Canon DSLR – daljinski (Android) okidač – Planiranje

Potrebno je napraviti interfejs preko kojeg će telefon i fotoaparat biti povezani. Na određenu komandu telefona, interfejs će odreagovati tako što će fotoaparatu poslati komandu za fokusiranje odnostno okidanje. Pošto je korišćenje USB porta na telefonu suviše komplikovano (a pritom nam nisu potrebne mogućnosti koje pruža), odlučio sam da iskoristim stereo izlaz za slušalice.

Male napomene:

  • Priključak na telefonu za slušalice je obično stereo priključak odnosno TRS koenktor dimenzija 3.5mm;
  • Priključak na Canon dSLR fotoaparatima (350D,400D, 40D…) je takođe TRS konektor, ali manjih dimenzija – 2.5mm;
  • Kako ručno kontrolisati fotoaparat preko TRS konektora, možete videti ovde.

Evo jedno šturo objašnjenje kako ovo treba da funkcioniše:

Kada se na telefonu pusti neki ton, na izlazu stereo priključka se javlja određeni signal. Nama treba elektronsko kolo, koje će za neki signal na svom ulazu, napraviti kratak spoj na svom izlazu. Tako postižemo da se kolo ponaša kao prekidač koji kontrolišemo pobudnim signalom. Ako prekidače A i B (iz prethodnog bloga) zamenimo takvim kolima (nazovimo ih sada kA i kB), aparat će kontrolisati signali koje dovedemo ulaz ta dva kola. Pošto imamo levi i desni kanal na stereo priključku, svakom dodelimo po jedno kolo: desni kanal ->kolo kA (fokusiranje), levi kanal -> kolo kB (okidanje). Na taj način, ukoliko na telefonu pustimo ton koji se emituje samo na desnom kanalu, fotoaparat će fokusirati 🙂

Pored interfejsa, potrebno je napisati i aplikaciju za Android, koja će emitovati ton određene frekvencije na levi odnosno desni kanal stereo izlaza. Aplikacija treba da podržava više načina funkcionisanja, za rasličite potrebe: HDR fotografija (tri ili više različitih ekspozicija), Time-Lapse (više istih ekspozicija, sa određenim vremenskim razmakom), Shoot OnTime (okidanje u datom trenutku), a takođe se može napraviti da aplikacija reaguje na spoljnje događaje, koji se mogu meriti sa nekim od ugrađenih senzora u telefonu (promena intenziteta zvuka/svetla u okolini, promena položaja telefona, osetljivost na vibracije itd.).

Navigacija: Ideja / [ Planiranje ] / Interfejs Aplikacija Praksa

Analogna fotografija?

Ako devojke mogu da izvlace stare krpice iz maminih ormana i od toga prave modu, mozemo i mi geekovi da izvucemo nesto staro sa tatine police. Proslog leta sam tako naleteo na zbirku tatinih starih fotoaparata: Zenit, beirette i Smena 8.

Zenit, beirette, Smena 8
Stari analogni fotoaparati Zenit, beirette i Smena 8

Nije da ranije nisam znao da ti aparati postoje u nasoj kuci, ali mi nikada nije palo na pamet da ih iskoristim. Nego, bas kada sam naleteo na te stvarcice, ja sam se ustvari pakovao na put. I sto da ne? Ponecu jedan sa sobom, pa ajd da vidimo sta moze da uradi 😉

Poneo sam Zenit sa sobom, iz razloga sto je jedini koji je imao ugradjen svetlomer. To mi je dosta pomoglo, jer nikada ranije nisam morao da razmisljam ‘toliko’ o ekspoziciji i blendi, na raspolaganju imam samo 36 fotografija i rezultat cu videti tek kada razvijem film 😛

Nego evo kako su ‘ispale’ fotografije:

Sto se mene tice, ove fotografije imaju mnogo vise ‘duse’ od mnogih drugih koje sam napravio. Znatno vise razmisljanja i truda ulozeno u svaku od njih, pa su mi valjda zbog toga i draze.

Na kraju, pokusajte i Vi. Vredi probati 😉

Canon DSLR – daljinski (Android) okidač – Ideja

Ideja. Rodi se baš kada treba da spavam, a ujutru treba rano da ustanem. Elem, ideja je da pomoću telefona koji pokreće Android OS, kontrolišem okidanje Canon dSLR fotoaparata. Nekada je potrebno napraviti ekspozicije mnogo duže od 30 sekundi, a BULB mod okidanja na fotoaparatu mi baš ne pomaže kada dugme za okidanje (shutter button) moram da držim rukom.

Pravio sam ranije neka jednostavnija rešenja, što bi rekli čista mehanika, koja mi služe i danas, ali želim nešto bolje, nešto što će mi pružiti više mogućnosti. Nešto što će barem donekle nadoknaditi moj nedostatak talenta za fotografiju 😛

To ranije rešenje je izgledalo ovako:

Daljinski okidač za Canon dSLR
Šema TRS konektora kao daljinskog okidača za Canon dSLR fotoaparate

Kada se strujno kolo zatvori preko prekidača A, aparat fokusira. Prekidač B sluzi za ‘okidanje’.

E sada, kada se to zakomplikuje uz malo elektronike, verujem da se fokusiranje i okidanje može kontrolisati pomoću telefona. Na taj način više ne bi bilo potrebno meriti vreme ekspozicije pomocu štoperice, a snimanje Time-Lapse fotografija bi bilo znatno olakšano.

Eto toliko za sada, čisto da mogu na miru da zaspim. Više o ovom projektu u narednom postu 😉

Navigacija: [ Ideja / Planiranje / Interfejs / Aplikacija / Praksa

Bitanga

Iako je fakultet ozbiljna ustanova, znaju profesori i asistenti da ‘bace’ i koju šalu tokom predavanja. Među tim šalama bude često i nečeg korisnog, pa smo tako nedavno saznali recimo zašto se Nobelova nagrada ne dodeljuje matematičarima, a danas i kako je nastala reč „bitanga“.

