Canon DSLR – daljinski (Android) okidač – Praksa

U prethodnim blogovima sam opisao kako treba da funkcioniše ovaj uređaj, kako hardverski deo, tako i deo koji se izvršava na telefonu tj. aplikacija. Ali kako ovo zapravo funkcioniše u stvarnosti?

Interfejs

Onima koji žele ovo sami da prave, a nisu baš vešti sa elektronikom, preporučujem da koriste kalaj za lemljenje sa kalafonijumom. Ja sam izgubio dva dana, pokušavajući da komponente nalemim na pločicu sa nekom starom lemilicom i još starijim kalajom. Na kraju sam kupio novi kalaj i sastavio pločicu za 10min 🙂
Kao podlogu za komponente, koristio sam protobord pločicu. Kako sam saznao od prodavca, postoje protobord ploče sa poljima od bakra na koje se leme komponente ili kao u mom slučaju, ploče sa linijama bakra na kojima se nalaze rupice kroz koje se povezuju komponente. Meni se lično više dopala ova varijanta sa rupicama, jer su tako  lemovi sa jedne, a komponente sa druge, pa sve izgleda urednije i kulturnije. Evo kako to sada izgleda:

Sastavljen interfejs

Na ovom interfejsu se nalaze još i dva tastera, tako da i kada mi telefon nije pri ruci, mogu da koristim interfejs kao što je opisano ovde. Što se tiče komponenti, mislim da ni jedna komponenta nije iste oznake kao što sam naveo u blogu o interfejsu, već su sve neke približne vrednosti. Jednostavno na mestu gde sam kupovao komponente nisu imali komponente sa traženim oznakama, a i ovako sve radi kako treba, pa to nije problem.

Aplikacija

Oko pisanja aplikacije sam se zadržao malo duže, jer sam potpuni početnik što se tiče Android programiranja, a ni sa Javom nisam neki ekspert. Mic po mic i napisao sam ono što mi treba, ono zbog čega sam uopšte i započeo pisanje ovog bloga. Ili barem deo toga 😛
Ukoliko niste upoznati sa programiranjem Android aplikacija, pročitajte ovo uputstvo.

Aplikacija

Za sada aplikacija može da funkcioniše na dva načina. Automatski, kada se unapred definiše ekspozicija ili ručni kada ekspozicija traje onoliko vreme koliko se prst drži na dugmetu “Shoot”. Takođe je moguće i prekinuti ekspoziciju klikom na dugme “Stop” ukoliko je greškom definisana predugačka ekspozicija.

Aplikacija je pisana za HTC Wildfire sa Androidom 2.2.1. Za preuzimanje sours koda kliknite ovde, a zatim pritisnite Ctrl+S.

Navigacija: Ideja Planiranje / Interfejs Aplikacija / [ Praksa ]

Smer Računarstvo i Automatika (E2) na FTN

Iako su do sada verovatno svi maturanti srednjih škola opredeljeni koji će fakultet da upišu, pokušaću da pomognem onima koji se eventualno dvoume (ili možda troume) između E2 smera na Fakultetu Tehničkih Nauka u Novom Sadu i još nekog smera na istom ili nekom drugom fakultetu. Pisaću onako kako sam ja doživeo prvu godinu na ovom fakultetu odnosno smeru, jer smatram da iako bih pokušao, teško da bih mogao da budem u potpunosti objektivan. Zato ću opisati iskustva, ono što smatram da je dobro ili loše, šta može bolje, a šta je “super odrađeno”.

