je kontrast između prvog i drugog projekta bio veliki što se tiče atmosfere. Koliko mi je bilo teško raditi za prvi projekat, toliko sam želeo da naučim više za ovaj drugi, pa nije bilo problem ostajati i do kasno u firmi. Sećam se kada mi je Branislav rekao “Aleksandre, ajde pakuj se, idi kući, ostaćeš ovde da spavaš kako si krenuo.”.

E sada, ovo možda ono prvo zvuči loše, crno, zastrašujuće, ali ima tu i dobrih stvari… Ne kažem da je to bio jedini način, ali je bio relativno ok način da se pored završavanja fakulteta i radi, stekne profesionalno iskustvo, pa na kraju i zaradi. Naravno bilo je i ima boljih opcija, ali ovo je prilično straightforward kada neko upiše RT-RK odsek, a pritom ima iole znanja i volje za radom i napredkom. Verovatno da sam vreme koje sam proveo u firmi utrošio na rad na nekom open source projektu ili na učenje algoritama ili nešto treće, da bih sada bio u boljoj poziciji nego što sam sada, ali budimo iskreni, da nisam imao obavezu, verovatno bih više od pola tog vremena prespavao. Kao i većina vas. Svaka čast izuzecima jeli…

E a ima još.. Ono što ne bih naučio da sam išao pomenutom alternativnom putanjom, jeste kako stvari funkcionišu u jednoj firmi. Smatram da sada barem malo imam predstavu kako stvari mogu da izgledaju i da li se to meni dopada ili ne. Imao sam priliku da odem napolje i iskoristio sam je, pa sam jeli morao da ostavim posao iza sebe, pošto mi je ovo bilo većeg prioriteta. Nakon što završim studije tu gde jesam, u potragu za poslom ću ući sa velikim iskustvom iza sebe, a kada to kažem, ne mislim samo na profesionalno iskustvo. Znaću kako mi je bilo i da ako mi se ne dopada neka ponuda, da mogu da odbijem i da treba da tražim dalje.

No do tada, imam još dosta da učim, a kada to znanje konačno primenim u praksi, pišem novi blog na tu temu 😉

PS. Nije to toliko do firme, koliko je do ljudi. Ako imate čoveka da vam bude šef, nećete imati problema gde god radili. A ako imate nekog manjeg od makovog zrna (lol odakle ovo vadim? :D) da se pravi pametan, onda imate problem gde god otišli. Ukoliko vam neko nudi praksu, zaposlenje, raspitajte se ko će vam biti vođe time i grupe. Saznajte nešto o njima, tražite da popričate unapred sa njima, pa probajte sami da provalite da li će taj neko da vas maltretira ili ne 😛

PS2: Izvinjavam se firmi što koristim njihov logo na mom blogu bez da sam pitao ^.^

E2 – Računarstvo i Automatika – generalno o smeru

Pre nekoliko nedelja grupa nas kolega je odbranilo diplomski i tako smo postali diplomirani inženjeri elektrotehnike i računarstva. Iako je rodbina prilicno uzbuđena oko toga, meni to još uvek ne dopire do mozga, a sumnjam i da li će..

Nego, hajde da sada kada su četiri godine studija završene, da pokušam da sumiram šta je to što mene (ne)čini inženjerem. Jer to definitivno nije diploma, već sve ono što sam naučio tokom mojih studija.

U ovom tekstu ću pisati o onome šta sam ja naučio na smeru Računarstvo i Automatika. Tekst je subjektivan (jako) i odnosi se na usmerenje koje sam ja odabrao (RT-RK).

Matematika

Iako sam u prvoj godini razbijao glavu učeći analizu i diskretnu i preklinjao sve što ima veze sa time, sada bih bio presrećan da je toga bilo više. Ne razbijanja glave naravno, nego više matematike, više vežbanja, da sam “upio” više znanja. Na višim godinama je jako čest slučaj da se podrazumeva da smo nesto učili, a zapravo nismo i tu onda nastaju komplikacije. Inače, gradiva je puno, asistenata je malo, a malo je i volje (mogu reći i znanja) u asistentima da objasnje studentima tu matematiku kako valja. Uglavnom, ako se sami primite posla i naučite ono što vam se ponudi, mislim da na kraju i nećete biti u tako lošoj situaciji.

