Ovih dana planiram da promenim broj telefona, pa bih o tome trebao da obavestim prijatelje i poznanike. Ali koga obavestiti, a koga ne? Ako se neko nalazi u mom imeniku, to ne znači da mu treba moj novi broj, dok sa druge strane, verovatno postoji i neko ko ima moj stari broj, a ja ga nemam upisanog u imeniku. Možda da neko vreme koristim dva telefona, pa da budem dostupan na oba broja? Ili ako bi postojala mogućnost automatskog slanja obaveštenja o promeni broja, ukoliko neko pokuša da me kontaktira na stari broj telefona?
Ovo poslenje pomenuto mi zapravo najviše odgovara, pa sam odlučio i da ga realizujem. Ponono sam iskombinovao staru Nokiu i Python 😉
import messaging
import inbox
import telephone
import time
messageText ="(Automatska poruka): Cao! Vise ne koristim ovaj broj. Kontaktiraj me na 06x/xxx-xxx. Hvala :)"
informedAlready =[]def sendSMS(notifyNumber):global informedAlready
global messageText;if informedAlready.count(notifyNumber)==0:print"Sending message to "+ notifyNumber
messaging.sms_send(notifyNumber, messageText)
informedAlready.append(notifyNumber)def callCallback(state):if(state[0]==telephone.EStatusRinging):#print "Voice call received"
sendSMS(state[1])def SMScallback(id):
time.sleep(1)try:
i = inbox.Inbox()
smsID = i.sms_messages()[0]ifid== smsID:# preventing error that occurs when delivery report is recieved#print "SMS received"
sendSMS(i.address(smsID))except:print"Some error occured in SMScallback function!"# Pokretanje pracenja primljenih poruka
box = inbox.Inbox()
box.bind(SMScallback)# Pokretanje pracenja primljenih poziva
telephone.call_state(callCallback)print"Service started!"
Dovoljno je da kod kopirate u datoteku sa ekstenzijom ‘.py’, zatim da je kopirate na telefon i pokrenete u Python interpreteru. Više o tome, pogledajte ovde.
Prosečan korisnik interneta iza sebe ima izvršenih nekoliko registracija na razne servise, kao što su email, Facebook, Skype, Twitter, Instagram itd. Oni sa dužom istorijom korišćenja interneta, su verovatno registrovani na više desetina servisa, a tu nastaje problem čuvanja pristupnih podataka, iliti kombinacija korisničko-ime/šifra za svaki servis. Verovatno je većina takvih korisnika došla na ideju da koristi iste podatke na svim servisima, pa se tako ukupan broj kombinacija koje treba upamtiti svodi na jendu kombinaciju koja radi za sve servise. Nažalost, ovakva organizacija je jako rizična, jer ukoliko se neko dočepa vaše šifre za jedan servis, automatski može da se prijavi na bilo koji drugi i tako preuzme vaš digitalni identitet.
Vratimo se na ideju da se koriste različiti pristupni podaci za različite servise, sa problemom pamćenja tih podataka. Ovaj problem se može rešiti korišćenjem raznih “password manager“-a, a ja ću ovom prilikom opisati jedan, koji koristim već duže vreme. KeePass je program, koji pomaže u čuvanju i organizaciji pristupnih podataka za svaki servis ponaosob. Pored čuvanja kombinacije korisničko-ime/šifra, moguće je sačuvati link do servisa na internetu ili dodati komentar. Takođe postoji opcija da KeePass sam izgeneriše šifru. Ali ono zbog čega je KeePass moj odabir, jeste da postoje verzije za razne operativne sisteme. To mi omogućava da u jednoj bazi, čuvam sve šifre i da mi one budu dostupne bez obzira koji OS koristim: Linux ili Windows!
