Browse Tag: fakultet

Iskustvo: RT-RK odsek, master, internship, zaposlenje

Krajem prosle godine, završio sam radnu obavezu sa firmom RT-RK kako bih otišao u inostranstvo na studentsku razmenu. Nije mi bilo naročito drago kada sam odlazio, pošto sam radio na projektu koji mi se zaista dopadao, a pored toga, vođa tima i grupe su bili više od običnih šefova. Naravno, mogao sam da ostanem, ali sam želeo i da odem “napolje” i vidim kako je “tamo”. O tome nešto više u nekom od narednih blogova. Ovaj blog će biti posvećen iskustvu koje sam stekao “na putanji” od fakulteta do prvog posla i zašto sam otišao (pored sranje situacije u zemlji.. o tome neću pisati).

Tako da kada bi me pitali kada ova priča počinje, rekao bih još davne 2010. godine. Tada sam, negde u junu (možda julu ili avgustu?) otišao na PMF da se prijavim za polaganje prijemnog ispita na smer (recimo) “Informatika”. No kako sam jedva ušao u zgradu od gužve i shvatio da ću tamo dočekati večeru dok se ne prijavim, brže bolje sam izašao, otišao na FTN i prijavio se tamo za polaganje prijemnog na smer “Računarstvo i Automatika”. Nije sada da se pre toga nisam dvoumio između ta dva smera, ali sam se iz nekog razloga tada odlučio za PMF i otišao u Novi Sad sa ciljem da se tamo prijavim. No dobro što nisam…

Već na drugoj godini, negde krajem prvog semestra sam dobio ponudu za stipendiju od firme RT-RK, uz obavezu da se opredelim za njihov smer na trećoj godini. Znao sam ja tada da ću njihov smer najverovatnije i odabrati, ali nisam hteo da se obavezujem. Stipendiju sam zato prihvatio tek kasnije na trećoj godini. I ako se dobro sećam tu se već pričalo među kolegama da ćemo u RT-RK i ostati nakon faksa.

RT-RK_logo.svg

Letnji raspust nakon treće godine je bio namenjen praksi, početku rada na R&D projektu u firmi RT-RK, za šta ja nisam znao do odprilike dva dana pre prezentacije tog projekta. Pošto sam u tom trenutku već imao druge planove (Tajland, praksa 2013), ja sam praksu propustio. Rekao bih da profesor Teslić, po njegovom izrazu lica tada, nije bas radosno prihvatio tu vest, kada sam mu saopštio da već imam rezervisanu kartu za Tajland i da neću moći leto provesti u firmi. No nije mi to zamerio i samo mi je rekao da se javim kada se vratim. Što je bila iznenađujuće dobra reakcija u odnosu na nešto što su neki očekivali..

Ovde bih dodao, da bi budući stipendisti zapravo ipak trebali takve stvari da ugovore profesorom unapred. Čisto da se izbegne efekat iznenađenja, jer ipak, neko je računao na mene. No dobro..

Po povratku sa Tajlanda, javio sam se Nenadu Jovanoviću, vođi tima C-More, koji su činili moje kolege. Potpisao sam novi ugovor o stipendiranju sa firmom, koji me je obavezivao na zaposlenje u firmi minimum onoliko vremena koliko sam primao stipendiju (računajući ovu novu stipendiju). Nenad se potrudio da me uvede u projekat i za dve nedelje sam već mogao samostalno da “raduckam” tu i tamo.

To raduckanje se pretvorilo u rad nakon nekog vremena, a kasnije se periodično pretvaralo u raspadanje od posla kako su nailazili demoi. Ostajalo se prekovremeno, radilo se do kasno, mrzeli smo sebe što smo potpisali ugovore. Bilo je svašta i nije bilo lako. Ali smo preživeli. Uz to smo i studirali, po nekom nazovimo povlašćenom režimu, gde smo bili oslobođeni nekih projekata, pošto smo radili slične stvari u na projektu. Na kraju smo napisali diplomske radove na temu onoga što je svako od nas doprineo C-More projektu i diplomirali smo među prvima u generaciji. Nakon toga, neki su se zaposlili i počeli da “odrađuju ugovor”.

Opet se dešavalo da se tu i tamo radi prekovremeno i to iz više razloga. Neke stvari su se radile po principu “uradi samo da se što pre završi”, neke stvari nisu bile jasno definisane, specifikacije su se menjali nedelju dana pre demoa.. Bilo je gresaka i sa naše strane (studenata), ali u principu smatram(o) da je većina problema bila izazvana od strane viših slojeva hijerarhije. Tu naravno ne mislim na Nenada i on neka ostane jedini kojeg ću da imenujem, jer se on zapravo borio protiv svega toga. Što se tiče ostalih, ako neko od njih bude čitao ovaj tekst, prepoznaće se. Ako se ne prepoznaju, onda zaista nisu lagali kada su govorili da oni ne vide probleme, ali onda oni imaju većih problema nego što smo mi imali, a to je da ne znaju da obavljaju svoj posao kako treba.

No to je bila situacija i C-More timu. Poslednjih godinu dana u firmi sam radio na LLVM/Clang prevodiocu i mogu reći da je rad, u tom drugom timu, bio mnogo prijatniji. Vrsta projekta je bila drugačija i to umnogome utiče na to kako se radi, ali Branislav (teamlead) i Petar (grouplead) su za mene bili sefovi i drugari. Možda nije isto sa njihove strane, ali njihova prijateljska nastrojenost je učinila da se ja tako osećam. A verujem i ostale moje kolege. E zbog toga je bilo teško otići iz firme, pošto je je kontrast između prvog i drugog projekta bio veliki što se tiče atmosfere. Koliko mi je bilo teško raditi za prvi projekat, toliko sam želeo da naučim više za ovaj drugi, pa nije bilo problem ostajati i do kasno u firmi. Sećam se kada mi je Branislav rekao “Aleksandre, ajde pakuj se, idi kući, ostaćeš ovde da spavaš kako si krenuo.”.

E sada, ovo možda ono prvo zvuči loše, crno, zastrašujuće, ali ima tu i dobrih stvari… Ne kažem da je to bio jedini način, ali je bio relativno ok način da se pored završavanja fakulteta i radi, stekne profesionalno iskustvo, pa na kraju i zaradi. Naravno bilo je i ima boljih opcija, ali ovo je prilično straightforward kada neko upiše RT-RK odsek, a pritom ima iole znanja i volje za radom i napredkom. Verovatno da sam vreme koje sam proveo u firmi utrošio na rad na nekom open source projektu ili na učenje algoritama ili nešto treće, da bih sada bio u boljoj poziciji nego što sam sada, ali budimo iskreni, da nisam imao obavezu, verovatno bih više od pola tog vremena prespavao. Kao i većina vas. Svaka čast izuzecima jeli…

E a ima još.. Ono što ne bih naučio da sam išao pomenutom alternativnom putanjom, jeste kako stvari funkcionišu u jednoj firmi. Smatram da sada barem malo imam predstavu kako stvari mogu da izgledaju i da li se to meni dopada ili ne. Imao sam priliku da odem napolje i iskoristio sam je, pa sam jeli morao da ostavim posao iza sebe, pošto mi je ovo bilo većeg prioriteta. Nakon što završim studije tu gde jesam, u potragu za poslom ću ući sa velikim iskustvom iza sebe, a kada to kažem, ne mislim samo na profesionalno iskustvo. Znaću kako mi je bilo i da ako mi se ne dopada neka ponuda, da mogu da odbijem i da treba da tražim dalje.

