Ove godine, jesen je učinila da memorijske kartice u fotoaparatu punim brže nego što imam vremena da ih ispraznim.
Vremenski uslovi kakvi su bili proteklih nedelja u okolini Novog Sada (a verujem i šire), su uticali na to da jutra budu izuetno fotogenična.
Magla, kao posledica toplih dana i hladnih noći, se svakog jutra stvarala blizu tla, a pogotovu iznad mirnih vodenih površina, i polako uzdizala, dok su je sunčevi zraci bojili u zlatno vatrenu boju.
Sve to je učinilo da mi ustajanje u 4h ujutru ne bude problem, već zadovoljstvo, i da mi svaki dan počne sa avanturom. Doduše, svaka avantura je počinjala veče pre, dok sam planirao gde ću se uputiti sutra ujutru, dok grad još uveliko spava.
Proveravanje vremenske prognoze, izračunavanje kada i gde će sunce izaći (suncalc.net) i traženje lokacije gde će se sunce potencijalno poravnati sa nečim interesantnim kao i planiranje kako i sa koje strane prići lokaciji.
Kada se sunce podigne iznad krošnji drveća i spail svu maglu, kući sam se vraćao sa punom karticom fotografija. Ponekad sam bio blatnjav i mokar do kolena, ali sam bio siguran da imam fotografije sa kojoma sam zadovoljan.
Pošto vidim da postoji određeno interesovanje za blog DSLR za početnike, odlučio sam da podelim još malo znanja i iskustva koje imam na tu temu. Većina komentara je bila tipa “Početnik sam, da li je aparat XYZ dobar za mene?”. Pa evo da dam univerzalan odgovor na to pitanje.
Početnik sam, da li je aparat XYZ dobar za mene?
Ukoliko si do sada slikao telefonom ili kompakt aparatom i nisi nikada pokušao da koristiš “manuelni” mod na aparatu (možda zato što ga i nisi imao), rekao bih svaki DSLR je dobar. Ako te zanima šta je ISO, blenda i ekspozicija i kako sve to uz dobar kadar ukombinuješ u dobru fotografiju, svaki DSLR je dobar. Dobro, ok, novi aparati imaju bolje redukcije šuma za visoke ISO vrednosti, ali nevažno.. Ako si početnik i želiš da savladaš osnove i tehnike fotografisanja, treba ti manuelni mod na aparatu*, malo guglanja, mozak i vežba.
* Manuelni mod postoji i na većini novih prosumer, pa čak i na kompakt aparatima, ali to ne bih preporučio za kupovinu, ako planiras da se bavis fotografijom. Ako već imaš takav fotoaparat, onda počni da učiš od toga, pa kasnije kupi DSLR, ali nemoj da kupuješ prosumer da bi se ozbiljno bavio fotografijom. No ne kažem da nije moguće..
Ako ti je DSLR skup, zapitaj se koliko si platio telefon. Ukoliko ti je telefon skuplji od aparata koji ti je “skup”, onda ne želiš “ozbiljno” da se baviš fotografijom. Aparati danas koštaju ~300e. Ukoliko baš nisi u situaciji da kupiš novi, razmotri i polovne, ali se prvo dobro informiši.
Da li mi treba objektiv XYZ?
Za početak verovatno ne. Dovoljno ti je da imaš neki objektiv. Recimo kit objekti 18-55mm što dolazi uz većinu fotoaparata je sasvim ok. Ako ne znaš šta znači 18-55mm => DSLR za početnike #1 i guglaj!
Želim da slikam svadbe. Da li je aparat XYZ ok?
Ti ne treba da slikaš svadbe. Iz više razloga.
Uzećemo za predpostavku da si početnik. Kupićeš aparaz XYZ i otićićeš nekome na svadbu da napraviš super mega cool fotke. To jeste moguća varijanta, ali slabo verovatna. Škljocaćeš na auto modu, jer drugačije verovatno ne znaš, jer si početnik. O difuznom svetlu, dubinskoj oštrini i nečemu trećem što ni ja ne znam, ti verovatno nikada nisi čuo ni reči.