Ostala je još samo jedna stvar, a to je kako da u svakom trenutku, na svakom uređaju imate “svežu” bazu? Kada kažem “svežu”, mislim na to da unos novih podataka na jednom uređaju, bude vidljiv i na svim ostalim. Verovatno postoji više rešenja ovog problema, a jedno od njih je korišćenje Dropbox servisa. Dropbox je takođe cross-platform, a njegova uloga je da sinhronizuje sadržaj određenog foldera na svim uređajima na kojim je instaliran. Postavljanjem baze (fajl gde KeePass čuva sve podatke) u Dropbox folder, ona postaje dostupna na svim uređajima gde imate instaliran Dropbox, pa tako vaši pristupni podaci postaju dostupni na svakom uređaju koji koristite 🙂
Pre nekoliko dana, bio sam u prilici da čitam autobiografije srednjoškolaca. Manje-više autobiografije su bile ok napisane, ali i samo OK. Evo par saveta, koje bi trebalo da ispoštujete kada pišete autobiografiju (bilo da ste srednjoškolac ili stariji), kako bi vaša autobiografija izgledala ozbiljnije.
1)Pišite o sebi. Vaši roditelji čine jedan veliki deo vašeg zivota, ali autobiografija treba da bude o onom ko je piše, tj. o Vama! Čime se bave vaši roditelji, ne govori puno o vašoj ličnosti.
2)Pišite u skladu sa kontekstom. Ako aplicirate za posao, opišite onu sferu svog života koja je povezana sa temom tog posla. Npr. lepo je to što trenirate plivanje i svirate gitaru u slobodno vreme i što ste možda veoma uspešni u tim oblastima, ali to vam nije neki veliki plus za poslo kuvara/menadžera/programera. Takve stvari je ok pomenuti, ali ne i preterivati sa njima. Bez uvrede za one koji treniraju plivanje i sviraju gitaru 😉
3) Kada završite sa pisanjem i uobličavanjem autobiografije, pročitajte je još barem dva puta, postavljajući sebe u poziciju onog kome je pišete. Proverite pravopisne greške, kako vaša autobiografija ne bi izgledala aljkavo.
4)Isključite Caps Lock dok pišete autobiografiju. Velika slova označavaju “deranje”, a ne želite valjda da se derete na onog ko vas ocenjuje?
5)Comic slova jesu zanimljiva. Deci u zabavištu. Zato koristite neki ozbiljniji font.
6) Ako autobiografiju pišete na srpskom, koristite slova š, ć, č, ž… Pokažite onom kome pišete autobiografiju da vam je stalo do toga tako što će te uložiti trud dok pišete.
7)Višak znakova interpunkcije, kao i njihovo nepravilno korišćenje (npr. razmak ide posle zareza i tačke, ne pre njih), će pokazati da niste puno pratili na časovima srpskog jezika (kao recimo ja što nisam pratio…). Pogledajte i ovo: Digitalni pravopis.
8) Kada već aplicirate na dati konkurs/posao, verovatno vam je potrebno da budete primljeni na isti, ali ne dopustite sebi da molite za “šansu”. Ispašćete jadni i to će loše uticati na ocenu koju će vam dodeliti onaj ko ocenjuje.
9)Budite iskreni. Iskrenost se poštuje, a ako je konkurs namešten, onda vam je svejedno… Tako da iskrenošću možete zaraditi samo plus.
10) Potrudite se da autobiografiju predate u štampanom formatu, a ne pisano hemijskom. Metode olovka + hemijska iz osnovne škole izbegavajte u širokom luku. Takve stvari nisu čitljive i čitalac takvog materijala neće biti naročito srećan zbog toga.
Preterivanje
Znam da mnogi neće odoleti da malo “napucaju” svoju biografiju, ali kada to već radite, imajte meru! Neka to preterivanje (ako već mora) bude realno, u suprotnom će neko ko pregleda lako ukapirati da lažete. Takođe ako preterujete na neku temu koju ne poznajete, verovatno će te ispasti glupi, što će vas vrlo verovatno, odvesti do one gomile prijava koje se stavljaju u arhivu i nikada više ne pogledaju.
Kada smo se trudili da vratimo stari način rangiranja studenata koji su konkurisali za smeštaj u studentske domove, obratili smo se medijima kako bi nam pružili podršku. Ako se dobro sećam, od svih kontaktiranih (a bilo ih je dosta na listi), samo jedna televizija odreagovala na vreme i ustupila nam 15 minuta “ON AIR” kako bi smo izneli mane novog načina rangiranja. Ostali mediji su ćutali.