No do tada, imam još dosta da učim, a kada to znanje konačno primenim u praksi, pišem novi blog na tu temu 😉

PS. Nije to toliko do firme, koliko je do ljudi. Ako imate čoveka da vam bude šef, nećete imati problema gde god radili. A ako imate nekog manjeg od makovog zrna (lol odakle ovo vadim? :D) da se pravi pametan, onda imate problem gde god otišli. Ukoliko vam neko nudi praksu, zaposlenje, raspitajte se ko će vam biti vođe time i grupe. Saznajte nešto o njima, tražite da popričate unapred sa njima, pa probajte sami da provalite da li će taj neko da vas maltretira ili ne 😛

PS2: Izvinjavam se firmi što koristim njihov logo na mom blogu bez da sam pitao ^.^

E2 – Računarstvo i Automatika – generalno o smeru

Pre nekoliko nedelja grupa nas kolega je odbranilo diplomski i tako smo postali diplomirani inženjeri elektrotehnike i računarstva. Iako je rodbina prilicno uzbuđena oko toga, meni to još uvek ne dopire do mozga, a sumnjam i da li će..

Nego, hajde da sada kada su četiri godine studija završene, da pokušam da sumiram šta je to što mene (ne)čini inženjerem. Jer to definitivno nije diploma, već sve ono što sam naučio tokom mojih studija.

U ovom tekstu ću pisati o onome šta sam ja naučio na smeru Računarstvo i Automatika. Tekst je subjektivan (jako) i odnosi se na usmerenje koje sam ja odabrao (RT-RK).

Matematika

Iako sam u prvoj godini razbijao glavu učeći analizu i diskretnu i preklinjao sve što ima veze sa time, sada bih bio presrećan da je toga bilo više. Ne razbijanja glave naravno, nego više matematike, više vežbanja, da sam “upio” više znanja. Na višim godinama je jako čest slučaj da se podrazumeva da smo nesto učili, a zapravo nismo i tu onda nastaju komplikacije. Inače, gradiva je puno, asistenata je malo, a malo je i volje (mogu reći i znanja) u asistentima da objasnje studentima tu matematiku kako valja. Uglavnom, ako se sami primite posla i naučite ono što vam se ponudi, mislim da na kraju i nećete biti u tako lošoj situaciji.

Programiranje

Pod programiranjem ću ovde prodrazumevati sve programerske predmete koje sam imao u toku studija.

Na prvom predmetu vezanom za programiranje, profesor je imao običaj da deli studente na na dve grupe – oni koji su u srednjoj školi učili Paskal i one koji su učili C. Pošto sam ja u srednjoj školi učio C programski jezik, meni je to sve već bilo poznato. Ali imam osećaj da je predmet u principu bio loš. Ne moze se C naučiti za ne puna 4 meseca gde se pored toga polažu jos 3 ispita (dve mate). Ne kvalitetno i detaljno koliko se to od nas očekuje, a kasnije i traži na nekim daljim predmetima. Potrebno je više vežbe, više primera, zadaci treba da budu nešto konkretnije od sume prvih n brojeva ili generatora Fibonačijevog niza. Takvi zadaci kada su rešeni ne ostvare nikakvo zadovoljstvo u studentu što bi ga motivisalo za dalji rad.

Sledeći predmet se bavi objektno orijentisanim programiranjem u C++ programskom jeziku. Ponovo loši primeri i nula motivacije za dalji rad. “Klasa automobil naslesjuje klasu vozilo. Sadrzi funkcije ukljuci i iskljuci motor.” Ni danas mi nije jasno kako takav primer tako “dobro” oslikava objektno programiranje.

Predmet Arhitektura računara mislim da sasvim ok prezentuje oblast koju pokriva. Jasno je objašnjen rad mikroprocesora, uloga registara, aritmetičko logičke jedinice, skupovi operacija.. Na vežbama se radi Asembler. Primeri možda nisu najsrećniji, ali nije ni Asembler jezik za početnike. Uglavnom, moj utisak je da sam dosta naučio slušajući ovaj predmet i zadovoljan sam time.

Kasnije na predmetu Operativni sistemi radi se konkutentno programiranje, pthread, kriticne sekcije, mutex, atomske sekcije, semafori, sinhronizacija.. Ako se niste time bavili do sada, ovo vam sada ne znači puno, ali je zapravo jako važno. Takođe moj pozitivni utisak uz par zamerki. Ne bi bilo loše da se predmet sastoji od većeg fonda časova, a pošto se velikim delom proučava konkurentno programiranje, onda bi se predmet tako mogao i zvati.

Logičko projektovanje računarskih sistema (skraćeno LPRS) dolazi u dva predmeta – 1 i 2. Nisam siguran da li se program menjao, ali moja generacija je, u provm delu predmeta, projektovala procesor sa nekim ograničenim skupom instrukcija. Vrlo dobra vežba da se arhitektura računara oseti u praksi. Sky is the limit, tako da možete napraviti i protočni procesor sa velikim skupom instrukcija. Meni lično, jako zabavan predmet, iako je prilično zahtevan. U drugom delu predmeta radi se podrška za periferije. Malo manje interesantno, ali svakako korisno.

Sistemske programske podrške (dva predmeta) se bave čisto konkurentnim programiranjem,  korišćenjem Intelovog TBB i Cilk okruženja. Naučili smo puno, ali izbor alata (TBB i Cilk) mi je potpuno nejasan. Radili smo i projekte gde se zahtevala određena doza ozbiljnosti, što je cool. Opšti utisak kvare pomenuti alati, ali je ostalo ok.

Napredni kurs i C programskog jezika u 4. godini je je*eno SJAJAN! I nisam sarkastičan.. Oduševio sam se kada sam video koliko ne poznajem C programski jezik i kako je lako napraviti teško uočljivu grešku kada se rade egzotične stvari u C-u.

Predmeti vezani za DSP su meni bili jako dosadni zbog teorije. Ali i pored toga smatram da su jako važni predmeti, gde ako neko ne shvati sve, važno je barem da shvati suštinu.

Elektronika

Moje lično mišljenje je da jedan inženjer elektrotehnike pored predmeta Osnovi elektrotehnike mora da zna i malo od klasišne elektronike. Nažalost Elektronika koju sam ja slušao je jako zamorna. Mnogo teorije, mnogo nepotrebnih stvari. Više bih cenio da smo imali pola prezentovanog gradiva, ali da smo imali neki praktični rad na kraju. Laboratorijske vežbe koje se odrade na kraju semestra se oslanjaju na teoriju, ali je to samo vežba sa gotovom maketom, gde se isprati uputstvo, povežu žice i očitaju podaci sa instrumenta. Utisak je prilično loš zbog toga.

Automatika

Jako je važno poznavati koncepte, mada ponovo imam osecaj da se previše pažnje posveti teoretisanju i rađenju zadataka na papiru, dok se to sve moze raditi u prakticno, što je mnogo bolje i mnogo više motiviše.

Ono što nedostaje…

Iskreno, meni je apsurdno što na E2 smeru ne postoji ni jedan predmet koji se bavi algoritmima. Zbog toga se osećam kao ne zaslužujem zvanje inženjera iz moje oblasti, pošto algoritme nemam pojma. To moram da učim sam i sa strane. Nekoliko knjiga i online kursevi su dobra stvar da se nauči nešto, ali uvek fali neko da posavetuje, da neki hint ili upozori na nešto što sam prevideo.

Tako da smatram to kao jednu veliku manu ovog smera. Od prošle godine je otvoren novi smer (ako se ne varam E3?), ali nisam dovoljno upućen šta se tamo događa i da li je njihov program možda bolje organizovan. Iako se iskreno nadam da jeste, mada to ne poboljšava situaciju na smeru E2.