Ako me pitaš da li je aparat XYZ ok za svadbe, znači da nemaš pojma i da si početnik. Predpostavka iz 1. je dokazana, pa time pod 1. i važi.
Elem.. ovo grubo zvuči, ali ja zapravo i želim da obeshrabrim nekog da uradi takvu ludost/glupost. Koliko zbog tog nekog, ali više zbog ljudi koji će da mu plate, da bi taj neko njima upropastio fotografije sa venčanja. Ne kažem da su neki “pro” fotografi venčanja mnogo bolji i da ne škljocaju na auto, ali oni ne rade svoj posao dobro u tom slučaju. A ti, ne treba da budeš takav. Treba da budeš bolji. Tako da za početak, gledaj u drugom smeru, gledaj da nešto naučiš pre nego što uzmeš veći zalogaj 😉
Još malo tehnikalija koje nismo pomenuli u prvom delu
Blic
Kao što aparat ima 300 nekih karakteristika na koje možeš, a ne moraš da obratiš pažnju, tako i blic ima isto barem nekih 50 karakteristika koje ga čine dobrim ili lošim za tebe. Recimo da više i nisi baš početnik ili ipak jesi, ali imaš neko predznanje i ideje i želiš da kupiš blic. Hajde da proverimo da li tebi zapravo treba blic. Odaberi ispod pod 1, 2 ili 3 kako želiš da koristiš blic:
Ako je tvoj odgovor pod 1. – zaboravi blic.
Ako si odgovorio pod 2. onda recimo da može biti trenutak kada treba da kupiš blic. Ali proveri ove savete prvo.
Ako si izabrao odgovor pod 3. onda već verovatno znaš i koji blic želiš da kupiš, tako da je to sasvim ok 🙂
Stativ
Cene stativa se kreću od 10e do 2000e. Bukvalno. Ako si početnik, kontam da je stativ koji košta 30-40e sasvim dovoljan. Kada staviš aparat na njega, stativ treba stabilno da stoji na zemlji. Recimo stativ Hama Star 5 nije dobar stativ za DSLR. Hama Star 61 je recimo ok.
Sa kupovinom stativa treba da sačekaš ako misliš da je ok slikati noću (recimo šumu i nebo) sa 1/10 ekspozicijom, blendom f/3.5 i ISO 3200. Prelistaj još malo teoriju i probaj u praksi to da primeniš. Onog momenta kada sebi kažeš “bilo bi dobro da imam stativ jer ovako ne može” onda je ok da kupiš isti.
Primera radi, ova fotografija je napravljena na stativu od 40e (jer jeftiniji nisu imali).
Ako putuješ avionom: Proveri sa aviokompanijom, aerodromom ili ne znam već sa kim, da li možeš poneti stativ u ručnom prtljagu. Ako ga upakuješ u veliku torbu koju check-in-uješ, ne moraš da brineš. Ali stativ u ručnom prtljagu može biti protumačen kao neka vrsta oružja i postoji verovatnoća da će ti ga oduzeti nakon skenera. Tako da obrati pažnju.
Iako sebe ne smatram za preterano dobrog fotografa, u poslednjih mesec dana sam dobio više poruka u inbox, gde su mi prijatelji tražili da ih posavetujem koji DSLR da kupe. Kako ne bih svakome ponaosob pričao jedno te isto, pokušaću ovde detaljno da objasnim na šta treba obratiti pažnju kada se kupuje prvi DSLR. Pre nego što počnem, napomenuću da je ovaj tekst pisan subjektivno, odnosno kako bih ja postupio da sada kupujem DSLR, sa ovim iskustvom koje imam sada.
Hoću da kupim fotoaparat. Koji?
Ako bi ovo bila tema za kompakt fotoaparate, verovatno bih rekao što manji, po mogućnosti da može ići ispod vode. I to bi bilo to. Ali pošto je tema DSLR, sledi priča…
DSLR fotoaparat (kako ga svi zamišljaju) = telo fotoaparata + objektiv.
Jedno telo može da vozi više objektiva. Tako je barem predviđeno. Pa da vidimo šta je to zapravo telo fotoaparata?