Sada, kada je konačna rang lista objavljena i kada je većina studenata useljena u domove, sada se polako mediji javljaju jedni za drugima kako bi rado napravili priču od toga. Da objave naše mišljenje. Da nam “pomognu”. E pa ne može! Svim lepim i dragim novinarima i novinarkama, koji su me zvali u proteklih nedelju dana: ako hoćete priču, moraćete malo da skupite m**a i stanete zajedno sa nama u prve redove kada se sledeći put budemo borili za naša prava. Lako je biti general posle bitke…
A evo i za one inteligentne koji još uvek nisu shvatili: Objavljivanje bilo kakve priče sada, neće pomoći onim studentima koji su zbog primene novog načina rangiranja ostali bez doma. Nazad se ne može, niko neće isterati iz domova one studente koji po starom načinu rangiranja ne bi dobili domove – niti to treba da se radi. Ove godine smo bitku izgubili jer smo je kasno i započeli. Sledeće godine, ako bude potrebe, idemo Jovo nanovo…
Ovim putem želimo da Vas obavestimo o situaciji koja je nastala na Univerzitetu u Novom Sadu. Naime, studenti Univerziteta u Novom Sadu su nezadovoljni načinom rangiranja po Konkursu za smeštaj studenata u domove Studentskog centra Novi Sad u školskoj godini 2012/2013., objavljenog od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Formula za rangiranje ne uzima u obzir godinu niti nivo studija (Studenti Master i Doktorskih studija su rangirani zajedno sa kolegama sa osnovnih studija.) na kojoj se student nalazi, odnosno kontinuitet studiranja, što je veoma reprezentativan pokazatelj kvaliteta studija. Taj pokazatelj je ranijih godina uvek bio praktično primenjivan i studenti su tim načinom rangiranja bili izuzetno zadovoljni. Do sada, studentima je dodeljivan korektivni faktor u određenom iznosu bodova, a za godinu studija na kojoj se nalaze. Iako je Ministarstvo priznalo studente sa statusom produžene godine, po novom načinu rangir
anja, te osobe će izuzetno teško naći mesto u domovima zbog dodatne godine studiranja. Ovi podaci se iznose na osnovu Preliminarne rang liste i Konkursa za smeštaj studenata u domove, koji se mogu pronaći na sajtu Studentskog centra Novi Sad (www.scns.rs).Nezadovoljni studenat sakupili su za 24 časa peticiju sa oko 1500 potpisa osoba koje su konkurisale za smeštaj u domovima Studentskog centra Novi Sad, što je oko 50% od ukupnog broja studenata koji su konkurisali. Pomenuta peticija odnesena je na uvid u Ministarstvo, te razmatrana u prisustvu pomoćnika ministra i delegacije studenata. Prolongirali smo period za donošenje konačne liste sa ciljem da naš predlog o rangiranju po godinama studiranja bude prihvaćen. Važno je napomenuti da su sve akcije ka rešavanju problema, od strane studenata, vođene legitimnim putem, bez pokušaja prisilnog ostvarivanja prava.Sa poštovanjem,
Studenti Univerziteta u Novom Sadu
Konačne liste su objavljene, crta je podvučena, molbe nisu uvažene, mediji se takođe nisu odazvali da objave članak.
Na kraju nismo uspeli da izdejstvujemo da se studenti različitih godina rangiraju na različitim listama. Svejedno, drago mi je što sam prethodnih nedelju dana potrošio na ovu našu malu pobunu i što sam za to vreme upoznao ljude koji hoće da se bore za nešto, iako od toga nemaju lične koristi. Takođe sam “osetio” i kako stvari funkcionišu “tu gde živimo”: studentski parlament, uprava, ministarstvo… Oni rade ono šta njima odgovara, bez obzira kakve su posledice po nas “obične smrtnike”. Priče o tome “kako će neko pomoći” i “kako nas neko razume” su ostale samo priče – dela su čista suprotnost.