Programiranje

Pod programiranjem ću ovde prodrazumevati sve programerske predmete koje sam imao u toku studija.

Na prvom predmetu vezanom za programiranje, profesor je imao običaj da deli studente na na dve grupe – oni koji su u srednjoj školi učili Paskal i one koji su učili C. Pošto sam ja u srednjoj školi učio C programski jezik, meni je to sve već bilo poznato. Ali imam osećaj da je predmet u principu bio loš. Ne moze se C naučiti za ne puna 4 meseca gde se pored toga polažu jos 3 ispita (dve mate). Ne kvalitetno i detaljno koliko se to od nas očekuje, a kasnije i traži na nekim daljim predmetima. Potrebno je više vežbe, više primera, zadaci treba da budu nešto konkretnije od sume prvih n brojeva ili generatora Fibonačijevog niza. Takvi zadaci kada su rešeni ne ostvare nikakvo zadovoljstvo u studentu što bi ga motivisalo za dalji rad.

Sledeći predmet se bavi objektno orijentisanim programiranjem u C++ programskom jeziku. Ponovo loši primeri i nula motivacije za dalji rad. “Klasa automobil naslesjuje klasu vozilo. Sadrzi funkcije ukljuci i iskljuci motor.” Ni danas mi nije jasno kako takav primer tako “dobro” oslikava objektno programiranje.

Predmet Arhitektura računara mislim da sasvim ok prezentuje oblast koju pokriva. Jasno je objašnjen rad mikroprocesora, uloga registara, aritmetičko logičke jedinice, skupovi operacija.. Na vežbama se radi Asembler. Primeri možda nisu najsrećniji, ali nije ni Asembler jezik za početnike. Uglavnom, moj utisak je da sam dosta naučio slušajući ovaj predmet i zadovoljan sam time.

Kasnije na predmetu Operativni sistemi radi se konkutentno programiranje, pthread, kriticne sekcije, mutex, atomske sekcije, semafori, sinhronizacija.. Ako se niste time bavili do sada, ovo vam sada ne znači puno, ali je zapravo jako važno. Takođe moj pozitivni utisak uz par zamerki. Ne bi bilo loše da se predmet sastoji od većeg fonda časova, a pošto se velikim delom proučava konkurentno programiranje, onda bi se predmet tako mogao i zvati.

Logičko projektovanje računarskih sistema (skraćeno LPRS) dolazi u dva predmeta – 1 i 2. Nisam siguran da li se program menjao, ali moja generacija je, u provm delu predmeta, projektovala procesor sa nekim ograničenim skupom instrukcija. Vrlo dobra vežba da se arhitektura računara oseti u praksi. Sky is the limit, tako da možete napraviti i protočni procesor sa velikim skupom instrukcija. Meni lično, jako zabavan predmet, iako je prilično zahtevan. U drugom delu predmeta radi se podrška za periferije. Malo manje interesantno, ali svakako korisno.

Sistemske programske podrške (dva predmeta) se bave čisto konkurentnim programiranjem,  korišćenjem Intelovog TBB i Cilk okruženja. Naučili smo puno, ali izbor alata (TBB i Cilk) mi je potpuno nejasan. Radili smo i projekte gde se zahtevala određena doza ozbiljnosti, što je cool. Opšti utisak kvare pomenuti alati, ali je ostalo ok.

Napredni kurs i C programskog jezika u 4. godini je je*eno SJAJAN! I nisam sarkastičan.. Oduševio sam se kada sam video koliko ne poznajem C programski jezik i kako je lako napraviti teško uočljivu grešku kada se rade egzotične stvari u C-u.