Telo DSLR fotoaparata je sam fotoaparat bez objektiva. Moja podela bi bila sledeća: za početnike, napredne i profi. Iako bi sada neko rekao: “Pa zar nisu svi DSLR profi?” – e pa nisu. Ako ne znate iz koje od navedene tri klase da kupite fotoaparat, onda vam najverovatnije treba da kupite ovaj za početnike. U slučaju da želite od prvog dana da slikate svadbe recimo (što je koliko vidim kod nas prilično popularno -.-), onda možete razmisliti i o nekom naprednijem, ali varijante “imam 200 fotografija mačića, kučića i vrabaca sa telefona, kupiću ‘profi’ fotoaparat, slikaću svadbe i zaradiću puno para” ne preporučujem. Zato što to tako baš i ne funkcioniše. Ali ko želi – neka proba. Nego, nazad na temu.
Razlika između početničkog i profi DSLR je ogromna. Kako u performansama, tako i u ceni. A vas, ako ste početnik, verovatno najviše ograničava ovo drugo – cena. Ali ajde na brzaka da uporedimo neke karakteristike, koje verovatno u ovom trenutku ne razumete, a koje ću objasniti ispod.
Za početnike
Profi
Veličina senzora
APS
Full frame / 35mm
Vrsta tražila
Pentamirror
Pentaprism
Broj tačaka fokusa
~9
~50
Integrisani blic
Da
Ne
Broj okidanja fotografija u sekundi
~5
>10
Predefinisane scene
Da
Ne
Veličina senzora
Ovde se ne radi o broju megapixela, već o fizičkoj veličini senzora. Zašto je ovo važno? Važno je iz dva razloga: gustina pixela i dubinska oštrina.
Gustina piksela utiče na šum koji se pojavljuje na fotografiji. Fotografije kompaktnog fotoaparata (veličina senzora 6.17 x 4.55 mm) koji ima 10mpix će imati mnogo više šuma, od fotografije nekog DSLR fotoaparata sa istim brojem megapixela, koji ima recimo APS senzor (veličina 22.3 x 14.9 mm) [wiki],
Drugi razlog je dubinska oštrina [wiki]. Ona se manifestuje tako što je subjekat na kojem je fokus “oštar”, dok je pozadina i sve ispred subjekta, zamućeno [primer-1, primer-2]. Što je senzor veći, efekat je izraženiji. Da bi se taj efekat smanjio (nekada je zamućenje nepoželjno), smanjuje se otvor blende, ali o tome možete više saznati u nekoj školi fotografije.
Postoji još jedna stvar zašto je veći senzor “bolji”, a to manja vrednost faktora odsecanja, ali o tome malo kasnije.
Vrsta tražila
Možda ne tako važna stavka za početnike, ali smatram da valja znati. Tražilo je ona mala rupica na vrhu fotoaparata, kroz koju se gleda i “kadrira” fotografija. Tražilo može da bude realizovano kao pentamirror ili kao pentaprism. Pentaprism je napravljen od jednog komada stakla, zbog čega je gubitak svetlosti sveden na minimum. Pentamirror je napraveljn od kombinacije ogledala, što znači da je lakši (po težini) i jeftiniji. Nažalost, između ogledala se nalazi vazduh, a svaki put kada se svetlosni zrak odbije od nekog ogledala, intenzitet zraka slabi. U prevodu: pentaprism, zbog svoje karakteristike da manje slabi svetlosni zrak, omogućava lakše manuelno fokusiranje (nekada je ovo važno) i jasniju sliku, ali ovo ne treba da bude presudno prilikom izbora, pogotovu jer je cena fotoaparata sa pentaprism tražilom znazno veća. Malo više o tome ovde.