Nadam se da ću nekada imati volje da opišem čitav razvoj događaja, za one koji će možda narednih godina biti ambiciozni da prave promene. Trenutno nemam želudac za tako nešto -.-
Na fejsbuk četu…
Osoba-1: Ej, ćao, šta se radi?
Osoba-2: Evo ništa, na netu sam…
O1: Kako na netu bre, pa na fejsbuku si…
O2: Pa da, na netu, na fejsbuku, svejedno…
O1: A ne možes biti i na fejsbuku i na internetu u isto vreme…
2. Wellness internet
Drugarica konačno našla stan u kojem će da provede sledeću godinu svog studiranja, ali ima još jedno pitanje za devojku koja tamo već živi.
Drugarica: Jel ima interneta u stanu?
Devojka: Mislim da ima onaj wellness internet…
Drugarica: Misliš wireless?
Devojka: A da to…
3. Internet u kutijama
Nedavno su nam u dom uveli internet u sobe. Velike kutije sa svičevima su postavljene u hodniku. Pošto internet baš i ne radi najbolje u večernjim satima, u razgovoru sa jednim stanarom došao sam do odgovroa zašto internet baš tada ne radi.
Ja: Malo zeza net posle večere… Kao da se svi iz menze posle nakače vamo na net…
Sagovornik: A nije to bre do toga… Ove kutije sa internetom se isprazne do uveče, pa zato ne radi. Evo jutros sam video da su menjali punjenje dole u onoj kutiji kod portira i posle je internet super radio.
Recept kako da uspešno promenite Vašu profilnu sliku na Vašoj omiljenoj društvenoj mreži.
Pravilo 1: Uvek je pravo vreme da promenite Vašu profilnu sliku!
Korak 1: Uđite u svoje fotografije i odaberite neku od Vašihprethodnih profilnih fotografija koje su tako savršeno savršene tj. na kojima Vi izgledate tako savršeno.
Korak 2a: Postavite odabranu kao Vašu trenutnu profilnu fotografiju klikom na Options/Make Profile Picture (Подешавања/Постави као основну слику профила), a zatim odgovorite potvrdno na pitanje koje vam fejs postavi.
Korak 2b: Odabranu fotografiju isecite tako da sada umesto Vas i Vaših prijatelja sada na istoj ostanete samo Vi. Ili recimo da umesto Vas u celini sada ostane samo Vaš portret. Zatim što pre kliknite na Edit profile picture (Измени слику профила) na Vašem tajmlajnu, a potom odaberite opciju Upload Photo… (Додај фотографију…). Pronađite Vašu obrađenu fotografiju i selektujte je. Zatim pratite “čarobnjaka”.
Čestitamo! Uspešno ste promenili Vašu profilnu sliku na fejsbuku. Pređite na sledeći korak.
Korak 3: Čekajte da Vaši verni prijatelji (koje verovatno pola ne poznajete) lajkuju Vašu“novu” profilnu sliku.
Korak 4: Vratite se na Korak 1, kada broj lajkova po satu drastično opadne ili barem dva puta nedeljno.
Ovih dana ću upisati treću godinu Fakulteta Tehničkih Nauka u Novom Sadu. Za ove dve godine mog studiranja, četiri puta je menjan Zakon o visokom obrazovanju, tačnije onaj deo gde piše koliko jedan student mora da osvoji ESPB bodova, kako bi sledeću godinu upisao na teret budžeta. U junu/julu 2011. godine zakon je izmenjen tako da je studentima bilo potrebno 60 ESPB bodova za upis naredne godine na teret budžeta. Ali pred kraj upisnog roka, zakon je ponovo izmenjen, tj. vraćen na staro, pa su i studenti sa 48 bodova, takođe upisivali godinu na teret budžeta. Pošto je zakon promenjen pred kraj upisnog roka, ove promene nisu uticale ni na koga i nisu doprinele ničemu. Osim nervozi i strahu koji se stvorio kod studenata i njihovih roditelja, jer bi neki možda morali da izdvoje određenu (čitaj veliku) sumu novca za studiranje ili da odustanu od istog. Ista priča se ponovila i ove 2012. godine, s tim što sada, kada je zakon ponovo vraćen na staro (studenti sa 48 bodova upisuju na budžet), oni koji vode našu zemlju, imaju plan kako da u narednim godinama reformišu Zakon o visokom obrazovanju radi njegovog unapređenja. Kakav je to plan, pročitajte recimo ovde.