Zaključak

Kada vam neki predmet nije zanimljiv onako kako ga profesor i asistenti predaju, potrudite se i napravite ga da vam bude zanimljiv. Ako su zadaci prejednostavni, smislite neki projekat koji ćete sami uraditi, tako da kada ga završite, dobijete onaj osećaj da ste nešto vredno uradili. Ako su vam zadaci preteški, smarajte asistente da vam ih objasne. Nemojte dopustiti da izpaštate zbog nezainteresovanosti profesora i zbog velikog broja studenata koji utiče na organizaciju nastave. Potrošite deo slobodnog vremena da bi ste unapredili svoje znanje.

Što se tiče algoritama, učite i vi sa strane. Ne dopustite sebi da jednog dana na nekom intervjuu za posao ostanete bez teksta kada vam postave neko osnovno pitanje vezano za algoritme.

Čekanje u službi smeštaja – no more

Sećam se kada sam prvi put ušao u službu smeštaja u Novom Sadu. Tada sam tamo odsedeo oko 4h, jer nisam znao gde bih otišao, a i trebalo je da se čeka u redu. Mada situacija nije bila bolja ni naredne godine. Iako sam znao gde bih otišao umesto da čekam u redu, jednostavno nisam hteo da rizikujem da moj broj bude prozvan, pa da sutra moram sve iz početka. I tako se rodila ideja o aplikaciji za telefon, koja bi prikazivala informacije o trenutno prozvanom klijentu u službi, što dalje omogućava studentima da odu na predvanja, izbleje negde u kafiću pored, u menzi ili da jednostavno odu kući i da odspavaju 🙂

SC Novi Sad - znak-logotip

Od uprave Studentskog centra Novog Sada sam dobio dozvoluda to realizujem, kao i pristup stanju, odnosno terminalu za prozivke u službi smeštaja. Nakon toga i nakon utvrđivanja šta imam od resursa na raspolaganju, ideja je postala projekat, znatno većeg obima nego što sam očeivao. Procenjenih nedelju dana za završetak, su se razvukli na čitavih šest meseci. Naravno, tih šest meseci nisu šest meseci programiranja, jer je pored toga bilo i dosta organizacije sa IT službom Studentskog centra, gomilu razmenjenih mejlova, popravljanja grešaka i testiranja, a sve to je zahvatio i raspust.

IT služba je obezbedila računar koji će raditi monitoring stanja na terminalu za tiketiranje, kao i pristup web serveru na koji se šalje trenutno stanje, odnosno broj trenutno prozvanog klijenta. Postojeći sistem za tiketiranje održava firma Avantech QMS i oni su nam obezbedili pristup terminalu kao i specifikaciju podataka koji predstavljaju trenutno.

Uglavnom, sada je to privedeno kraju. Još uvek ne želim da kažem da je kraj, jer od kada sam to prvi put rekao, morao sam još pet puta da intervenišem u rešavanju bagova. A ti bagovi su u principu bili posledica nekompletnih specifikacije koje sam koristio. Ali dobro, sada se nadam da takvih iznenađenja više neće biti.

Trenutno, na adresi www.scns.rs/?page_id=719 (ili direktno na www.scns.rs/adRedova) možete da pratite stanje prozivke u službi. Smatram da je dosta intuitivan “dizajn”, tako da ga neću dalje objašnjavati. Pored ove stranice, postoji i aplikacija za Android uređaje, a link za preuzivamnje možete naći na gore pomenutoj stranici.

Što se tiče arhitekture servisa, ona je data na slici ispod.

Business logic

Iako prilično  grubo, vidi se na koji način funkcioniše.

Inače, od samog početka, postojala je i zamisao o SMS servisu za one koji nemaju Android telefon, ali nažalost, ta opcija nije uvedena zbog iz nekih pravno-finansijskih razloga odnosno jako komplikovane procedure oko javnih nabavki, koja bi bila neophodna za pokretanje ovakvog servisa.

Update za one sa programerskim iskustvom
Zbog manjih tehničkih problema, servis se premešta na Raspberry PI. Kada bude premešten, PI će biti ostavljen negde u mraku, zauvek sam.


Izvorni kod možete naći na sledećoj adresi: github.com/biserx/QueueMonitoringService

Za kraj, ohrabrio bih sve studente koji koriste usluge smeštaja Studentskog centra, da oprobaju servis. Eventualne greše u funkcionisanju, zamerke ili utiske, sobodno navedite dole u komentarima ili direktno na email adresu.

Moje dobro delo za studente 🙂

Na temu rangiranja studenata za smestaj u studentskim domovima

Ovim putem želimo da Vas obavestimo o situaciji koja je nastala na Univerzitetu u Novom Sadu. Naime, studenti Univerziteta u Novom Sadu su nezadovoljni načinom rangiranja po Konkursu za smeštaj studenata u domove Studentskog centra Novi Sad u školskoj godini 2012/2013., objavljenog od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Formula za rangiranje ne uzima u obzir godinu niti nivo studija (Studenti Master i Doktorskih studija su rangirani zajedno sa kolegama sa osnovnih studija.) na kojoj se student nalazi, odnosno kontinuitet studiranja, što je veoma reprezentativan pokazatelj kvaliteta studija. Taj pokazatelj je ranijih godina uvek bio praktično primenjivan i studenti su tim načinom rangiranja bili izuzetno zadovoljni. Do sada, studentima je dodeljivan korektivni faktor u određenom iznosu bodova, a za godinu studija na kojoj se nalaze. Iako je Ministarstvo priznalo studente sa statusom produžene godine, po novom načinu rangir

anja, te osobe će izuzetno teško naći mesto u domovima zbog dodatne godine studiranja. Ovi podaci se iznose na osnovu Preliminarne rang liste i Konkursa za smeštaj studenata u domove, koji se mogu pronaći na sajtu Studentskog centra Novi Sad (www.scns.rs).Nezadovoljni studenat sakupili su za 24 časa peticiju sa oko 1500 potpisa osoba koje su konkurisale za smeštaj u domovima Studentskog centra Novi Sad, što je oko 50% od ukupnog broja studenata koji su konkurisali. Pomenuta peticija odnesena je na uvid u Ministarstvo, te razmatrana u prisustvu pomoćnika ministra i delegacije studenata. Prolongirali smo period za donošenje konačne liste sa ciljem da naš predlog o rangiranju po godinama studiranja bude prihvaćen. Važno je napomenuti da su sve akcije ka rešavanju problema, od strane studenata, vođene legitimnim putem, bez pokušaja prisilnog ostvarivanja prava.Sa poštovanjem,
Studenti Univerziteta u Novom Sadu

Konačne liste su objavljene, crta je podvučena, molbe nisu uvažene, mediji se takođe nisu odazvali da objave članak.

Na kraju nismo uspeli da izdejstvujemo da se studenti različitih godina rangiraju na različitim listama. Svejedno, drago mi je što sam prethodnih nedelju dana potrošio na ovu našu malu pobunu i što sam za to vreme upoznao ljude koji hoće da se bore za nešto, iako od toga nemaju lične koristi. Takođe sam “osetio” i kako stvari funkcionišu “tu gde živimo”: studentski parlament, uprava, ministarstvo… Oni rade ono šta njima odgovara, bez obzira kakve su posledice po nas “obične smrtnike”. Priče o tome “kako će neko pomoći” i “kako nas neko razume” su ostale samo priče – dela su čista suprotnost.