Predmeti vezani za DSP su meni bili jako dosadni zbog teorije. Ali i pored toga smatram da su jako važni predmeti, gde ako neko ne shvati sve, važno je barem da shvati suštinu.

Elektronika

Moje lično mišljenje je da jedan inženjer elektrotehnike pored predmeta Osnovi elektrotehnike mora da zna i malo od klasišne elektronike. Nažalost Elektronika koju sam ja slušao je jako zamorna. Mnogo teorije, mnogo nepotrebnih stvari. Više bih cenio da smo imali pola prezentovanog gradiva, ali da smo imali neki praktični rad na kraju. Laboratorijske vežbe koje se odrade na kraju semestra se oslanjaju na teoriju, ali je to samo vežba sa gotovom maketom, gde se isprati uputstvo, povežu žice i očitaju podaci sa instrumenta. Utisak je prilično loš zbog toga.

Automatika

Jako je važno poznavati koncepte, mada ponovo imam osecaj da se previše pažnje posveti teoretisanju i rađenju zadataka na papiru, dok se to sve moze raditi u prakticno, što je mnogo bolje i mnogo više motiviše.

Ono što nedostaje…

Iskreno, meni je apsurdno što na E2 smeru ne postoji ni jedan predmet koji se bavi algoritmima. Zbog toga se osećam kao ne zaslužujem zvanje inženjera iz moje oblasti, pošto algoritme nemam pojma. To moram da učim sam i sa strane. Nekoliko knjiga i online kursevi su dobra stvar da se nauči nešto, ali uvek fali neko da posavetuje, da neki hint ili upozori na nešto što sam prevideo.

Tako da smatram to kao jednu veliku manu ovog smera. Od prošle godine je otvoren novi smer (ako se ne varam E3?), ali nisam dovoljno upućen šta se tamo događa i da li je njihov program možda bolje organizovan. Iako se iskreno nadam da jeste, mada to ne poboljšava situaciju na smeru E2.

Zaključak

Kada vam neki predmet nije zanimljiv onako kako ga profesor i asistenti predaju, potrudite se i napravite ga da vam bude zanimljiv. Ako su zadaci prejednostavni, smislite neki projekat koji ćete sami uraditi, tako da kada ga završite, dobijete onaj osećaj da ste nešto vredno uradili. Ako su vam zadaci preteški, smarajte asistente da vam ih objasne. Nemojte dopustiti da izpaštate zbog nezainteresovanosti profesora i zbog velikog broja studenata koji utiče na organizaciju nastave. Potrošite deo slobodnog vremena da bi ste unapredili svoje znanje.

Što se tiče algoritama, učite i vi sa strane. Ne dopustite sebi da jednog dana na nekom intervjuu za posao ostanete bez teksta kada vam postave neko osnovno pitanje vezano za algoritme.

FTN, E2 – treća godina (RTRK)

Ukoliko upisujete smer Racunarstvo i Automatika (E2) na FTN-u, pogledajte prvo ovaj članak. Nakon završetka druge godine, potrebno je da se opredelite koji odsek želite da upišete. Pred vama su tri mogućnosti: Automatika, RNI (nauke) ili RTRK (Računarska tehnika i računarske komunikacije). Svako od ovih usmerenja je specifično, a preporuka je da odaberete ono što vam najviše leži, odnosno ono što najviše volite. Ja sam upisao odsek RTRK, tako da ću ovom prilikom malo opisati kako sam se proveo u prethodnoj godini.

Krajem druge godine, potrebno je da popunite anketu u kojoj se opredeljujete koji smer želite da upišete. Anketa je obavezna, ali ne predstavlja konačan izbor. U toj anketi birate koji odsek upisujete i koje predmete želite da slušate u trćoj godini. Pošto izbor odseka daje samo preporuku koje predmete treba da slušate, to znači da iako odaberete jedan odsek, možete odabrati da slušate predmete sa neke druge katedre. Ja sam umesto nekih predmeta sa RTRK odseka, slušao predmete sa nauka, kao što su Web programiranje i HCI. Na trećoj godini sam slušao sledeće predmete: Elektronika, OAiS DSP1, ORM1, SPPURV2, Metode Optimizacije, ORM2, HCI, Web programiranje, LPRS2, PNRS i za svaki od ovih predmeta ću napisati moje lično iskustvo.