Prijava prijemnog

Završio sam srednju i hoću da upišem fakultet. Nisam znao kako se to radi, a još gore je što nisam znao ni koji fakultet želim da upišem. Huh… Kada sam se malo raspitao, moj izbor se sveo na smerove Računarstvo i Automatika (FTN) i Informatika (PMF). Izguglao sam da je prvo potrebno prijaviti prijemni na fakultetu koji želim da upišem, kao i datume kada se vrši prijava. Kada sam stigao na univerzitet još uvek nisam bio siguran šta želim da upišem. Pre toga sam iscimao gomilu ljudi i mišljenja su bila podeljena, pa mi to baš i nije pomoglo. Odučim da zavirim na FTN. Unutra sve “fensi”, gomila ljudi, ali ipak nema gužve. “Teško da ću ovo završiti. Suviše je PRO.”  I odem na PMF. Kupim informator, koji me neće informisati ni o čemu novom, ali bez informatora nema prijavnog lista. Popunim prijavu, stanem u red. Mislim da sam čekao dobrih 45 minuta u redu, koji zapravo i nije bio red, već gužva koja se nekim random redosledom preko šaltera “smanjivala”. Smanjivala je namerno pod navodnicima, jer se ta gužva za mojih 45 minuta tamo provedenih nije smanjila. Tada sam odlučio da ne želim pola života da provedem na šalterima i da ne želim da upišem taj fakultet. Okrenem se, izađem iz velike plave zgrade, odem preko puta na FTN, završim prijavu za 20 minuta. Što se tiče dokumentacije potrebne za prijavu, ona je navedena u konkursu koji fakultet raspisuje za upis na studije, pa je neću ovde nabrajati. Preporučujem samo da kopirate svedočanstva i overite kopije kod matičara (ili gde već overavate takva dokumenta u vašem mestu), jer originali ostaju na fakultetu, a može se desiti da Vam svedočanstva zatrebaju za još nešto (stipendija, dom…).

Prijemni

Sve je prošlo u najboljem redu. Profesori su odgovarali na postavljena pitanja bez problema. Bilo je i onih koji su prepisivali. Neki su bili uhvaćeni, neki nisu, ali ne preporučujem takav vid polaganja prijemnog. Ono što su meni preporučili, a mislim da se isplatilo, jeste da u radnom listu gde radite zadatke ništa ne škrabate i precrtavate! Negativnih bodova nema, tako da iako sumnjate u tačnost nekog rezultata, ako nemate bolji, ostavite taj koji imate 😉
.

I semestar

Pre samog početka fakulteta, bila je organizovana pripremna nastava iz matematike. Odma poste toga su počela predavanja. Predmeti u prvom semestru:

  • Matematička analiza 1 – Ilija Kovačević
  • Diskretna matematika i linearna algebra – Doroslovački Rade
  • Programski jezici i strukture podataka – Malbaški Dušan
  • Engleski jezik – osnovni – Branislava Ličen

Skrenuo bih pažnju svima koijima je matematika, kao što je i meni bila, slaba tačka, da se potrude u prvom semestru, da daju sve od sebe, jer će inače vrlo verovatno matematike tegliti do nekih viših godina. Da li je neko ko je pravio raspored namerno napravio tako da nas za dobrodošlicu dočekaju dve matematike ne bi li “očistile” studente koji nisu dorasli izazovu ili jednostavno nije moglo drugačije – ne znam. Znam samo da sam odsedeo XYZ sati što u čitaoni što na privatnim časovima ne bih li položio obe. Al` ajd, moja matematika u srednjoj školi nije bila nešto naročito. U srednjoj profesori još uvek moraju da popuste slabijim učenicima i da se prilagode njima, a ne onima koje to zaista interesuje. Tako da se iskreno nadam da ste Vi imali više sreće što se tiče profesora matematike i da nećete imati toliko problema oko matematike na faksu.

Što se tiče Programskih jezika, tu se radi programski jezik C, ali se radi baš dosta detaljno i na sitnicama se gube bodovi. Oni koji su radili Paskal u srednjoj znaju da zapnu, pa ako ste jedan od takvih, obratite malo više pažnje na ovaj predmet. Tokom godine se rade testovi na računaru, poznatiji kao “Otisak” testvoi. Traži se znanje sa predavanja i sa vežbi, ali se još više traži koncentracija tokom izrade testa. Primera radi, sledeća dva koda neće dati isti rezultat, ali dosta studenata pogreši i ne obrati pažnju na zagrade i izgubi bodove. I da, ovo se sve radi kao test, tako da nema pristupa kompajleru i probanju koda da se vidi koji će rezultat dati na kraju 😛

int i, a, b;
a = 5;
b = 0
for(i = 0; i < 10; i++)
a++;
++b; 
int i, a, b;
a = 5;
b = 0
for(i = 0; i < 10; i++) {
a++;
++b;
}

Na kraju semestra se polaže teorija. Radi se na papiru i nosi 30 bodova. Iz ugla studenata, profesor ocenjuje kako stigne i kako mu se hoće. Ne sumnjam da ima i toga, jer je profesor u nekom svom fazonu, stara garda, imam osećaj da doživljava programiranje ozbiljnije od posla hirurga u operacionoj sali. Mada je u jednom razgovoru sa kolegom priznao da je ovo samo teorija, a u praksi se slabo ko pridržava svih pravila koja teorija nalaže, on i dalje forsira teoriju i ocenjuje strogo, tako da se čuvajte.