Broj tačaka fokusa
Iz tabele iznad možete zaključiti da “profi” modeli imaju znatno veći broj tačaka fokusa od početničkih modela. Te tačke zapravo predstavljaju tačke na kojima fotoaparat može da uhvati fokus. Obično su raspoređene ovako nekako:
Početnički DSLR levo – profi DSLR desno
Za vas, kao fotografa, to znači da ukoliko želite da fokusirate na nešto što nije pokriveno tačkom fokusa, bićete prinuđeni da promenite kadar, tako da tačka fokusa pređe preko objekta na koji želite da fokusirate. Ovo sada možda zvuči strašno, ali u praksi postoje (ne tako dobre) tehnike koje to nadomešćuju, kao što je rekadriranje nakon fokusiranja. Ova tehnika se izvodi tako što se postavi dobar kadar, zatim se kadar minilano promeni da bi se na subjekat stavila tačka fokusa, fokusira se, a zatim se rekadrira na željeni/početni kadar. Razlog zašto ova tehnika nije dobra, je što se rekadriranjem fokus zapravo gubi, odnosno pomeranjem fotoaparata prilikom rekadriranja, razdaljina između subjekta na koji je fokusirano i fotoaparata se menja, pa nakon rekadriranja, subjekat više nije u fokusu. Koliko će subjekat ispasti iz fokusa zavisi od vaše spretnosti da rekadrirate kako treba. Sa druge strane ako uzmemo fotoaparat koji ima više tačaka fokusa, onda dolazimo u situaciju da svaki put kada želimo da fokusiramo, moramo da odaberemo tačku na koju želimo da fokusiramo, što je meni prilično zamorno i gubljenje vremena, pogotovu ako želim da uhvatim neki momenat. Naravno tu je i automatika koja može da “zaključi” gde vi želite da fokusirate, ali ja lično, u praksi, baš i nisam imao sreće sa time, pa se koristim tehnikom rekadriranja, iako znam da ne valja.
Iz tog razloga, meni je sasvim dovoljno 9 tačaka fokusa koliko imam na mom fotoaparatu, a smatram da ni jednom početniku neće zatrebati više, jer sumnjam da će ih koristiti kako treba.
Postoji još jedna važna stvar oko tačaka fokusiranja, a to je vrsta tačke fokusa. Pošto je ovo tekst za početnike, neću objašnjavati, ali evo link za one koje interesuje: wiki.
Integrisani blic
DSLR fotoaparati koji su namenjeni početnicima, dolaze sa integrisanim blicem. Taj blic nije nekih extra performansi i mogućnosti, ali radi posao i ne zahteva dodatnih 250e+ za kupovinu externog blica. Naravno, integrisani blic ne onemogućava (čitaj pažljivo) korišćenje eksternog blica ukoliko nekada odlučite da proširite svoj asortiman opreme.
Broj okidanja fotografija u sekundi
Continuous shooting iliti burst mode [wiki] možete koristiti kada fotografišete neku akciju. Tpičan primer, fudbalska utakmica. Igrač XY ima priliku da šuta na gol, a vi želite da uslikate momenat kada on bude šutnuo loptu i kada lopta bude ušla u gol. Za tako nešto morate imati jaaako dobre reflekse, moć čitanja misli XY fudbaleru ili neku baku koja će da pogleda u pasulj i da vam kaže kada da pritisnete dugme za okidanje na vašem fotoaparatu. Pošto ni jedno od ta tri verovatno nemate, opcija slikanja više uzastopnih fotografija je vaš prijatelj. Što više fotografija u sekundi vaš fotoaparat može da napravi, to je veća šansa da ćete zabeležiti baš onaj trenutak koji želite.
Predefinisane scene
Profi fotoaparati u principu nemaju predefinisane scene za slikanje. To znači da njih ne možete namestiti da slikaju portret, prirodu, vatromet, decu ili nešto deseto. To znači da morate dobro da baratate sa tehnikom fotografije od samog početka, kako bi ste bili u mogućnosti da napravite fotografiju kakvu želite, a pritom i tehnički ispravnu. To dalje znači da morate da znate šta je blenda, ekspozicija i ISO i kako da ih pravilno koristite. Naravno, postoje tutoriali koji vam na brzaka “uliju” znanje o tome šta te tri stavke zapravo rade, ali da bi ste bili u stanju da na terenu pravilno konfigurišete pomenute parametre, potrebna je praksa.