OAiSDSP1 (Osnovi algoritama i strukture podataka 1)

Predavanja i vežbe. Ocena se formira na bazi testa i usmenog odgovaranja teorije. Mada je moguće da su ta pravila u međuvremenu izmenjena. Meni je teorija predstavljala problem dok nisam našao odgovarajuću literaturu. Profesor to sve lepo objasni na predavanjima, ali meni to jednostavno nije odgovaralo. Činilo mi se preteškim.. Inače, moja preporuka je da učite teoriju unapred ili barem paralelno sa predavanjima, pa će vam i predavanja biti jasnija, a vežbe če imati više smisla.

Elektronika

Ovaj predmet drže dva profesora – analognu i digitalnu elektroniku, odvojeno. Ocena se formira sa dva kolokvijuma gde radite teoriju i zadatke, oba pismeno. Ukupno četiri četvrtine. Svaka položena četvrtina vam važi dva roka, odnosno u roku kada je položite i onom narednom, osim ako položite jednu celu polovinu (recimo teoriju i zadatke iz prve oblasti), onda to (nadam se) važi do kraja godine. Teorijska pitanja kao i zadaci se ponavljaju iz roka u rok i nema nekih izmišljanja od strane profesora i asistenata što se toga tiče, tako da nije problem naučiti.

ORM1 (Osnovi računarskih mreža 1)

Ocena = teorija na papiru + projekat. Za izradu projekta se spremate na vežbama tokom semestra i projekat u principu bude da se uklopi ono što je rađeno na nekoliko različitih vežbi. Nije naročito teško, osim eventualno teorije. Mada i tu postoje skripte koje vam skraćuju vreme provedenog nad knjigom 😉

SPPURV2 (Sistemska programska podrška u realnom vremenu 2)

Teorija i projekat. Teorija kao i na SPPURV1, pismeno. Pitanja budu u principu random, pa ne postoji baš neka univerzalna skripta. Treba imati sreće za tako nešto. Što se tiče projekta, on je malo komplikovaniji od ostalih predmetnih projekata sa kojima ćete se susresti. Radi se projekat (svaki student ima različiti), testiranje, dokumentacija i odbrana. Moje iskustvo sa tim projektom je loše, jer smo testiranje samo pomenuli, uputstvo koje smo dobili  za to nije valjalo, a asistenti su bili jako strogi prilikom ocenjivanja. Mada se na kraju dobro završilo, ne mogu da kažem da sam presrećan što je tako ispalo, a nadam se da će se to promeniti dogodine.

Metode Optimizacije (MO, Metode)

Zaboravih kako se tačno polaže, jer je postojala opcija da se umesto zadataka na kolokvijumima rade projekti. I to zanimljivi projekti. Tako da sam oba kolokvijuma odradio preko projekata. A i teorije smo bili oslobođeni iz ne znam tačno kojeg razloga. Uglavnom jako cool profesor, lepi primeri kroz predvanja i vežbe, šablonski zadaci, nije teško položiti. Slušajte samo šta profesor priča za teoriju i gledajte da toga budete oslobođeni ako bude šanse za to 🙂

ORM2 (Osnovi računarskih mreža 2)

Dva teorijska kolokvijuma i projekat. Za teoriju postoje skripte, tako da se lako nauči. Projekat se malo razlikuje od ostalih projekata, u tome što se programira mrežni protokol koji će da radi ono što profesor zada. Ali ne na PC-u, već na nekoj ploičici (zaboravih sada tačan naziv). To vas naravno malo ograničava sa stanovišta korišćenja resursa, ali bude zanimljivo. Profa je takođe cool, nećete imati nikakvih problema 🙂