Engleski jezik je predmet koji bi trebao da izvlači prosek. Naravno ako ste učili engleski u srednjoj školi. No i ako niste, preporučujem da se potrudite i da budete aktivni na predavanjima, jer profesorica nagrađuje aktivnost na časovima 🙂

II semestar

Drugi semestar je opušteniji. Posebno za one koji su išli u elektro škole. Evo i liste predmeta:

  • Arhitektura računara – Miroslav Hajduković
  • Engleski jezik – srednji / Nemački jezik – osnovni – Branislava Ličen / Berić Anddrijana
  • Osnovi elektrotehnike – Neda Pekarić-Nađ
  • Fizika – Ljuba Budinski-Petković

Predmet arhitektura računara izučava model računara, arhitekturu naredbi, asemblerske jezike… Programira se u asembleru čitav semestar. Može dosta da se nauči, a asistenti su raspoloženi i da pomognu oko nekih dodatnih projekata, pa to na kraju nosi par dodatnih bodova. Organizacija slična programiranju iz prvog semestra, stim da se i teorija radi na računaru. Meni lično, predmet u kojem sam najviše uživao tokom drugog semestra.

U drugom semestru se možete opredeliti za engleski jezik – srednji ili nemački jezik – osnovni. Možete pohađati i oba, stim što onda birate na početku koja ocena vam ide u indeks, a rezultat onog drugog dobijete kao dodatak diplomi da ste ga položili. Ako se odlučite za engleski profesorica Brana je i dalje cool kao i u prvom semestru i nije teško položiti ako ste aktivni i ako se vidi da se trudite.

Osnovi elektrotehnike su napravile dosta problema gimnazijalcima. Meni je to bio jedan od predmeta koji sam rado slušao na predavanjima, jer sam imao dosta predznanja iz srednje, ali me je to i dosta opustilo, pa sam kasnije imao problema da ga položim. Uglavnom gimnazijaci koji će u prvom semestru uživati jer rasturaju matematiku, moraće malo da zagreju stolicu što se tiče ovog predmeta.

Pošto za fiziku mogu opušteno da kažem da je u srednjoj nisam imao (jesam, ali isto mi je kao i da nisam), u drugom semestru sam zbog nje loše spavao. Laboratorijske vežbe koje traju čitav semestar se još nekako i prežive i pored nepravde da različiti asistenti imaju različite kriterijume za ocenjivanje, ali kada dođe do kolokvijuma, predlažem da se zagreje stolica. Ko ne položi preko kolokvijuma ide na ispit, a na ispitu se polaže i teorija – usmeno. U prevodu “položićeš ga sutra malo”.

Studentska služba

Kao što sam na početku naveo, kopirajte svedočanstva, jer se izdavanje original svedočanstva (koje prilikom upisa ostavljate na fakultetu) naplaćuje 300 dinara. Inače overa semestra je elektronska, tako da nema gužvi i čekanja na šalterima. Ispiti se prijavljuju preko interneta, tako da ni oko toga ne morate previše da se brinete, samo da imate dovoljno sredstavana na vašem virtualnom računu na studentskom web servisu. Nakon toga do prijave ispita vas deli par klika miša 😉

Pogledajte i ovaj članak.

Fejsbuk nagradne igre – Šeruj i osvoji iPod!

U poslednje vreme možda ne u tolikoj meri, ali se još uvek povremeno pojavi po koja stranca na Fejsbuku gde poklanjaju iPod, SGS3, Apple laptop ili neku drugu stvarčicu moderne tehnologije. Sve što je potrebno jeste da šerujete tu stranicu na svojem tajmlajnu i postajete potencialni dobitnik obećanog predmeta.