Na ovo pitanje mislim da niko nema dobar odgovor. Moja želja je bila da kupim Nikon D80, a na kraju sam završio sa Canon 450D modelom. I zadovoljan sam. Probao sam razne modele Canon i Nikon fotoaparata i meni je Canon bliži i draži jer njega koristim godinama. Ali isto to će reći i neko ko godinama koristi Nikon. Što se tiče nekih tehničkih detalja, nisam zapazio da se dva fotoaparata koja su u rangu, a pritom i proizvedena u istom vremenskom periodu, razlikuju po nekim jako važnim karakteristikama. Tako da je moj savet – kupite koji hoćete.
Objektivi
Sve ovo opisano iznad je samo tehnička podrška objektivu, kako bi vi na kraju imali JPEG fajl. Tačke fokusa služe da bi objektiv pravilno fokusirao, predefinisane scene služe da bi pravilno podesile blendu, ekspoziciju i ISO, senzor služi da bi pokupio svetlo koje prolazi kroz objektiv i da ga snimi u elektronskom obliku na memorijsku karticu. Tražilo služi vama da biste napravili dobar kadar. A objektiv je taj koji pored vas koji kadrirate, zapravo pravi kvalitetnu fotogarfiju. Uvek je bolje imati kvalitetniji objektiv i lošije telo, jer onda možete napraviti kvalitetnu fotografiju, dok u obrnutom slučaju dobro telo ne može da nadomesti nedostatke lošeg objektiva.
Što je objektiv (staklo) kvalitetniji, to će se svetlost pri prolasku kroz isti manje izobličiti i manje oslabiti, pa će senzor uhvatiti realističniju reprezentaciju onoga što fotografišete.
Kakvi objektivi postoje?
Za početak postoje fixni i zoom objektivi. Fixni objektivi imaju nepromenljivo uveličanje, tj. nema ničega što možete da okrenete na njima, a da približite subjekat koji fotografišete. Iako to izgleda kao mana, ovakvi objektivi sa druge strane uvek nude oštrije fotografije, veći maksimalni otvor blende… Zoom objektivi imaju jedan prsten koji možete da okrećete, čime približavate ili udaljavate subjekat koji fotografišete. Što je zgodije od fiksnih objektiva.
Parametar koji označava uveličanje koje objektiv pruža, je broj milimetara odnosno žižina daljina. Objektiv od 18mm je prilično širok, dok je objektiv od 200mm jako uzak. U prevodu, prvi (18mm objektiv) možete koristiti za slikanje grupe ljudi, pejzaža i slično, dok drugi (200mm objektiv) možete koristiti za slikanje vrabaca, portreta, brodova koji plove u daljini, ptica…
Naravno ovo nije pravilo i nije apsolutno tačno, već pokušavam da vam stvorim predstavu. Takođe, objektivi koji su jako široki (<20mm) imaju prilično dobru perpsektvu:
U ovom momentu će neko verovatno pomisliti kako bi idealan objektiv bio 5-500mm, tako da se sa time obuhvati SVE! Ali nažalost takav objektiv ne postoji. Baš nasuprot, pokušaji da se napravi objektiv sa što većim rasponom, obično imaju loše osobine da fotografiju deformišu, te da se na fotogarfiji pojave neželjeni efekti kao što je recimo hromatska aberacija [wiki].
Krop faktor
Obećao sam da ću o tome kasnije, pa evo ajde sada. Krop faktor je ustvari rezultat odsecanja dela svetlosnih zraka koje objektiv projektuje na senzor. Ako je objektiv namenjen za 35mm senzore, a vi ga koristite na APS telu, senzor će pokupiti samo deo informacija koje mu objektiv pruža. Krop faktor na APS telima je oko 1.6x i znači da ako koristite objektiv od 10mm, dobićete fotografiju kao da ste koristili objektiv od 16mm.
To odsecanje vas ograničava koliko možete ići u širinu. Recimo sa 10mm objektivom na full frame senzoru će se dobiti mnogo bolji efekat nego na APS senzoru. Isto tako i za fisheye objektive.
Sa wikija: Photography (derived from the Greek photos- for “light” and -graphos for “drawing”)
Odavde bi trebalo da vam bude jasno da je svetlo zapravo zaslužno za nastanak fotografije. Ako imate loše svetlo imaćete i loše fotografije. Kada je u pitanju priroda, onda malo toga možete da učinite povodom toga da promenite svetlo. Ali ako se recimo nalazite u studiu i pritom dobro namestite rasvetu, možete slikati sa bilo čime, pa čak i sa telefonom [YouTube].