Nadam se da ću nekada imati volje da opišem čitav razvoj događaja, za one koji će možda narednih godina biti ambiciozni da prave promene. Trenutno nemam želudac za tako nešto -.-

Na temu “60 ESPB bodova i manje ispitnih rokova”

Ovih dana ću upisati treću godinu Fakulteta Tehničkih Nauka u Novom Sadu. Za ove dve godine mog studiranja, četiri puta je menjan Zakon o visokom obrazovanju, tačnije onaj deo gde piše koliko jedan student mora da osvoji ESPB bodova, kako bi sledeću godinu upisao na teret budžeta. U junu/julu 2011. godine zakon je izmenjen tako da je studentima bilo potrebno 60 ESPB bodova za upis naredne godine na teret budžeta. Ali pred kraj upisnog roka, zakon je ponovo izmenjen, tj. vraćen na staro, pa su i studenti sa 48 bodova, takođe upisivali godinu na teret budžeta. Pošto je zakon promenjen pred kraj upisnog roka, ove promene nisu uticale ni na koga i nisu doprinele ničemu. Osim nervozi i strahu koji se stvorio kod studenata i njihovih roditelja, jer bi neki možda morali da izdvoje određenu (čitaj veliku) sumu novca za studiranje ili da odustanu od istog. Ista priča se ponovila i ove 2012. godine, s tim što sada, kada je zakon ponovo vraćen na staro (studenti sa 48 bodova upisuju na budžet), oni koji vode našu zemlju, imaju plan kako da u narednim godinama reformišu Zakon o visokom obrazovanju radi njegovog unapređenja. Kakav je to plan, pročitajte recimo ovde.

Elem, taj plan sa postepenim povećavanjem potrebnog broja bodova za upad na budžet i smanjenje broja ispitnih rokova, koliko god on nekome izgleda divno, bajno i sjajno – on zapravo nije takav. Barem ne u okolnostima u kojim živimo tu u Srbiji.

Uzmimo recimo današnjeg prosečnog studenta u Srbiji. Sa dovoljnim brojem ispitnih rokova, student skupi potrebnih 48 bodova i uspešno nastavi svoje dalje studiranje sav srećan i zadovoljan. Ima i znatno manji broj onih koiji u junu očiste godinu sa desetkama, kao i mali broj onih koji upišu sa statusom samofinansirajući, obnove godinu ili pak odustanu od studiranja jer ne skupe dovoljan broj bodova.

Pretpostavimo da grafik izgleda ovako:

Raspodela
Grafik

Prvi segment predstavlja studente koji za sve postojeće ispitne rokove ne stignu da skupe dovoljno bodova (za budžet ili uopšte za upis naredne godine). Pretpostavimo da oni plate tu narednu, obnove tekuću godinu ili odustanu od studiranja.

Treći segment su oni studenti koji u junu očiste godinu (osvoje svih 60 bodova bez obzira na prosek) i u julu se već kupaju na Zakintosu ili Lefkadi.

Ali najveći je broj studenata u drugom segmentu, koji skupe barem 48 bodova (48 i više…), ali pritom iskoriste više od četiri roka ili čak sve rokove. U ovoj grupi su i studenti* koji bi mogli u junu da očiste godinu, ali žele bolji prosek zbog stipendija, doma ili lične satisfakcije, te zato stolice greju i u septembru.

E sada, ako odemo u 2015/2016. godinu, a Zakon o visokom obrazovanju se sprovede kako je planirano, studenti koji će ostati na budžetu su:
1. studenti iz trećeg segmenta koji i sada uspešno čiste godinu,
2. studenti iz drugog segmenta*: (a) oni koji će zarad osvajanja svih bodova upropastiti prosečnu ocenu, a na taj način možda i ugroziti svoje mesto u domu ili pravo za stipendiju, (b) i oni studenti koji će se svojski potruditi i “odvaliti” od učenja da skupe sve bodove.
Naravno, broj studenata koji spadaju u ove dve grupe je znatno manji od broja studenata koji danas upisuju godinu na teret budžeta. Tako će budžet biti manje opterećen mladima koji imaju želju da studiraju, ali nemaju sredstva za to. Pretpostavimo da kurs evra i stopa nezaposlenosti nastavi da raste (mada to ne moramo da pretpostavljamo, u to smo sigurni), oni koji će fakultet upisati sa statusom samofinansirajući, će biti retki.

Takođe ću pomenuti i studente koji nemaju sredstava za finansiranje svog studiranja. Roditelji mnogih svršenih srednjoškolaca nisu zaposleni, jer posla NEMA!, pa time oni nisu u mogućnosti da svoje dete pošalju na studiranje. Studenti na zapadu uzimaju kredite u bankama sa članom ugovora da isti vrate kada nađu “dobar” posao. Nažalost, to je kod nas rizičan poduhvat, jer u ovoj državi niko ne garantuje ikakav posao nakon završetka fakulteta, kojim bi kredit mogao biti vraćen. Neki se odlučuju da rade i studiraju paralelno, ali to naravno utiče na kvalitet učenja i potrebno je puno upornosti i strpljivosti tokom svih godina studija, kako bi se na takav način završile studije. Smanjen broj ispitnih rokova i povećan broj potrebnih bodova za budžet, ovakav način studiranja skoro u potpunosti isključuju.

Zato verujem da bi u uslovima, trenutno zamišljene 2015/2016. godine, sa usvojenim Zakonom o visokom obrazovanju (kako je on sada zamišljen), bilo mnogo manje studenata.

Ali… Fakulteti ne mogu da opstanu ako nema studenata koji će iste upisati. To može dovesti do snižavanja kriterijuma kod profesora, kako bi što veći broj studenata, u malom broju ispitnih rokova skupilo 60 ESPB bodova i tako ostalo na budžetu. Naravno profesori kriterijume neće spuštati radi studenata (barem ne većim delom), već zbog sebe, kako bi zadržali svoj posao. Jer ako nema studenata na fakultetu, nema ni posla za profesore. Sve to zatim povlači sa sobom da će se fakulteti zapravo morati prilagođavati studentima, koji za četiri ispitna roka neće moći naučiti onoliko koliko nauče za sadašnjih sedam ili više.

Takav sistem, gde će se kriterijumi spuštati kako bi se zadovoljile neke “norme” i potrebe opstanka jednog fakulteta se neće u mnogome razlikovati od sistema današnjih srednjih škola. Dok sam ja u srednjoj školi na časovima matematike spavao, jer su mi predavanja bila suviše jednostavna, profesorica se morala žestoko truditi da nezainzeresovanoj masi objašnjava najosnovnije stvari, kako bi ta ista masa sa dvojkom uradila kontrolni zadatak i tako prošla u sledeću godinu. Nakon završene srednje škole i upisa fakulteta, shvatio sam koliko je takav sistem zapravo bio pogrešan. Iako sam imao sve petice uz malo truda, iz srednje škole sam poneo malo znanja, koje mi je u prvoj godini studiranja na mom smeru nedostajalo.

Ako fakulteti počnu da primenjuju isti sistem, zbog novog Zakona o visokom obrazovanju, rezultat će biti nedovoljno obrazovani (diplomirani!) inženjeri. Talenti će tu biti najviše oštećeni, jer će im znanje biti uskraćeno od strane profesora koji će svoju pažnju usmeriti na one koji treba da skupe 60 bodova, kako bi fakultet, zajedno sa radnim mestima, “preživeo”.  Mada u principu, u našoj državi i nije važno koliko si obrazovan, već da li imaš nekoga da ti “sredi” posao. Nažalost to ne prolazi u inostranstvu i tamo će takvi naši inženjeri imati sve manjih šansi da nađu posao (jer se tamo traži znanje), a time i manjih šansi da odu odavde i imaju iole pristojniji život.