Elem, taj plan sa postepenim povećavanjem potrebnog broja bodova za upad na budžet i smanjenje broja ispitnih rokova, koliko god on nekome izgleda divno, bajno i sjajno – on zapravo nije takav. Barem ne u okolnostima u kojim živimo tu u Srbiji.
Uzmimo recimo današnjeg prosečnog studenta u Srbiji. Sa dovoljnim brojem ispitnih rokova, student skupi potrebnih 48 bodova i uspešno nastavi svoje dalje studiranje sav srećan i zadovoljan. Ima i znatno manji broj onih koiji u junu očiste godinu sa desetkama, kao i mali broj onih koji upišu sa statusom samofinansirajući, obnove godinu ili pak odustanu od studiranja jer ne skupe dovoljan broj bodova.
Pretpostavimo da grafik izgleda ovako:
Grafik
Prvi segment predstavlja studente koji za sve postojeće ispitne rokove ne stignu da skupe dovoljno bodova (za budžet ili uopšte za upis naredne godine). Pretpostavimo da oni plate tu narednu, obnove tekuću godinu ili odustanu od studiranja.
Treći segment su oni studenti koji u junu očiste godinu (osvoje svih 60 bodova bez obzira na prosek) i u julu se već kupaju na Zakintosu ili Lefkadi.
Ali najveći je broj studenata u drugom segmentu, koji skupe barem 48 bodova (48 i više…), ali pritom iskoriste više od četiri roka ili čak sve rokove. U ovoj grupi su i studenti* koji bi mogli u junu da očiste godinu, ali žele bolji prosek zbog stipendija, doma ili lične satisfakcije, te zato stolice greju i u septembru.
E sada, ako odemo u 2015/2016. godinu, a Zakon o visokom obrazovanju se sprovede kako je planirano, studenti koji će ostati na budžetu su:
1. studenti iz trećeg segmenta koji i sada uspešno čiste godinu,
2. studenti iz drugog segmenta*: (a) oni koji će zarad osvajanja svih bodova upropastiti prosečnu ocenu, a na taj način možda i ugroziti svoje mesto u domu ili pravo za stipendiju, (b) i oni studenti koji će se svojski potruditi i “odvaliti” od učenja da skupe sve bodove.
Naravno, broj studenata koji spadaju u ove dve grupe je znatno manji od broja studenata koji danas upisuju godinu na teret budžeta. Tako će budžet biti manje opterećen mladima koji imaju želju da studiraju, ali nemaju sredstva za to. Pretpostavimo da kurs evra i stopa nezaposlenosti nastavi da raste (mada to ne moramo da pretpostavljamo, u to smo sigurni), oni koji će fakultet upisati sa statusom samofinansirajući, će biti retki.
Takođe ću pomenuti i studente koji nemaju sredstava za finansiranje svog studiranja. Roditelji mnogih svršenih srednjoškolaca nisu zaposleni, jer posla NEMA!, pa time oni nisu u mogućnosti da svoje dete pošalju na studiranje. Studenti na zapadu uzimaju kredite u bankama sa članom ugovora da isti vrate kada nađu “dobar” posao. Nažalost, to je kod nas rizičan poduhvat, jer u ovoj državi niko ne garantuje ikakav posao nakon završetka fakulteta, kojim bi kredit mogao biti vraćen. Neki se odlučuju da rade i studiraju paralelno, ali to naravno utiče na kvalitet učenja i potrebno je puno upornosti i strpljivosti tokom svih godina studija, kako bi se na takav način završile studije. Smanjen broj ispitnih rokova i povećan broj potrebnih bodova za budžet, ovakav način studiranja skoro u potpunosti isključuju.