Rezime
I nakon pročitanog teksta, verujem da će biti pitanja koji tačno model uzeti. To najviše zavisi od toga koliki vam je budžet. A i to prepuštam vama da sami zaključite, koristeći moje iskustvo koje sam predstavio iznad.
Smatram da je sasvim ok izbor bilo koji DSLR sa kit objektivom, koji vaš bužet pokriva. Ukoliko vaš bužet nadmašuje jeftine DSLR fotoaparate, onda razmislite da li vam je zanimljivije da fotografišete prirodu ili ljude. Ukoliko vam priroda izgleda primamljivije, uzmite jeftinije telo i dva objektiva. Ukoliko ste više za fotkanje ljudi, pogotovo u zatvorenom, onda bi preporuka bila jeftinije telo sa kit objektivom i blic. Ako ste u nedoumici onda je izbor jeftinije telo, a ostatak novca sačuvajte za par meseci kasnije kada budete videli šta vam više leži 🙂
A kada bih bio u situaciji da ponovo kupujem fotoaparat i opremu, moj izbor bi bio ovakav:
– kupovina polovnog tela; paziti da nije svadbarski, jer su ti dosta “prešli”,
– dva ili više objektiva; moj idealni set: 10-20mm, 17-85mm, 50mm, 50-200mm,
– dobra i udobna torba
– kvalitetan stativ
– možda neki blic, makar kineski za početak
– softbox
– zilberica
Odavde možete zaključiti da volim da fotografišem svašta – kako unutra, tako i u prirodi 🙂
I za kraj bih želeo samo da dodam jedan hejt.. Za sve one koji žele da kupe DSLR samo da bi sebe smatrali za veće fotografe, da bi izgledali više cool, da bi “izlečili” neki svoj kompleks, da to ne rade. Šteta za fotoaparat da ga koristi neko ko ne zna ni pravilno da ga drži, a kamoli dobro iskoristi. Automatski mod slikanja postoji i na kompakt fotoaparatima i radi isto tako dobro kao i na DSLR fotoaparatima. A razliku u ceni izmedju DSLR i kompaktnog, možete mnogo bolje da iskoristite u nekom fensi klubu sa prijateljima, da se tamo slikate i pokažete svim prijateljima na fejs-u kako vam je bilo cool. Na kraju krajeva isto to ćete uraditi i sa DSLR-om, sa znatno više potrošenog novca.
Za fotoaparate koji imaju ugrađen infracrveni senzor, postoje daljinski kojim je moguće bežično kontrolisati okidanje fotoaparata. Cena ovih uređaja nije preterano velika, ali ako imate Android telefon, ili neki drugi Android uređaj koji uvek nosite sa sobom, sve ovo može i mnogo jeftinije.
Da bi Vaš Android uređaj pretvorili u daljinski za okidanje fotoaparata, potrebno Vam je parče hardvera i aplikacija kojom ćete kontrolisati okidanje fotoaparata. Neophodan hardver namerno nazivam parčetom hardvera, jer su to zapravo dve IR diode i jedan stereo konektro. Evo i šeme:
Šema povezivanja IR dioda
Obratite pažnju kako su diode povezane: plus prve diode i minus druge su povezane na desni kanal, dok su minus prve i plus druge diode povezani na levi kanal stereo priključka.
Aplikaciju kojom možete kontrolisati Vaš DSLR koristeći ovo parče hardvera, možete naći ovde. Takođe niste ograničeni samo na Canon fotoaparate (kao u prethodnom blogu), već je moguće kontrolisati i fotoaparate proizvođača Nikon, Olympus, Snoy, Fuji, Minotla i Pentax 😉
Verovatno svi korisnici kompaktnih fotoaparata u trenutku kada nema dovoljno ambijentnog svetla da se napravi pravilno osvetljena fotografija, jednostavno uključi blic i tako uslika fotografiju. Većina onih koji koriste prosumer ili dSLR aparate iz niže klase urade isto to, ali ima i onih koji se trude da svoje fotografije načine malo više profesionalnim. Profesionalni fotografi predpostavljam da znaju da koriste svoju opremu vrednu više hiljada evra, te da njima ovaj post, gde ću opisati kako (ne)treba koristiti blic, neće biti od velikog značaja.