HCI (Human Computer Interaction, Interakcija čovek računar)

E ovo je predmet za koji sam mislio da je najveća besmislica dok sam ga slušao i polagao. A kada sam otišao na praksu na Tajland, shvatio sam koliko ono što sam učio, kod njih zapravo nije primenjeno. I koliko se ja tamo zbog toga nerviram. Zbog svega toga, smatram da sam iz tog predmeta izvukao neke važne smernice kako nešto treba raditi, ali i stekao osećaj da shvatim kada nešto ne valja.

images

Elem, predmet se polaže ovako: pisanje revizije nekog programa, predmetni projekat, dve teorije. Revizija je malo dosadna stvar, ali nosi malo bodova, pa nije strašno. Predmetni projekat na papiru izgleda zanimljivo, ali za realizaciju ima jaaako puno kodovanja, naročito GUI-a, povezivanja kontrola sa funkcijama, zaštite od unosa pogrešnih podataka, obaveštenja korisniku… Bude naporno. Teorija nije teška, uči se iz skripte iz koje profesor predaje na predavanjima. Pročitati više puta i nema problema.

Web programiranje

Meni lično jako zanimljiv predmet. I predavanja i projekat. Pravilo je bilo da ko odbrani projekat u prvom roku, ne mora da izlazi na teoriju, već ima maksimum. Na vežbama se uči od HTML-a i CSS-a, preko Java Script-a i jQuery-a do Java Servlet-a i JSP-a. Sve to na kraju koristite da bi ste uradili projekat, a ove godine je bilo zadato da se uradi nešto na foru IMDb.com.

LPRS2 (Logičko projektovanje računarskih sistema 2)

LPRS 2 je nastavak na LPRS1. Podrazumeva se znanje iz prvog dela predmeta, pošto se sada rade malo ozbiljnije stvari. Kasnije se uči i MIPS arhitektura i programira se u asembleru na simulatoru. Izazovno, mada na mene nije ostavilo neki utisak. Ocena se formira od bodova osvojenih na vežbama i teorije koju možete polagati preko kolokvijuma pismeno ili usmeno kod profesora.

PNRS (Projektovanje namenskih računarskih struktura)

Programiranje za Android OS. Radi se projekat i polaže se teorija. Rećiću samo da je jako dobar predmet za svakoga koga interesuje Android. Profesor je korektan, volećete ga 😉

Moguće da su se do sada promenila pravila polaganja na nekim predmetima. Moguće je i da sam zaboravio da napišem neke detalje. Tako da slobodno pitajte ispod 😉

Smer Računarstvo i Automatika (E2) na FTN

Iako su do sada verovatno svi maturanti srednjih škola opredeljeni koji će fakultet da upišu, pokušaću da pomognem onima koji se eventualno dvoume (ili možda troume) između E2 smera na Fakultetu Tehničkih Nauka u Novom Sadu i još nekog smera na istom ili nekom drugom fakultetu. Pisaću onako kako sam ja doživeo prvu godinu na ovom fakultetu odnosno smeru, jer smatram da iako bih pokušao, teško da bih mogao da budem u potpunosti objektivan. Zato ću opisati iskustva, ono što smatram da je dobro ili loše, šta može bolje, a šta je “super odrađeno”.