Zato verujem da bi u uslovima, trenutno zamišljene 2015/2016. godine, sa usvojenim Zakonom o visokom obrazovanju (kako je on sada zamišljen), bilo mnogo manje studenata.
Ali… Fakulteti ne mogu da opstanu ako nema studenata koji će iste upisati. To može dovesti do snižavanja kriterijuma kod profesora, kako bi što veći broj studenata, u malom broju ispitnih rokova skupilo 60 ESPB bodova i tako ostalo na budžetu. Naravno profesori kriterijume neće spuštati radi studenata (barem ne većim delom), već zbog sebe, kako bi zadržali svoj posao. Jer ako nema studenata na fakultetu, nema ni posla za profesore. Sve to zatim povlači sa sobom da će se fakulteti zapravo morati prilagođavati studentima, koji za četiri ispitna roka neće moći naučiti onoliko koliko nauče za sadašnjih sedam ili više.
Takav sistem, gde će se kriterijumi spuštati kako bi se zadovoljile neke “norme” i potrebe opstanka jednog fakulteta se neće u mnogome razlikovati od sistema današnjih srednjih škola. Dok sam ja u srednjoj školi na časovima matematike spavao, jer su mi predavanja bila suviše jednostavna, profesorica se morala žestoko truditi da nezainzeresovanoj masi objašnjava najosnovnije stvari, kako bi ta ista masa sa dvojkom uradila kontrolni zadatak i tako prošla u sledeću godinu. Nakon završene srednje škole i upisa fakulteta, shvatio sam koliko je takav sistem zapravo bio pogrešan. Iako sam imao sve petice uz malo truda, iz srednje škole sam poneo malo znanja, koje mi je u prvoj godini studiranja na mom smeru nedostajalo.
Ako fakulteti počnu da primenjuju isti sistem, zbog novog Zakona o visokom obrazovanju, rezultat će biti nedovoljno obrazovani (diplomirani!) inženjeri. Talenti će tu biti najviše oštećeni, jer će im znanje biti uskraćeno od strane profesora koji će svoju pažnju usmeriti na one koji treba da skupe 60 bodova, kako bi fakultet, zajedno sa radnim mestima, “preživeo”. Mada u principu, u našoj državi i nije važno koliko si obrazovan, već da li imaš nekoga da ti “sredi” posao. Nažalost to ne prolazi u inostranstvu i tamo će takvi naši inženjeri imati sve manjih šansi da nađu posao (jer se tamo traži znanje), a time i manjih šansi da odu odavde i imaju iole pristojniji život.
Nego da ne dužim više. Smatram da se većina studenata oseća ovako, slično kao ja, ogorčeno, u manjoj ili većoj meri. Retko ko voli promene, a pogotovu one koje nam nisu “na ruku”. Možda bi bolji zakon bio kada bi ograničavao recimo broj izlazaka na određeni ispit. Tako bi se u nekoj meri sprečilo da studenti idu na sreću, pa bi se ispiti vrednije i kvalitetnije spremali. Sa ograničenim brojem rokova, zaista ne znam kako neko treba da završi medicinu ili neko ko ima 15 ispita godišnje? Sa 15 ispita godišnje to je skoro 4 ispita po roku, koji često znaju da budu poređani dan za danom! No ostaje nam samo da čekamo i da vidimo kuda će ovo sve da ode, a u skladu sa tim i da reagujemo…
Eh, sad kada pogledam sve ovo što sam napisao, izgleda mi da sam preterao. Verovatno i jesam, ali ne marim. Slobodno izkomentariši (da TI! koji ovo čitas), dodaj svoje mišljenje na ovu temu, kritikuj ono sa čime se ne slažeš. Ćutanjem u ovakvom društvu nećemo nigde dogurati..