Mada u principu svma koji žele da nauče nešto, malo poboljšaju svoje fotografije ili pak samo vole da eksperimentišu, preporučujem da oprobaju dole opisane tehnike.
Ugrađeni blic na fotoaparatu je predviđen da direktno osvetli subjekat fotografije, ukoliko nema dovoljno prirodnog svetla. U tom slučaju blic ima najviše snage, te može da osvetli celu prostoriju, veću grupu ljudi, radi sa nižim ISO vrednostima ili na malim blendama. Ovako napravljene fotografije će zadovoljiti većinu korisnika ili kada je dovoljno da se zabeleži neki trenutak. Sa druge strane boje na ovakvim fotografijama ne izgledaju prirodno, a senke koje se javljaju iza subjekata su oštre.
Bez dodataka, f5.6, ISO 200
Bez dodataka, f9.0, ISO 200
Bez dodataka, f13, ISO 200
Nevažno na otvor blende, fotografija je pravilno osvetljena u sva tri slučaja. Ono što meni lično smeta, je tamna senka na zidu sa desne strane devojke, koja se u ovom slučaju skoro stopila sa bojom kose. Čitajući razne forume na ovu temu, jedno rešenje sam našao u ovome
Ovo košta “Only $21.99”, pa sam se ja odlučio da napravim svoju verziju koja me je koštala $0 i 20min truda 😛
Kada se ta skalamerija postavi na aparat, dobija se sledeći rezultat.
Difuzer, f5.6, ISO 200
Difuzer, f9.0, ISO 200
Difuzer, f13, ISO 200
Fotografije su primetno tamnije od onih bez difuzera, ali je senka koja se javlja iza devojke na zidu sada mekša. Takođe, kada se fotografija obradi u nekom programu, tačnije dodatno osvetli, boje budu prirodnije nego kada se koristi direktan blic.
Bez dodataka, f5.6, ISO 200, auto contrast
Difuzer, f5.6, ISO 200, auto contrast
Pošto na većim blendama blic nema dovoljno energije da pravilno osvetli subjekat, kao što je to slučaj u ovom primeru na blendama f9.0 i f13, povećanjem ISO vrednosti dobijamo malo bolje rezultate.
Difuzer, f9.0, ISO 800
Difuzer, f13, ISO 800
Još uvek nije savršeno, ali uz pomoće nekog programa za obradu fotografije, iste se mogu dovesti do nekog razumnog kvaliteta.
Poslednji način za korišćenje ugrađenog blica koji ću opisati u ovom blogu ne zahteva dodatno majstorisanje kao predhodni, ali zahteva jedno malo ogledalce. To ogledalce se koristi tako što se njime reflektuje bljesak blica na plafon, koji se zatim od plafona odbija na subjekat i tako ga ravnomerno osvetljava.
Ogledalo, f5.6, ISO 200
Ogledalo, f9.0, ISO 200
Ogledalo, f13, ISO 200
Visina plafona i njegova boja u velikoj meri utiču na rezultat ovog metoda, tako da treba biti oprezan. Takođe na većim blendama, kao na primer f13, ovaj metod je praktično neupotrebljiv. Prednost ovog metoda je što je subjekat osvetljen blizu istim intenzitetom kao i pozadina, a pošto svetlost sada dolazi od gore, senke na pozadini se ne pojavljuju. Takođe uz malo obrade može se napraviti pilično lepa fotografija.