Prijava prijemnog

Završio sam srednju i hoću da upišem fakultet. Nisam znao kako se to radi, a još gore je što nisam znao ni koji fakultet želim da upišem. Huh… Kada sam se malo raspitao, moj izbor se sveo na smerove Računarstvo i Automatika (FTN) i Informatika (PMF). Izguglao sam da je prvo potrebno prijaviti prijemni na fakultetu koji želim da upišem, kao i datume kada se vrši prijava. Kada sam stigao na univerzitet još uvek nisam bio siguran šta želim da upišem. Pre toga sam iscimao gomilu ljudi i mišljenja su bila podeljena, pa mi to baš i nije pomoglo. Odučim da zavirim na FTN. Unutra sve “fensi”, gomila ljudi, ali ipak nema gužve. “Teško da ću ovo završiti. Suviše je PRO.”  I odem na PMF. Kupim informator, koji me neće informisati ni o čemu novom, ali bez informatora nema prijavnog lista. Popunim prijavu, stanem u red. Mislim da sam čekao dobrih 45 minuta u redu, koji zapravo i nije bio red, već gužva koja se nekim random redosledom preko šaltera “smanjivala”. Smanjivala je namerno pod navodnicima, jer se ta gužva za mojih 45 minuta tamo provedenih nije smanjila. Tada sam odlučio da ne želim pola života da provedem na šalterima i da ne želim da upišem taj fakultet. Okrenem se, izađem iz velike plave zgrade, odem preko puta na FTN, završim prijavu za 20 minuta. Što se tiče dokumentacije potrebne za prijavu, ona je navedena u konkursu koji fakultet raspisuje za upis na studije, pa je neću ovde nabrajati. Preporučujem samo da kopirate svedočanstva i overite kopije kod matičara (ili gde već overavate takva dokumenta u vašem mestu), jer originali ostaju na fakultetu, a može se desiti da Vam svedočanstva zatrebaju za još nešto (stipendija, dom…).

Prijemni

Sve je prošlo u najboljem redu. Profesori su odgovarali na postavljena pitanja bez problema. Bilo je i onih koji su prepisivali. Neki su bili uhvaćeni, neki nisu, ali ne preporučujem takav vid polaganja prijemnog. Ono što su meni preporučili, a mislim da se isplatilo, jeste da u radnom listu gde radite zadatke ništa ne škrabate i precrtavate! Negativnih bodova nema, tako da iako sumnjate u tačnost nekog rezultata, ako nemate bolji, ostavite taj koji imate 😉
.

I semestar

Pre samog početka fakulteta, bila je organizovana pripremna nastava iz matematike. Odma poste toga su počela predavanja. Predmeti u prvom semestru:

  • Matematička analiza 1 – Ilija Kovačević
  • Diskretna matematika i linearna algebra – Doroslovački Rade
  • Programski jezici i strukture podataka – Malbaški Dušan
  • Engleski jezik – osnovni – Branislava Ličen

Skrenuo bih pažnju svima koijima je matematika, kao što je i meni bila, slaba tačka, da se potrude u prvom semestru, da daju sve od sebe, jer će inače vrlo verovatno matematike tegliti do nekih viših godina. Da li je neko ko je pravio raspored namerno napravio tako da nas za dobrodošlicu dočekaju dve matematike ne bi li “očistile” studente koji nisu dorasli izazovu ili jednostavno nije moglo drugačije – ne znam. Znam samo da sam odsedeo XYZ sati što u čitaoni što na privatnim časovima ne bih li položio obe. Al` ajd, moja matematika u srednjoj školi nije bila nešto naročito. U srednjoj profesori još uvek moraju da popuste slabijim učenicima i da se prilagode njima, a ne onima koje to zaista interesuje. Tako da se iskreno nadam da ste Vi imali više sreće što se tiče profesora matematike i da nećete imati toliko problema oko matematike na faksu.

Što se tiče Programskih jezika, tu se radi programski jezik C, ali se radi baš dosta detaljno i na sitnicama se gube bodovi. Oni koji su radili Paskal u srednjoj znaju da zapnu, pa ako ste jedan od takvih, obratite malo više pažnje na ovaj predmet. Tokom godine se rade testovi na računaru, poznatiji kao “Otisak” testvoi. Traži se znanje sa predavanja i sa vežbi, ali se još više traži koncentracija tokom izrade testa. Primera radi, sledeća dva koda neće dati isti rezultat, ali dosta studenata pogreši i ne obrati pažnju na zagrade i izgubi bodove. I da, ovo se sve radi kao test, tako da nema pristupa kompajleru i probanju koda da se vidi koji će rezultat dati na kraju 😛

int i, a, b;
a = 5;
b = 0
for(i = 0; i < 10; i++)
a++;
++b; 
int i, a, b;
a = 5;
b = 0
for(i = 0; i < 10; i++) {
a++;
++b;
}