Nego da ne dužim više. Smatram da se većina studenata oseća ovako, slično kao ja, ogorčeno, u manjoj ili većoj meri. Retko ko voli promene, a pogotovu one koje nam nisu “na ruku”. Možda bi bolji zakon bio kada bi ograničavao recimo broj izlazaka na određeni ispit. Tako bi se u nekoj meri sprečilo da studenti idu na sreću, pa bi se ispiti vrednije i kvalitetnije spremali. Sa ograničenim brojem rokova, zaista ne znam kako neko treba da završi medicinu ili neko ko ima 15 ispita godišnje? Sa 15 ispita godišnje to je skoro 4 ispita po roku, koji često znaju da budu poređani dan za danom! No ostaje nam samo da čekamo i da vidimo kuda će ovo sve da ode, a u skladu sa tim i da reagujemo…

Eh, sad kada pogledam sve ovo što sam napisao, izgleda mi da sam preterao. Verovatno i jesam, ali ne marim. Slobodno izkomentariši (da TI! koji ovo čitas), dodaj svoje mišljenje na ovu temu, kritikuj ono sa čime se ne slažeš. Ćutanjem u ovakvom društvu nećemo nigde dogurati..

Studentski domovi – Novi Sad

U Novom Sadu trenutno postoji osam studentskih domova. U informacijama koje možete naći na sajtu studentskog centra, domovi su podeljeni u I u II kategoriju. Među studentima je to poznatije kao novi i stari domovi. Kao i kada sam pisao blog o E2 smeru, pokušaću da budem što objektivniji, ali imajte u vidu da ja živim u jednom od starih domova i ako se desi favorizovanje istog, to neće biti namerno. Takođe informacije o drugim domovima su iz druge ruke, od mojih kolega i prijatelja.

Kako dobiti dom možete pročitati ovde.

Stari domovi (Slobodan Bajić, Veljko Vlahović)

Stari domovi su napravljeni tako da četiri sobe dele jednu tuš kabinu,  dve sobe (jedan ulaz) dele jedan WC i kuhinju, a svaka soba ima svoj lavabo. Evo i nacrt ispod.

Mapa ulaza
Mapa ulaza

Život u ovakvom okruženju može biti prilično prijatan ukoliko su vam, pre svega cimer, docimeri, a zatim i dokupatilci/dokupatilke osobe sa kojima se slažete i možete naći zajednički jezik. Takođe dobra stvar je ukoliko su vam docimeri recimo na master studijama, pa nikada nisu tu 😉 Ali realno, teško da će se svi navedeni faktori poklopiti baš kako treba.

Dobro

Po meni, najveća prednost starih domova je što se nalaze na univerzitetu. Oni koji ne studiraju medicinu, njima je fakultet od tih domova udaljen 5 minuta, a menza 3 minuta. Znam dosta ljudi iz novih domova, koji kada dodje leto i vrućine, kada snega bude do kolena ili kada je ispitni rok, jednostavno preskaču obroke u menzi, jer im je meza daleko.
Tuš kabina je spojena sa dokupatilkama/dokupatilcima, tako da ta činjenica prilično olakšava upoznavanje sa njima. Takođe imam osećaj da je društvo u starim domovima prilično opuštenije u odnosu na situaciju u novim domovima, gde se ne retko stanari zaključavaju u sobe tokom dana.
Nameštaj je promenjen pre nekoliko godina, tako da su kreveti, stolovi, orman i police novi. Posteljina se može iznajmiti na revers.
U domovima postoje čitaonice i računarske sale i klimatizovane su.
U domu Slobodan Bajić postoje i sobe prilagođene osobama sa invaliditetom.
Bicikle unutar doma je dozvoljeno držati u domu Slobodan Bajić.
U prizemlju doma Veljko Vlahovic nalazi se prodavnica.

Loše

Pošto se domovi nalaze blizu većini fakulteta,  društvo sa faxa mnogo će  vam češće dolaziti u posete nego kada bi ste živeli negde dalje. Često i za vreme ispitnog roka kada to možda i ne želite. Ali i to je individualno…
Koliko je zajednička tuš kabina ok za upoznavanje i druženje, toliko može i da smeta ukoliko se sa dokulatilkama/dokupatilcima bas ne volite.
Možda najveća mana starih domova, jeste fontana koja se nalazi između domova i menze. Prednost je za one koji žele konstantu zabavu i cuganje piva sa društvom, jer na fontani uvek ima nekoga, neretko i nekoga sa gitarom, harmonikom, pa čak i sa trubom i ovde zabavi nema kraja…

Žurka svih fakulteta povodom završetka predavanja
Žurka na fontani

Ali za one koji noću žele da spavaju na miru, to može biti ozbiljna prepreka, pogotovu u ovim danima kada je napolju +40°C. Mada, ako ste jedna od takvih osoba koja je dobila stari dom, a želi mir, kada se budete prijavljivali u dom, zamolite upravnika da vam da neku sobu koja je sa druge strane doma, pa ćete taj problem u nekoj meri rešiti.
Do nedavno, studentki dom Veljko Vlahovic (moj dom) nije imao sprovedene priključke za internet po sobama i bio je jedini dom sa tim nedostatkom. A sada (dal` se upravnik opametio nakon svih molbi ili su ga zamenili) i ovde uvode internet po sobama. UPDATE: internet je uveden u sobe i pušten u rad 😉
Bicikle je zabranjeno čuvati unutar doma Veljko Vlahović. Postoji mesto ispred doma gde se mogu ostaviti bicikli, ali tamo bicikli nisu zaštićeni ni od kiše, ni od sunca, a ni od lopova.
Stari domovi ne poseduju sale za rekreaciju i druženje, kao što su sale za stoni tenis, teretana, TV sala, sala za žurke itd.

Novi domovi A i B (Živojin Ćulum i Car Lazar)

Među studentima su to domovi A i B jer su se tako nekada zvali. Ti domovi su sada dobili nova imena (u zagradama respektivno), ali među studentima se koriste stari nazivi… Udaljeni su od kampusa oko 15min hoda.

Dobro

Lepši su. Nekome to znači i prijatniji boravak u istom, pa ujedno i njegovo prijatnije studiranje.  Sobe su veće od soba u starim domovima, a većina njih imaju terase i roletne na prozorima, što je po meni veliki plus. Sobe imaju svoje kupatilo i WC.
Posteljinu je moguće uzeti na revers prilikom prijavljivanja u dom.
Takođe u ovim domovima postoje i TV sale i prostorije za stoni tenis, što pospešuje druženje među stanarima. Dom B ima i teretanu. Dom A ima muzičke sale, pa muzika iz istih ponekad zna i da smeta, ukoliko vam je soba pored neke od njih.
U B domu je otvorena biblioteka koju mogu da koriste svi studenti. Takođe nedavno je otvorena i perionica veša.
Prilikom dobijanja sobe, možete zamoliti upravnika da ne dobijete sobe koje su na četvrtom spratu, jer te sobe ne poseduju terasu, roletne na prozorima, pa je tamo problem sa vrućinom tokom letnjih dana.
U B domu je dozvoljeno čuvati bicikle unutar doma.
U prizemlju B doma nalazi se prodavnica.

Loše

Predsoblje je spojeno sa sobom, pa se buka iz hodnika direktno prenosi u sobu, a držanje frižidera u sobi, osim ako nemate terasu, tokom letnjih dana baš i nije opcija jer ćete od sobe napraviti saunu. Kuhinje u ovim domovima se nalaze u predsoblju (nisu odvojene od sobe) što predstavlja problem kada treba skuvati nešto sa jačim mirisom ili recimo leti. Sudoperu menja lavabo u WCu.
Nameštaj je star i pomalo klimav iako su domovi novi.
U domu A, neke sobe gledaju na obližnjeg vulkanizera i ta buka obično smeta.
Čitaone su manje, pa to dovodi do toga da vremenom ljudi koji uče jednoj čitaoni, tu čitaonu pretvore u mesto za pijuckanje kafe i čavrljanje. U B domu je samo jedna čitaonica klimatizovana, a stanari se žale kako čistačice rekto isprazne kante koje se tamo nalaze.