Ogledalo, f5.6, ISO 200, auto contrast
Ovaj metod nije univerzalan za sve okolnosti, a koje su to okolnosti, najbolje će te utvrditi sami kroz praksu. Napomenuću samo da se pazite visokih plafona i plafona u boji, a dalje istražite sami 😉
Na kraju, kada se fotografije, napravljenje opisanim tehnikama, uporede jedna do druge, dobijemo sledeće poređenje
Bez dodataka, f5.6, ISO 200, auto contrast
Difizer, f5.6, ISO 200, auto contrast
Ogledalo, f5.6, ISO 200, auto contrast, levels
Prva fotografija je suviše ispeglana i izgubljene su nijanse boja na licu, a senka iza devojke je suviše oštra. Druge dve fotografije su u prednosti na prvu, ali svaka ima svoje nedostatke. Na fotografiji napravljenoj korišćenjem difuzera, devojka je pravilnije osvetljena, ali je iza nje prisutna senka. Fotografija napravljena ogledalom je morala da pretrpi malo veće obrade u fotošopu da bi izgledala kao što izgleda sada. Ako to izuzmemo, prednost je nepostojanje senke na pozadini, a mana je nedostatak osvetljenja spreda.
U principu, kada se radi o hobi fotografiji, poslednje dve tehnike, ako se pravilno koriste, mogu da pokriju 90% slučajeva kada se javi potreba da se koristi blic, a pritom nemate neki dodatni koji bi ste zakačili na svoj fotoaparat. Zbog toga se u mojoj foto-torbi uvek mogu naći moja varijanta Gary Fonga i jedno ogledalce. Ponekad okolina zna čudno da pogleda kada nakačim difuzer na fotoaparat ili kada pokušavam ogledalcem da reflektujem svetlost na plafon, ali sam do sada uspeo svima da objasnim zašto to radim. Zato još jednom preporučujem, da ako Vas zaista zanima fotografija, a pritom se do sada niste igrali “ovako”, da probate ove recepte 😉
Ako devojke mogu da izvlace stare krpice iz maminih ormana i od toga prave modu, mozemo i mi geekovi da izvucemo nesto staro sa tatine police. Proslog leta sam tako naleteo na zbirku tatinih starih fotoaparata: Zenit, beirette i Smena 8.
Stari analogni fotoaparati Zenit, beirette i Smena 8
Nije da ranije nisam znao da ti aparati postoje u nasoj kuci, ali mi nikada nije palo na pamet da ih iskoristim. Nego, bas kada sam naleteo na te stvarcice, ja sam se ustvari pakovao na put. I sto da ne? Ponecu jedan sa sobom, pa ajd da vidimo sta moze da uradi 😉
Poneo sam Zenit sa sobom, iz razloga sto je jedini koji je imao ugradjen svetlomer. To mi je dosta pomoglo, jer nikada ranije nisam morao da razmisljam ‘toliko’ o ekspoziciji i blendi, na raspolaganju imam samo 36 fotografija i rezultat cu videti tek kada razvijem film 😛
Sto se mene tice, ove fotografije imaju mnogo vise ‘duse’ od mnogih drugih koje sam napravio. Znatno vise razmisljanja i truda ulozeno u svaku od njih, pa su mi valjda zbog toga i draze.
Ideja. Rodi se baš kada treba da spavam, a ujutru treba rano da ustanem. Elem, ideja je da pomoću telefona koji pokreće Android OS, kontrolišem okidanje Canon dSLR fotoaparata. Nekada je potrebno napraviti ekspozicije mnogo duže od 30 sekundi, a BULB mod okidanja na fotoaparatu mi baš ne pomaže kada dugme za okidanje (shutter button) moram da držim rukom.
Pravio sam ranije neka jednostavnija rešenja, što bi rekli čista mehanika, koja mi služe i danas, ali želim nešto bolje, nešto što će mi pružiti više mogućnosti. Nešto što će barem donekle nadoknaditi moj nedostatak talenta za fotografiju 😛
To ranije rešenje je izgledalo ovako:
Šema TRS konektora kao daljinskog okidača za Canon dSLR fotoaparate
Kada se strujno kolo zatvori preko prekidača A, aparat fokusira. Prekidač B sluzi za ‘okidanje’.
E sada, kada se to zakomplikuje uz malo elektronike, verujem da se fokusiranje i okidanje može kontrolisati pomoću telefona. Na taj način više ne bi bilo potrebno meriti vreme ekspozicije pomocu štoperice, a snimanje Time-Lapse fotografija bi bilo znatno olakšano.
Eto toliko za sada, čisto da mogu na miru da zaspim. Više o ovom projektu u narednom postu 😉