Primer fejsbuk stranice sa nagradnom igrom

Možda je neko nekada zaista i poklonio iPod ovim putem, ali smatram da je većina tih nagradnih igara obična prevara. Ovo mi više liči na marketinški trik kojim se na vrlo jednostavan način promoviše stranica koja je tu nagradnu igru objavila. Ukoliko već želite da šerujete odnosno lajkujete takvu stranicu, probajte barem u nekoj meri da eleminišete mogućnost da budete prevareni.

Prvo proverite ko je napravio dotičnu stranicu, tj. da li je u pitanju neka ozbiljna firma (nedavno je Avast imao sličnu nagradnu igru), ili se radi o pojedincu. Ako je stranica namenjena za zabavu (vicevi, smeše slike, klipovi…), razmislite sami kolike su šanse da oni zaista žele nekome da poklone bilo šta? Takođe možete da kontaktirate administratora stranice i zatražite više detalja o nagradnoj igri i prema odgovoru da zakljućite da li se radi o ozbiljnoj osobi ili nekom “šalabajzeru” 😛

Google Images

Još jedna od mogućnosti koje možete iskoristiti za proveru pravdivosti gore pomenutih nagradnih igri je i Guglov servis Google Images. Usluge koje taj servis pruža možete da iskoristite da ustanovite da li je fotografija predmeta koji treba da bude poklonjen autentična. Tačnije, da li je ta fotografija baš fotografija uređaja koji se poklanja, a administrator stranice je taj koji je tu fotografiju napravio ili je fotografija jednostavno skinuta sa nekog trećeg sajta.

Google Images pruža mogućnost da fotografije pretražujete ne samo prema ključnim rečima, već i prema sličnosti sa nekom drugom fotografijom. Ta druga fotografija može biti na vašem računaru ili negde na internetu. Pošto se fotografija na fejsbuk stranici koja predstavlja “poklon” već nalazi na internetu, dovoljno je samo kopirati njenu adresu, a zatim na Google Images uraditi sledeće korake:

1. Kliknite na mali fotoaparat pored dugmeta za pretragu

2. U novootvorenom prozoru odaberite link “Paste image URL” , nalepite (pejstujte) kopiranu adresu fotografije i kliknite na Search

3. Kada vam se prikažu rezultati, iz menija sa leve strane odaberide opciju “Visually similar” 4. Kao rezultat, dobićete pretragu sa slikama, koje su slične po izgledu fotografiji za koju utvrđujete autentičnost U ovom primeru kao što vidite, skoro sve fotografije u prvom redu su iste, samo je izmenjen sadržaj ekrana telefona. Iz ovoga se lako da zaključiti da administrator grupe nije sam napravio fotografiju uređaja koji navodno poklanja, već je to fotografija preuzeta sa interneta.

Još jedan primer…

Pre nego što završim ovaj blog, dodaću još jedan primer “navlačenja” lajkova, a vi sami ocenite da li želite vaš lajk ili šer tako lako da poklanjate bilo kome 😉

Klik za više informacija

Canon DSLR – daljinski (Android) okidač – Aplikacija

Kao što objasnih u ovom blogu, na izlaz stereo priključka je potrebno emitovati ton, a to će, ukoliko je fotoaparat povezan na telefon preko interfejsa, uzrokovati fokusiranje odnosno okidanje, u zavisnosti na koji kanal smo emitovali ton. Za generisanje tona, modifikovao sam i koristio klasu sa ove stranice: stackoverflow.com/ques…bud-left-or-right. Pomoću nje se može lako generisati pravougaoni signal određene frekvencije i dužine trajanja. Modifikovana verzija klase je ispod.
<.blockquote>

import android.media.AudioFormat;
import android.media.AudioManager;
import android.media.AudioTrack;

public class ToneGen {

    AudioTrack aTrack;
    byte[] buffer;
    int fps = 16000;
    int samplesPerFrame = 4;

    /**
    *@param frequency The frequency of the tone
    */    
    public ToneGen(int frequency)  {
        buffer = new byte[fps];
        int T = (int) fps / frequency ;
        int To2 = (int) T / 2;
        for ( int i=0; i<buffer.length; i+=T ) {
            for (int j = 0; j < To2; j++)
            {
                buffer[i+j] = (byte) 127;
                buffer[i+j+To2] = (byte) -127;
            }
        }
    }