Novi dom C

Ovo je najnoviji dom otvoren 2009. godine. Postoje i glasine da je ovaj dom trebao da ima menzu, ali pošto su to samo glasine, neću o tome polemisati.

Dobro

Ovaj dom je estetski najlepši. Sobe imaju predsoblje koje je odvojeno vratima i opremljeni su frižiderom i rešoom. Takođe imaju zaseban WC.
Postoje klimatizovane učionice i TV sale.
Većina soba je dvokrevetna, ali postoje i jednokrevetne sobe.
Noću je mirno i može se na miru spavati.

Loše

Od pojedinih stanara tog doma sam čuo da druženja sa komšijama skoro da i nema.  “Društveni život nula. I to ona negativna.” – reče jedan od mojih prijatelja. Žurke su apsolutno zabranjene.
Sale za rekreaciju kao što su teretane i stoni tenis u B domu, ne postoje.

Dom 23. oktobar

Ovaj dom je isključivo ženski dom. Renoviran je pre par godina. Udaljen je od fakulteta manje-više koliko i novi domovi A i B.

Dobro

U domu je skoro uvek mir i tišina. Vešeraj koji može da se nađe u domu je besplatan. Čitaonica i računarska učionica su klimatizovane. Postoje jednokrevetne i dvokrevetne sobe i svaka soba ima svoje kupatilo. U sobi su takođe priključak za internet, telefon i kablovsku televiziju.

Loše

U računarskoj sali su vremenom ostala samo dva ispravna računara. Bicikle je dozvoljeno držati samo ispred doma, što znači da isti trpe i kišu i sunce. Takođe, svaka buka i nemiri se brzo sankcionišu, pa proslava rođendana u domu baš i nije opcija. Prenoćište je moguće platiti samo za neku drugaricu, tj. drugari/momci vam ne mogu biti gošće tokom noći.

Dom Feješ Klara

Ovaj opis mi je poslao prijatelj još iz srednje škole, koji je u ovaj dom upao u prvoj godini. Smatram da je dobro opisano, tako da neću prepravljati ništa kako bi pratio šablon kojim su opisani prethodni domovi sa Dobro i Loše.

Ovde su sobe različitih veličina. Ima jednokrevetnih, dvokrevetnih i trokrevetnih soba.
Trokrevetne sobe su 2 puta veće od dvokrevetnih, a jednokrevetne malo manje. Neke sobe nemaju terasu, ali takvih soba je malo. Ja sam u dvokrevetnoj. Soba je srednje veličine, ima terasu i kupatilo. Od nameštaja su tu 2 kreveta, 2 police, orman podeljen na dva dela i 2 radna stola i stolice. Nameštaj je super, skoro pa nov (mislim da je kupljen krajem 2008. godine). Cimer i ja smo još doneli tepih (inače, dole je laminat), frižider, TV, rešo i neki radni deo za posuđe i slično. Imamo jednu policu na terasi koja je tu ostala od prethodnog stanara. Preko zime smo frižider držali unutra, a sada je na terasi zajedno sa rešoom. Drugog mesta za improvizovanu kuhinju nema.
Imamo internet, solidan je 1 Mbps. Svaka soba ima 2 prikljucka (trokrevetne verovatno 3). Postoji izlaz za kablovksu, ali to ne radi. Mi koristimo sobnu antenu.
Prozori i vrata od terase su PVC tako da dobro dihtuju. Terasa nije klasična terasa sa ogradom, već je to više kao jedan mali ozidani prostor u kojem fali prozor, tako da može lepo da se koristi kao kuhinja.
WC je super opremljen, ima prozor i ventilator.

Posteljina može da se zaduži – 2 ćebeta, 2 čaršava, jastuk i jastučnica. Jastučnica i čaršav se menjaju svake 2 nedelje (svake druge srede) ali to nije strogo određeno, već možes zameniti za čisto kad god su čistacite tu.
Domar/majstor je dobar. Meni je npr. crko ventilator u WCu, prijavio sam domaru i zamenjen je u roku od 3 dana. Takodje smo slomili i tuš i zamenjen je sutradan. Mada uglavnom kažu da se duže čeka za sve kvarove, pa sam možda ja samo imao sreće 😛

Sto se tice zgrade dome, ona lepo izgleda, sve je uredno i novo. Imamo i dvorište koje je ograđeno i tu se nalazi teren za basket. Ispred se nalazi ono metalno cudo da se ostavljanje bicikla.
Imamo TV salu sa desetak stolica, koja je u principu podrum, a tu se nalazi i sto za stoni tenis.
Tu se održavaju žurke. Za žurku moraš tražiti dozvolu od upravnice. Prijaviš žurku i koliko će ljudi doći. Na poslednjoj je bilo preko 100 ljudi.. gužva 😀 A moraš da prijaviš imena i prezimena onih koji će doći, a nisu iz doma. Zbog onog vremenskg ograničenja gostima je dozvoljeno da ostanu radnim danima do 23h, a vikendom do 24h. Kad je žurka to ne važi, već se može ostati do kraja zurke.
Ima i čitaonica, ok je, klimatizovana je.
Dom se nalazi na mirnom mestu. Jedino sa moje strane je dečije igralište, pa odatle ima buke ponekad. Najbliža radnja je pola minute od doma, a pekara 3min, limanska pijaca i pošta 3-4 min.

Upravnica mislim da je smenjena, tj. ona je sad strucni saradnik. Nemam pojma ko je novi upravnik, niti u čemu je razlika jer je ona i dalje u svojoj kancelariji.
Ja sa njom nisam imao kontakta od kad sam se uselio, ali sam čuo od dosta ljudi kako pricaju loše o njoj. Mada niko nije dao neki argument za to…

Ja sam ovde upoznao dosta ljudi. Nije to baš neko intezivno druženje, jer svi imaju dosta obaveza, ali opet ima druženja.

Pošto sam često išao kod kolege  u novi dom A, sada ću da uporedim ova 2 doma..
– Sobe su kod mene manje, ali su stvari u sobi mnogo kvalitetnije,
– Kod njih je klasična terasa, a kod nas je malo drugačija,
– Naš dom je mali, ima 120 ljudi (prizemje i sprat), a kod njih su 4 sprata,
– Kod njih se vrata otvaraju pomoću kartice, dok kod nas rukom i kvakom 😛
– Kod njih ključ nosiš sa sobom, dok kod nas kada izlaziš iz doma uzimaš karticu i ostavljaš ključ, a kada se vratiš, uzmeš ključ, a karticu ostaviš portiru.

Eto nadam se da sam pomogao… 🙂

Dom Sajmište..

Kao i za dom “Fejes Klara”, dobio sam fin opis doma “Sajmište”, tako da evo još jedan copy/paste.

Dom “Sajmište” je renoviran 2005. ili 2006. što podrazumeva da su većina stvari u njemu obnovljene ili nove. U ovom domu su većinom medicinari, što je razumljivo, jer je dom blizu medicinskog fakulteta.
Sve sobe imaju nove krevete, nove ormane, svako svoj sto i police. Kada se uđe u sobu u hodniku se nalazi mala kuhinjica sa visećom i sudoperom i svaka soba ima svoje kupatilo.
Jedina mana jeste da su male sobe, tako da nije baš prijatno boraviti u njima kada je leto. I nemaju sve sobe terasu.