Na kraju semestra se polaže teorija. Radi se na papiru i nosi 30 bodova. Iz ugla studenata, profesor ocenjuje kako stigne i kako mu se hoće. Ne sumnjam da ima i toga, jer je profesor u nekom svom fazonu, stara garda, imam osećaj da doživljava programiranje ozbiljnije od posla hirurga u operacionoj sali. Mada je u jednom razgovoru sa kolegom priznao da je ovo samo teorija, a u praksi se slabo ko pridržava svih pravila koja teorija nalaže, on i dalje forsira teoriju i ocenjuje strogo, tako da se čuvajte.

Engleski jezik je predmet koji bi trebao da izvlači prosek. Naravno ako ste učili engleski u srednjoj školi. No i ako niste, preporučujem da se potrudite i da budete aktivni na predavanjima, jer profesorica nagrađuje aktivnost na časovima 🙂

II semestar

Drugi semestar je opušteniji. Posebno za one koji su išli u elektro škole. Evo i liste predmeta:

  • Arhitektura računara – Miroslav Hajduković
  • Engleski jezik – srednji / Nemački jezik – osnovni – Branislava Ličen / Berić Anddrijana
  • Osnovi elektrotehnike – Neda Pekarić-Nađ
  • Fizika – Ljuba Budinski-Petković

Predmet arhitektura računara izučava model računara, arhitekturu naredbi, asemblerske jezike… Programira se u asembleru čitav semestar. Može dosta da se nauči, a asistenti su raspoloženi i da pomognu oko nekih dodatnih projekata, pa to na kraju nosi par dodatnih bodova. Organizacija slična programiranju iz prvog semestra, stim da se i teorija radi na računaru. Meni lično, predmet u kojem sam najviše uživao tokom drugog semestra.

U drugom semestru se možete opredeliti za engleski jezik – srednji ili nemački jezik – osnovni. Možete pohađati i oba, stim što onda birate na početku koja ocena vam ide u indeks, a rezultat onog drugog dobijete kao dodatak diplomi da ste ga položili. Ako se odlučite za engleski profesorica Brana je i dalje cool kao i u prvom semestru i nije teško položiti ako ste aktivni i ako se vidi da se trudite.

Osnovi elektrotehnike su napravile dosta problema gimnazijalcima. Meni je to bio jedan od predmeta koji sam rado slušao na predavanjima, jer sam imao dosta predznanja iz srednje, ali me je to i dosta opustilo, pa sam kasnije imao problema da ga položim. Uglavnom gimnazijaci koji će u prvom semestru uživati jer rasturaju matematiku, moraće malo da zagreju stolicu što se tiče ovog predmeta.

Pošto za fiziku mogu opušteno da kažem da je u srednjoj nisam imao (jesam, ali isto mi je kao i da nisam), u drugom semestru sam zbog nje loše spavao. Laboratorijske vežbe koje traju čitav semestar se još nekako i prežive i pored nepravde da različiti asistenti imaju različite kriterijume za ocenjivanje, ali kada dođe do kolokvijuma, predlažem da se zagreje stolica. Ko ne položi preko kolokvijuma ide na ispit, a na ispitu se polaže i teorija – usmeno. U prevodu “položićeš ga sutra malo”.

Studentska služba

Kao što sam na početku naveo, kopirajte svedočanstva, jer se izdavanje original svedočanstva (koje prilikom upisa ostavljate na fakultetu) naplaćuje 300 dinara. Inače overa semestra je elektronska, tako da nema gužvi i čekanja na šalterima. Ispiti se prijavljuju preko interneta, tako da ni oko toga ne morate previše da se brinete, samo da imate dovoljno sredstavana na vašem virtualnom računu na studentskom web servisu. Nakon toga do prijave ispita vas deli par klika miša 😉

Pogledajte i ovaj članak.