UPDATE 2: Spisak studenata koji su primljeni u dom Živojin Ćulum, ovde je bio “kraći” nego što zapravo jeste. Sada sam grešku ispravio, a ovom prilikom se izvinjavam studentima, kolegama koje sam verovatno doveo u neprijatnu situaciju da se zapitaju u koji su dom primljeni. Takođe zahvaljujem osobi koja je prijavila propust. Zamolio bih Vas još samo ukoliko poznajete osobe koji se nalaze na spisku primljenih u dom Živojin Ćulum od broja 45. pa na dalje, da im javite da su primljeni u dom i da se ne brinu. Hvala! 🙂
UPDATE 1: Pošto je kolega prijavio da navodno fali neki deo spiska, nemojte uzimazi ovo za finalno… Ovo su spiskovi koji se nalaze izloženi na službi smeštaja studentskog centra i preneseni su u celini. Sutra ću proveriti sa službom da li postoji još neki spisak, pa ako postoji, dodaću ga. Izvinjavam se unapred ukoliko neka lista zaista nedostaje.
Evo kako su studenti koji su dobili dom u SC Novi Sad, raspoređeni po domovima.
Slobodan Bajić (A krilo)
Slobodan Bajić (B krilo)
Veljko Vlahović
Živojin Ćulum
Car Lazar
Feješ Klara
Sajmište
23. Oktobar
Studenti koji su na spisku, na službi smeštaja treba da potpišu ugovor o stanovanju, a potom se mogu useliti u svoj dom.
Kada koristim tuđi računar za pristup mejlu ili fejsu, često mi se desi da u žurbi, samo zatvorim konkretan tab bez da se izlogujem. Tada moj nalog na fejsu ili mejl nalog postaju poligon za igranje i istraživanje osobi koja sledeća sedne za računar (da ne pričam kakvo je veselje kada se radi o računaru u internet sali).
Zbog takvih slučajeva, naučio sam sebe da koristim private browsing. To je ustvari način funkcionisanja web pregledača, takav da se svi podaci stvoreni tokom surfovanja, po završetku, brišu. History, Cookies, Cache, Saved Passwords… Sve ovo, nakon isključivanja pregledača će biti obrisano.
Chrome
U Google Chrome pregledaču ova opcija se aktivira otvaranjem prozora Incognito Window. Klikom na dugme i biranjem stavke “New incognito window” otvarate prozor za privatno surfovanje.
Novootvoreni prozor se karakteriše sledećom ikonicom u gornjem levom uglu.
Svi tragovi koje posećeni sajtovi ostave na računaru, biće obrisani nakon što ovaj prozor isključite. Do ovog prozora takođe možete doći i pritiskom kombinacije tastera Ctrl+Shift+N na tastaturi.
Firefox
U Firefoxu, opcija privatnog pregledanja se naziva Private Browsing, a uključujete je klikom na dugme Firefox u gornjem levom uglu i zatim biranjem opcije “Start Private Browsing”.
Prozor u kojem možete privatno surfovati se karakteriše promenom boje dugmeta Firefox u ljubičastu boju.
Prečica za otvaranje ovog prozora pomoću tastature, je Ctrl+Shift+P.
Opera
U Operi, pored prozora za privatno pregledanje, postoji i opcija otvaranja privatnog taba. Jednu od te dve opcije možete pokrenuti klikom na dugme Opera u gornjem levom uglu, biranjem “Tabs and Windows”, a zatim odabirom “New Private Tab” ili “New Private Window”.
Tab u kojem je pregledanje sadržaja privatno, karakteriše se sledećom ikonicom
Kada se otvori Private Window, svi tabovi unutar njega su privatni. Prečica za otvaranje prozora za privatno pregledanje je Ctr+Shift+N.
Naravno, ovakav pristup Vas i dalje ne štiti od malicioznih programa (npr. key logger). Takvi programi rade nezavisno od pregledača i u stanju su, iako koristitie privatno pregledanje, da sačuvaju Vaše podatke bez Vašeg znanja. Zbog toga, pored korišćenja privatnog pregledanja, obratite pažnju i čiji računar koristite i u kakvom je on stanju (recimo da li ima instaliran neki od poznatih antivirusa – Avast, NOD32, AVG, Kaspersky, Bitdefender…).
i biranjem stavke “New incognito window” otvarate prozor za privatno surfovanje.