U poređenju sa domom “23. oktobar” gde devojke u sobi imaju jedan sto i obe moraju da ga dele i što podrazumeva da na njemu pored toga što se uči, stoji i laptop, a suši se i oprano suđe koje moraju oprati u kupatilu jer nemaju sudoperu kao i mi.
Dom sadržii: internet salu, TV salu, čitaonicu, vešeraj, teretanu, radnju, kantinu.
U internet sali su kupljeni ove godine novi računari, ima ih 5-6 i takođe postoji svič da se ostali studenti “priključe” na internet kada donesu svoje računare u internet salu.
U TV sali se nalazi sto za stoni tenis. U čitaonici i internet sali postoji klima, tako da je prijatno boraviti kada je letnji period. Teretana je ove godine napravljena, mislim u maju (kada su bili izbori).
Sobe su dvokrevetne i trokrevetne, postoje i jednokrevetne sobe ali ih ima možda 2-3 i obično ih dobijaju studenti viših godina i sa boljim prosekom. Svaki sprat ima terasu, kao i jednokrevetne sobe.
Osoblje je ljubazno, uključujući i upravnika i upravnicu. Sve u svemu, jako je lep dom koji je miran i pogodan za učenje!

Dom sajmište nema priključke za internet u sobama 🙁

Generalno mane domova

U svim domovima se mogu naći bubašvabe. Studentski centar organizuje godišnje prskanje istih, ali to ne pomogne svaki put.

Kada želite da neko dođe da prespava kod vas, to morate da platite. U novim domovima, participacija se plaća 500 dinara, dok je u starim domovima cena nešto manja i iznosi 350 dinara. Za te pare vi dobijate samo noćenje za vašeg gosta, bez dodatnog kreveta, posteljine, sobe…. Takođe broj noćenja je ograničen na dva noćenja mesečno.

Info za brucoše…

Kada sam trebao da dobijem dom, postojale su glasine da brucoši dobijaju samo stare domove. Ovo nije istina. Ja jesam dobio stari dom, ali za to je odgovoran moj prosek iz srednje škole. Studenti koji su srednju završili sa prosekom 5.00, bez problema dobijaju neke od novih domova, stim da novi dom C, dobijaju samo studenti viših godina.

Smer Računarstvo i Automatika (E2) na FTN

Iako su do sada verovatno svi maturanti srednjih škola opredeljeni koji će fakultet da upišu, pokušaću da pomognem onima koji se eventualno dvoume (ili možda troume) između E2 smera na Fakultetu Tehničkih Nauka u Novom Sadu i još nekog smera na istom ili nekom drugom fakultetu. Pisaću onako kako sam ja doživeo prvu godinu na ovom fakultetu odnosno smeru, jer smatram da iako bih pokušao, teško da bih mogao da budem u potpunosti objektivan. Zato ću opisati iskustva, ono što smatram da je dobro ili loše, šta može bolje, a šta je “super odrađeno”.

Prijava prijemnog

Završio sam srednju i hoću da upišem fakultet. Nisam znao kako se to radi, a još gore je što nisam znao ni koji fakultet želim da upišem. Huh… Kada sam se malo raspitao, moj izbor se sveo na smerove Računarstvo i Automatika (FTN) i Informatika (PMF). Izguglao sam da je prvo potrebno prijaviti prijemni na fakultetu koji želim da upišem, kao i datume kada se vrši prijava. Kada sam stigao na univerzitet još uvek nisam bio siguran šta želim da upišem. Pre toga sam iscimao gomilu ljudi i mišljenja su bila podeljena, pa mi to baš i nije pomoglo. Odučim da zavirim na FTN. Unutra sve “fensi”, gomila ljudi, ali ipak nema gužve. “Teško da ću ovo završiti. Suviše je PRO.”  I odem na PMF. Kupim informator, koji me neće informisati ni o čemu novom, ali bez informatora nema prijavnog lista. Popunim prijavu, stanem u red. Mislim da sam čekao dobrih 45 minuta u redu, koji zapravo i nije bio red, već gužva koja se nekim random redosledom preko šaltera “smanjivala”. Smanjivala je namerno pod navodnicima, jer se ta gužva za mojih 45 minuta tamo provedenih nije smanjila. Tada sam odlučio da ne želim pola života da provedem na šalterima i da ne želim da upišem taj fakultet. Okrenem se, izađem iz velike plave zgrade, odem preko puta na FTN, završim prijavu za 20 minuta. Što se tiče dokumentacije potrebne za prijavu, ona je navedena u konkursu koji fakultet raspisuje za upis na studije, pa je neću ovde nabrajati. Preporučujem samo da kopirate svedočanstva i overite kopije kod matičara (ili gde već overavate takva dokumenta u vašem mestu), jer originali ostaju na fakultetu, a može se desiti da Vam svedočanstva zatrebaju za još nešto (stipendija, dom…).

Prijemni

Sve je prošlo u najboljem redu. Profesori su odgovarali na postavljena pitanja bez problema. Bilo je i onih koji su prepisivali. Neki su bili uhvaćeni, neki nisu, ali ne preporučujem takav vid polaganja prijemnog. Ono što su meni preporučili, a mislim da se isplatilo, jeste da u radnom listu gde radite zadatke ništa ne škrabate i precrtavate! Negativnih bodova nema, tako da iako sumnjate u tačnost nekog rezultata, ako nemate bolji, ostavite taj koji imate 😉
.

I semestar

Pre samog početka fakulteta, bila je organizovana pripremna nastava iz matematike. Odma poste toga su počela predavanja. Predmeti u prvom semestru:

  • Matematička analiza 1 – Ilija Kovačević
  • Diskretna matematika i linearna algebra – Doroslovački Rade
  • Programski jezici i strukture podataka – Malbaški Dušan
  • Engleski jezik – osnovni – Branislava Ličen

Skrenuo bih pažnju svima koijima je matematika, kao što je i meni bila, slaba tačka, da se potrude u prvom semestru, da daju sve od sebe, jer će inače vrlo verovatno matematike tegliti do nekih viših godina. Da li je neko ko je pravio raspored namerno napravio tako da nas za dobrodošlicu dočekaju dve matematike ne bi li “očistile” studente koji nisu dorasli izazovu ili jednostavno nije moglo drugačije – ne znam. Znam samo da sam odsedeo XYZ sati što u čitaoni što na privatnim časovima ne bih li položio obe. Al` ajd, moja matematika u srednjoj školi nije bila nešto naročito. U srednjoj profesori još uvek moraju da popuste slabijim učenicima i da se prilagode njima, a ne onima koje to zaista interesuje. Tako da se iskreno nadam da ste Vi imali više sreće što se tiče profesora matematike i da nećete imati toliko problema oko matematike na faksu.

Što se tiče Programskih jezika, tu se radi programski jezik C, ali se radi baš dosta detaljno i na sitnicama se gube bodovi. Oni koji su radili Paskal u srednjoj znaju da zapnu, pa ako ste jedan od takvih, obratite malo više pažnje na ovaj predmet. Tokom godine se rade testovi na računaru, poznatiji kao “Otisak” testvoi. Traži se znanje sa predavanja i sa vežbi, ali se još više traži koncentracija tokom izrade testa. Primera radi, sledeća dva koda neće dati isti rezultat, ali dosta studenata pogreši i ne obrati pažnju na zagrade i izgubi bodove. I da, ovo se sve radi kao test, tako da nema pristupa kompajleru i probanju koda da se vidi koji će rezultat dati na kraju 😛

int i, a, b;
a = 5;
b = 0
for(i = 0; i < 10; i++)
a++;
++b; 
int i, a, b;
a = 5;
b = 0
for(i = 0; i < 10; i++) {
a++;
++b;
}

Na kraju semestra se polaže teorija. Radi se na papiru i nosi 30 bodova. Iz ugla studenata, profesor ocenjuje kako stigne i kako mu se hoće. Ne sumnjam da ima i toga, jer je profesor u nekom svom fazonu, stara garda, imam osećaj da doživljava programiranje ozbiljnije od posla hirurga u operacionoj sali. Mada je u jednom razgovoru sa kolegom priznao da je ovo samo teorija, a u praksi se slabo ko pridržava svih pravila koja teorija nalaže, on i dalje forsira teoriju i ocenjuje strogo, tako da se čuvajte.