    /*
    * @param duration Duration of sound in seconds
    * @param leftVolume Left volume 0.0f - silent, 1.0f full volume
    * @param rightVolume Right volume 0.0f - silent, 1.0f full volume
    */
    public void Play(float duration, float leftVolume, float rightVolume) throws Exception {
        int u = 1;
        if (duration < 1) {
            u = Math.round(1 / duration);
            if (u != 2 && u != 4 && u != 8 && u != 16 && u != 32 && u != 64 && u != 128) throw new Exception("Invalid exposure");
        }
        aTrack = new AudioTrack(AudioManager.STREAM_MUSIC,
             fps/samplesPerFrame, AudioFormat.CHANNEL_OUT_STEREO,
             AudioFormat.ENCODING_PCM_16BIT,
             buffer.length/u, AudioTrack.MODE_STATIC);
        if (duration > 1) 
            aTrack.setLoopPoints(0, fps/samplesPerFrame, Math.round(duration)-1);

            aTrack.write(buffer, 0, buffer.length);
            aTrack.setStereoVolume(leftVolume, rightVolume);
            aTrack.play();                
    }

    public void Stop(){
        aTrack.stop();
    }

}

.
Klasu koristite tako što konstruktoru prosledite željen frekvenciju tona koji želite da generišete. Ja sam koristio frekvenciju od 500Hz i sa tim parametrima je interfejs opisan u prethodnom blogu radio kako treba. Kada želite da emitujete ton, potrebno je da pozovete metodu Play(). Njoj prosleđujete dužinu trajanja tona u sekundama i jačinu zvuka za levi odnosno desni kanal. Primer:
.

ToneGen tg = new ToneGen(500);
try { tg.Play(5.0f, 0.0f, 1.0f); } catch (Exception e) {}

.
Ovako pzvana metoda Play() će emitovati zvuk od 500Hz, trajanja pet sekundi, samo na desni kanal stereo priključka. To će prouzrokovati da, kada je aparat preko interfejsa povezan na telefon, aparat fokusira 🙂

Ukoliko želite da ekspozicija traje manje od jedne sekunde, potrebno je da emitujete ton kraći od jedne sekunde. Takav ton možete da generišete na sledeći način:

.

ToneGen tg = new ToneGen(500);
try { tg.Play(0.125f, 0.0f, 1.0f); } catch (Exception e) {}

.

Važno je da dužina trajanja tona koji želite da emitujete (dužina ekspozicije) bude jedna od sledećih vrednosti: 1/2, 1/4, 1/8, 1/16, 1/32, 1/64 ili 1/128 u decimalnom zapisu.

NAPOMENA: Canon fotoaparati, kada se fotografiše u BULB modu, u EXIF podacima dužine ekspozicije koje su manje od jedne sekunde zaokružuju na jednu sekundu!

Navigacija: Ideja Planiranje / Interfejs / [ Aplikacija ] / Praksa

Canon DSLR – daljinski (Android) okidač – Interfejs

U predhodnom blogu sam se potrudio da na što jednostavniji način objasnim kako uređaj treba da funkcioniše i šta je primarna namena aplikacije koju pišemo za Android. Ovde su predstavljena neka od mogućih rešenja.

Interfejs

Na Wikipediji sam našao podatke o amplitudi izlaznog napona stereo priključka i ona iznosi ~2.2V. Signal na izlazu je naizmeničan, pa pomoću diode izdvajamo samo pozitivne delove signala. Treba obratiti pažnju da dioda stvara pad napona od 0.7V koliko joj je potrebno da provede signal. Sada nakon diode imamo (maksimum) 1.5V i to samo u trenucima kada ja signal na izlazu pozitivan i veći od 0.7V. Postavljanjem kondenzatora, signal ćemo ispeglati, pa sada nakon kondenzatora, imamo „koliko-toliko“ stabilan napon. Takav napon možemo iskoristiti kao pobudu za tranzistor koji ćemo spojiti da radi kao prekidač.

Kompletna šema okidaca
Kompletna šema

Vrednosti za komponente su date u sledećoj tabeli:

Naziv Oznaka Vrednost
Dioda D 1N4104
Kondenzator C  60µF, 50V
Otpornik R 1kΩ
Tranzistor T BC550
TRS, u telefon K1 3.5mm
TRS, u aparat K2 2.5mm

.

Date vrednosti su okvirne, tako da ukoliko ne možete da nađete diodu 1N4104, posao će raditi i 1N4148. Prodavac će vam sigurno pomoći prilikom određivanja zamene za problematičnu komponentu.

NAPOMENA: Ovo nije najjednostavniji interfejs koji možete napraviti, a da funkcioniše. Ovo je školski primer, koji je napravljen uz pomoć znanja. U praksi će verovatno sasvim OK raditi i neka od sledećih varijanti:

Šema bez kondenzatora
Šema bez kondenzatora

Šema bez diode
Šema bez diode

Šema bez otpornika
Šema bez otpornika

* Sebi lično sam napravio interfejs po šemi bez kondenzatora i radi kako treba 🙂

Navigacija: Ideja Planiranje / Interfejs ] / Aplikacija Praksa

Canon DSLR – daljinski (Android) okidač – Planiranje

Potrebno je napraviti interfejs preko kojeg će telefon i fotoaparat biti povezani. Na određenu komandu telefona, interfejs će odreagovati tako što će fotoaparatu poslati komandu za fokusiranje odnostno okidanje. Pošto je korišćenje USB porta na telefonu suviše komplikovano (a pritom nam nisu potrebne mogućnosti koje pruža), odlučio sam da iskoristim stereo izlaz za slušalice.

Male napomene:

  • Priključak na telefonu za slušalice je obično stereo priključak odnosno TRS koenktor dimenzija 3.5mm;
  • Priključak na Canon dSLR fotoaparatima (350D,400D, 40D…) je takođe TRS konektor, ali manjih dimenzija – 2.5mm;
  • Kako ručno kontrolisati fotoaparat preko TRS konektora, možete videti ovde.

Evo jedno šturo objašnjenje kako ovo treba da funkcioniše:

Kada se na telefonu pusti neki ton, na izlazu stereo priključka se javlja određeni signal. Nama treba elektronsko kolo, koje će za neki signal na svom ulazu, napraviti kratak spoj na svom izlazu. Tako postižemo da se kolo ponaša kao prekidač koji kontrolišemo pobudnim signalom. Ako prekidače A i B (iz prethodnog bloga) zamenimo takvim kolima (nazovimo ih sada kA i kB), aparat će kontrolisati signali koje dovedemo ulaz ta dva kola. Pošto imamo levi i desni kanal na stereo priključku, svakom dodelimo po jedno kolo: desni kanal ->kolo kA (fokusiranje), levi kanal -> kolo kB (okidanje). Na taj način, ukoliko na telefonu pustimo ton koji se emituje samo na desnom kanalu, fotoaparat će fokusirati 🙂

Pored interfejsa, potrebno je napisati i aplikaciju za Android, koja će emitovati ton određene frekvencije na levi odnosno desni kanal stereo izlaza. Aplikacija treba da podržava više načina funkcionisanja, za rasličite potrebe: HDR fotografija (tri ili više različitih ekspozicija), Time-Lapse (više istih ekspozicija, sa određenim vremenskim razmakom), Shoot OnTime (okidanje u datom trenutku), a takođe se može napraviti da aplikacija reaguje na spoljnje događaje, koji se mogu meriti sa nekim od ugrađenih senzora u telefonu (promena intenziteta zvuka/svetla u okolini, promena položaja telefona, osetljivost na vibracije itd.).

Navigacija: Ideja / [ Planiranje ] / Interfejs Aplikacija Praksa

Analogna fotografija?

Ako devojke mogu da izvlace stare krpice iz maminih ormana i od toga prave modu, mozemo i mi geekovi da izvucemo nesto staro sa tatine police. Proslog leta sam tako naleteo na zbirku tatinih starih fotoaparata: Zenit, beirette i Smena 8.