Engleski jezik je predmet koji bi trebao da izvlači prosek. Naravno ako ste učili engleski u srednjoj školi. No i ako niste, preporučujem da se potrudite i da budete aktivni na predavanjima, jer profesorica nagrađuje aktivnost na časovima 🙂

II semestar

Drugi semestar je opušteniji. Posebno za one koji su išli u elektro škole. Evo i liste predmeta:

  • Arhitektura računara – Miroslav Hajduković
  • Engleski jezik – srednji / Nemački jezik – osnovni – Branislava Ličen / Berić Anddrijana
  • Osnovi elektrotehnike – Neda Pekarić-Nađ
  • Fizika – Ljuba Budinski-Petković

Predmet arhitektura računara izučava model računara, arhitekturu naredbi, asemblerske jezike… Programira se u asembleru čitav semestar. Može dosta da se nauči, a asistenti su raspoloženi i da pomognu oko nekih dodatnih projekata, pa to na kraju nosi par dodatnih bodova. Organizacija slična programiranju iz prvog semestra, stim da se i teorija radi na računaru. Meni lično, predmet u kojem sam najviše uživao tokom drugog semestra.

U drugom semestru se možete opredeliti za engleski jezik – srednji ili nemački jezik – osnovni. Možete pohađati i oba, stim što onda birate na početku koja ocena vam ide u indeks, a rezultat onog drugog dobijete kao dodatak diplomi da ste ga položili. Ako se odlučite za engleski profesorica Brana je i dalje cool kao i u prvom semestru i nije teško položiti ako ste aktivni i ako se vidi da se trudite.

Osnovi elektrotehnike su napravile dosta problema gimnazijalcima. Meni je to bio jedan od predmeta koji sam rado slušao na predavanjima, jer sam imao dosta predznanja iz srednje, ali me je to i dosta opustilo, pa sam kasnije imao problema da ga položim. Uglavnom gimnazijaci koji će u prvom semestru uživati jer rasturaju matematiku, moraće malo da zagreju stolicu što se tiče ovog predmeta.

Pošto za fiziku mogu opušteno da kažem da je u srednjoj nisam imao (jesam, ali isto mi je kao i da nisam), u drugom semestru sam zbog nje loše spavao. Laboratorijske vežbe koje traju čitav semestar se još nekako i prežive i pored nepravde da različiti asistenti imaju različite kriterijume za ocenjivanje, ali kada dođe do kolokvijuma, predlažem da se zagreje stolica. Ko ne položi preko kolokvijuma ide na ispit, a na ispitu se polaže i teorija – usmeno. U prevodu “položićeš ga sutra malo”.

Studentska služba

Kao što sam na početku naveo, kopirajte svedočanstva, jer se izdavanje original svedočanstva (koje prilikom upisa ostavljate na fakultetu) naplaćuje 300 dinara. Inače overa semestra je elektronska, tako da nema gužvi i čekanja na šalterima. Ispiti se prijavljuju preko interneta, tako da ni oko toga ne morate previše da se brinete, samo da imate dovoljno sredstavana na vašem virtualnom računu na studentskom web servisu. Nakon toga do prijave ispita vas deli par klika miša 😉

Pogledajte i ovaj članak.

Bitanga

Iako je fakultet ozbiljna ustanova, znaju profesori i asistenti da ‘bace’ i koju šalu tokom predavanja. Među tim šalama bude često i nečeg korisnog, pa smo tako nedavno saznali recimo zašto se Nobelova nagrada ne dodeljuje matematičarima, a danas i kako je nastala reč “bitanga”.

Dok smo puni elana izračunavali neko Hevisajdovo čudo (nije da sana ne znam šta smo računali, samo neću da napišem, neću time da vas opterećujem :P), uspeli smo na neki načn da stignemo do reči bitanga. Tada je asistent ispredavao i poreklo te reči. Pa evo kako ide:

“Kada su se u vreme Stefana Nemanje, krstaši poraženi vraćali iz Male Azije, oni su usput otimali, krali i silovali. Tada im je Stefan Nemanja platio određenu sumu novca da to ne bi radili, pa je njihov glavni, svakome koga je primetio da ne poštuje dogovor, odsekao ruke. E sad, pošto su oni shvatili da će im ruke trebati, a pritom se njihov nadređeni ne šali izvršavajući kazne, zaključili su da mogu jedino da mole domaći narod za nešto hrane i naravno rakije. Molili su sa ‘bitte’, a zahvaljivali su sa ‘danke’ i tako je kombinacijom te dve reči nastala jedna reč ‘bitanga’ što je označavalo propalicu, skitnicu…”

Da mi je nastavnik istorije ovo ispričao u osnovnoj školi na ‘njegov’ način, verovatno ne bih upamtio.. A ovo verujem neću zaboraviti skoro… 😛

Kako dobiti dom, stipendiju, kredit? (brucoši)

Prvo želim da napomenem da su sledeće informacije vezane za Studentski Centar u Novom Sadu. Takođe ove informacije verovatno neće biti tačne u nekoj daljoj budućnosti, jer se pravila menjaju, tako da obratite pažnju i kada je pisan ovaj članak. 

Većina brucoša kada upiše fakultet bude u frci da li će dobiti dom (naravno ako je za isti popunio i predao konkurs). Brucoši za dom konkurišu ranije od ostalih studenata viših godina, jer brucoši obično i krenu ranije na fax (pripreme iz matematike, fizike itd.). Rok do kada brucoši treba da predaju dokumenta obično bude objavljen u novinama, dnevniku na RTSu i on obično bude do polovine septembra. Kriterijum za rangiranje je prosek iz prethodno završena 4 razreda srednje škole. Broj primljenih budućih studenata u domove bude oko 33% po fakultetu. Recimo da je za dom sa FTN-a konkurisalo 100, dok je sa ekonomskog fakulteta konkurisalo samo 30 brucoša. Broj brucoša koji će dobiti dom je 33 koji su upisali FTN i 10 koji su upisali ekonomski fakultet.
Zaključak: Gurajte prosek u srenjoj školi 🙂

Što se tiče stipendije i to ono od ministarstva, studenti prve godine ne mogu da konkurišu za nju. Oni mogu da konkurišu za studentski kredit. Studentski kredit je recimo “isto” što i stipendija, stim što se kredit ne vraća ukoliko se upisane studije (osnovne akademske, strukovne..) završe sa prosekom iznad 8,5. U suprotnom, kredit se vraća po završetku studija na način koji se podpiše u ugovoru.
Onima koji budu konkurisali za kredit, a isti im ne bude odobren, preporučujem da podnesu žalbu nakon što izađu rang liste. Nakon toga će im isti najverovatnije biti odobren.

Uglavnom, ako želite dom i kredit treba vam prosek. Iz toga sledi da treba da učite i da budete vredni i u srednjoj školi. Što se tiče viših godina fakulteta, prilikom konkurisanja za dom/stipendiju, ponovo je presudni faktor prosek. Jedino što je pravilo (iako mislim da nigde nije zvanično zapisano, mada možda grešim) da svi sa prosekom iznad 8,5 dobijaju stipendiju sigurno. Ali sigurno uzmite sa rezervom 😛
Što se tiče doma, sve zavisi od konkurencije: koliko je studenata Vaše godine sa Vašeg fakulteta konkurisalo i koliki je Vaš prosek u odnosu na ostale kandidate.

Eto toliko od mene i želim svima koji budu konkurisali puno sreće 😉