Zenit, beirette, Smena 8
Stari analogni fotoaparati Zenit, beirette i Smena 8

Nije da ranije nisam znao da ti aparati postoje u nasoj kuci, ali mi nikada nije palo na pamet da ih iskoristim. Nego, bas kada sam naleteo na te stvarcice, ja sam se ustvari pakovao na put. I sto da ne? Ponecu jedan sa sobom, pa ajd da vidimo sta moze da uradi 😉

Poneo sam Zenit sa sobom, iz razloga sto je jedini koji je imao ugradjen svetlomer. To mi je dosta pomoglo, jer nikada ranije nisam morao da razmisljam ‘toliko’ o ekspoziciji i blendi, na raspolaganju imam samo 36 fotografija i rezultat cu videti tek kada razvijem film 😛

Nego evo kako su ‘ispale’ fotografije:

NationDeejays, Limun
Limun

Pas, Crna Gora, Ozrinici
Pas

sestrin mali :)
Ilija

Pogledaj ostale fotografije

Sto se mene tice, ove fotografije imaju mnogo vise ‘duse’ od mnogih drugih koje sam napravio. Znatno vise razmisljanja i truda ulozeno u svaku od njih, pa su mi valjda zbog toga i draze.

Na kraju, pokusajte i Vi. Vredi probati 😉

Canon DSLR – daljinski (Android) okidač – Ideja

Ideja. Rodi se baš kada treba da spavam, a ujutru treba rano da ustanem. Elem, ideja je da pomoću telefona koji pokreće Android OS, kontrolišem okidanje Canon dSLR fotoaparata. Nekada je potrebno napraviti ekspozicije mnogo duže od 30 sekundi, a BULB mod okidanja na fotoaparatu mi baš ne pomaže kada dugme za okidanje (shutter button) moram da držim rukom.

Pravio sam ranije neka jednostavnija rešenja, što bi rekli čista mehanika, koja mi služe i danas, ali želim nešto bolje, nešto što će mi pružiti više mogućnosti. Nešto što će barem donekle nadoknaditi moj nedostatak talenta za fotografiju 😛

To ranije rešenje je izgledalo ovako:

Daljinski okidač za Canon dSLR
Šema TRS konektora kao daljinskog okidača za Canon dSLR fotoaparate

Kada se strujno kolo zatvori preko prekidača A, aparat fokusira. Prekidač B sluzi za ‘okidanje’.

E sada, kada se to zakomplikuje uz malo elektronike, verujem da se fokusiranje i okidanje može kontrolisati pomoću telefona. Na taj način više ne bi bilo potrebno meriti vreme ekspozicije pomocu štoperice, a snimanje Time-Lapse fotografija bi bilo znatno olakšano.

Eto toliko za sada, čisto da mogu na miru da zaspim. Više o ovom projektu u narednom postu 😉

Navigacija: [ Ideja / Planiranje / Interfejs / Aplikacija / Praksa

Bitanga

Iako je fakultet ozbiljna ustanova, znaju profesori i asistenti da ‘bace’ i koju šalu tokom predavanja. Među tim šalama bude često i nečeg korisnog, pa smo tako nedavno saznali recimo zašto se Nobelova nagrada ne dodeljuje matematičarima, a danas i kako je nastala reč “bitanga”.

Dok smo puni elana izračunavali neko Hevisajdovo čudo (nije da sana ne znam šta smo računali, samo neću da napišem, neću time da vas opterećujem :P), uspeli smo na neki načn da stignemo do reči bitanga. Tada je asistent ispredavao i poreklo te reči. Pa evo kako ide:

“Kada su se u vreme Stefana Nemanje, krstaši poraženi vraćali iz Male Azije, oni su usput otimali, krali i silovali. Tada im je Stefan Nemanja platio određenu sumu novca da to ne bi radili, pa je njihov glavni, svakome koga je primetio da ne poštuje dogovor, odsekao ruke. E sad, pošto su oni shvatili da će im ruke trebati, a pritom se njihov nadređeni ne šali izvršavajući kazne, zaključili su da mogu jedino da mole domaći narod za nešto hrane i naravno rakije. Molili su sa ‘bitte’, a zahvaljivali su sa ‘danke’ i tako je kombinacijom te dve reči nastala jedna reč ‘bitanga’ što je označavalo propalicu, skitnicu…”

Da mi je nastavnik istorije ovo ispričao u osnovnoj školi na ‘njegov’ način, verovatno ne bih upamtio.. A ovo verujem neću zaboraviti skoro… 😛

Zašto autobusom kada možeš peške?

Sutra nema fakulteta. Veliki je petak i ne radi se. Taman vikend može da počne ranije 🙂

Prljav veš spakovan – check!
Fotoaparat u rancu – check!
Studentska kartica umesto indeksa u džepu – check!
Pare –  check!
Zaključaj sobu i avantura može da krene.

Prvo treba da navatam četvorku od univerziteta do železničke i to da navatm brzo inače ću zakasniti. Nažalost, to brzo nikada ne bude dovoljno brzo kada ti baš treba, tako da već vidim da ću da zakasnim.

Stižem na autobusku. Jedan od ukupno dva autobusa koji direktno saobraćaju (-_-) do mog sela je upravo otišao – sledeći imam za samo 6 sati. Biram varijantu sa presedanjem u Vrbasu, ne bi li što pre stigao kući i jeo mamine palačinke.

U Vrbasu izlazim na stanici, ponovo dolazeći ksebi nakon prvog udaha, aj da kažem svežeg vazduha, kojegu autobusu takozvanog DžiPi-a nije bilo. Krenem do šaltera gde ljubazne tete dele informacije o polascima autobusa, ali vidim da je tamo već gužva, jer ista teta sada i karte prodaje. Odlučim da red vožnje proverim na internetu, jer oni izloženi u čekaonici stoje tamo od 2008. godine i plašim se da im verujem. Sajt autobuske je relativno nov i tamo bi trebalo da budu pouzdane informacije. ‘Tač’, ‘tač’, ‘tač’ i saznam lepu vest da je poslednji autobus do mog dragog sela otišao pre 20 minuta. Čudno da poslednji ide u 17h i posle toga nema više autobusa, ali sutra je ipak Veliki petak i uopšte me ne bi čudilo da autobusi već nedelju dana ne idu po normalnom rasporedu, a posle petka ne voze jedno 4 dana… Svasta sam već doživeo. Krenem kući, pod svom opremom od dva krcata ranca, peške. Ne bi li palačinke jeo tople.

I tako korak po korak, kuće su zamenjene njivama i predivnim pejzažima. Još samo 6km do kuće. Razmišljam, pa proalze ljudi kolima, valjda će se neko smilovati da me pokupi ovako natovare.. ZZzzjuuu!! Prolete pored mene Opel Astra, crvene boje, Vrbaskih registarskih tablica, broj nisam zapamtio. Koji k…? Pa idem levom stranom kolovoza van naseljenog mesta, pokusavam da se setim pravila saobraćaja ne bi li došao do zaključka da sam upravo ja na pogrešnoj strani i da sam ja kriv što sam upravo mogao da imam prevoz do kuće na haubi. Sve to u sekundi. A onda, kada se Astra odmakla, skontam da je šofer ustvari kreten. Obilazi svima nama dragog Yuga i to baš na mestu gde smo se sva trojica poređali u liniju. Nije mogao da sačeka. Jednostavno nije.
Idem još malo dalje od Vrbasa, a malo bliže mojim palačinkama. Vetar baš ne odustaje i uporno me gura u stranu, unazad ili preciznije u ugao . Prošlo je gomila automobila i baš niko da stane. Nije istina da me niko ne poznaje, selo je malo, skoro se svi znaju među sobom. Ali svi negde žure i nema se vremena da se pokupi neki stranac sa puta – “Vidi ovu budalu što ide peške, haha…”.

E, a tada je prošao autobus u istom smeru kuda sam se i ja kretao. Plavi, krntija, količina izduvnih gasova za 15 kazni, urla ko avion. A nije bio upisan u red vožnje. Ne vredi se nervirati. Osmeh na lice, sluške u uši i idemo dalje.

Prošlo je tu još mnogo automobila. Samo je jedan čovek stao i pitao da li želim da me poveze. Rekao sam da ne treba, da sam zaista zahvalan, ali malo mi je još ostalo i želim ovaj maraton da dovršim sam.

Tako je i bilo. Nesto više od 6.6km, pešaka, dva ranca puna prljavih gaća i čarapa. Evo rute: Endomondo

Usput, par linkova koji su mi danas prošetali mislima…
Pusti ga nek crkne (Kurir)
Ulicni svirac (Carobna suma)