Dok smo puni elana izračunavali neko Hevisajdovo čudo (nije da sana ne znam šta smo računali, samo neću da napišem, neću time da vas opterećujem :P), uspeli smo na neki načn da stignemo do reči bitanga. Tada je asistent ispredavao i poreklo te reči. Pa evo kako ide:

„Kada su se u vreme Stefana Nemanje, krstaši poraženi vraćali iz Male Azije, oni su usput otimali, krali i silovali. Tada im je Stefan Nemanja platio određenu sumu novca da to ne bi radili, pa je njihov glavni, svakome koga je primetio da ne poštuje dogovor, odsekao ruke. E sad, pošto su oni shvatili da će im ruke trebati, a pritom se njihov nadređeni ne šali izvršavajući kazne, zaključili su da mogu jedino da mole domaći narod za nešto hrane i naravno rakije. Molili su sa ‘bitte’, a zahvaljivali su sa ‘danke’ i tako je kombinacijom te dve reči nastala jedna reč ‘bitanga’ što je označavalo propalicu, skitnicu…“

Da mi je nastavnik istorije ovo ispričao u osnovnoj školi na ‘njegov’ način, verovatno ne bih upamtio.. A ovo verujem neću zaboraviti skoro… 😛

Zašto autobusom kada možeš peške?

Sutra nema fakulteta. Veliki je petak i ne radi se. Taman vikend može da počne ranije 🙂

Prljav veš spakovan – check!
Fotoaparat u rancu – check!
Studentska kartica umesto indeksa u džepu – check!
Pare –  check!
Zaključaj sobu i avantura može da krene.

Prvo treba da navatam četvorku od univerziteta do železničke i to da navatm brzo inače ću zakasniti. Nažalost, to brzo nikada ne bude dovoljno brzo kada ti baš treba, tako da već vidim da ću da zakasnim.

Stižem na autobusku. Jedan od ukupno dva autobusa koji direktno saobraćaju (-_-) do mog sela je upravo otišao – sledeći imam za samo 6 sati. Biram varijantu sa presedanjem u Vrbasu, ne bi li što pre stigao kući i jeo mamine palačinke.

U Vrbasu izlazim na stanici, ponovo dolazeći ksebi nakon prvog udaha, aj da kažem svežeg vazduha, kojegu autobusu takozvanog DžiPi-a nije bilo. Krenem do šaltera gde ljubazne tete dele informacije o polascima autobusa, ali vidim da je tamo već gužva, jer ista teta sada i karte prodaje. Odlučim da red vožnje proverim na internetu, jer oni izloženi u čekaonici stoje tamo od 2008. godine i plašim se da im verujem. Sajt autobuske je relativno nov i tamo bi trebalo da budu pouzdane informacije. ‘Tač’, ‘tač’, ‘tač’ i saznam lepu vest da je poslednji autobus do mog dragog sela otišao pre 20 minuta. Čudno da poslednji ide u 17h i posle toga nema više autobusa, ali sutra je ipak Veliki petak i uopšte me ne bi čudilo da autobusi već nedelju dana ne idu po normalnom rasporedu, a posle petka ne voze jedno 4 dana… Svasta sam već doživeo. Krenem kući, pod svom opremom od dva krcata ranca, peške. Ne bi li palačinke jeo tople.

I tako korak po korak, kuće su zamenjene njivama i predivnim pejzažima. Još samo 6km do kuće. Razmišljam, pa proalze ljudi kolima, valjda će se neko smilovati da me pokupi ovako natovare.. ZZzzjuuu!! Prolete pored mene Opel Astra, crvene boje, Vrbaskih registarskih tablica, broj nisam zapamtio. Koji k…? Pa idem levom stranom kolovoza van naseljenog mesta, pokusavam da se setim pravila saobraćaja ne bi li došao do zaključka da sam upravo ja na pogrešnoj strani i da sam ja kriv što sam upravo mogao da imam prevoz do kuće na haubi. Sve to u sekundi. A onda, kada se Astra odmakla, skontam da je šofer ustvari kreten. Obilazi svima nama dragog Yuga i to baš na mestu gde smo se sva trojica poređali u liniju. Nije mogao da sačeka. Jednostavno nije.
Idem još malo dalje od Vrbasa, a malo bliže mojim palačinkama. Vetar baš ne odustaje i uporno me gura u stranu, unazad ili preciznije u ugao . Prošlo je gomila automobila i baš niko da stane. Nije istina da me niko ne poznaje, selo je malo, skoro se svi znaju među sobom. Ali svi negde žure i nema se vremena da se pokupi neki stranac sa puta – „Vidi ovu budalu što ide peške, haha…“.

E, a tada je prošao autobus u istom smeru kuda sam se i ja kretao. Plavi, krntija, količina izduvnih gasova za 15 kazni, urla ko avion. A nije bio upisan u red vožnje. Ne vredi se nervirati. Osmeh na lice, sluške u uši i idemo dalje.

Prošlo je tu još mnogo automobila. Samo je jedan čovek stao i pitao da li želim da me poveze. Rekao sam da ne treba, da sam zaista zahvalan, ali malo mi je još ostalo i želim ovaj maraton da dovršim sam.

Tako je i bilo. Nesto više od 6.6km, pešaka, dva ranca puna prljavih gaća i čarapa. Evo rute: Endomondo

Usput, par linkova koji su mi danas prošetali mislima…
Pusti ga nek crkne (Kurir)
Ulicni svirac (Carobna suma)

Kako dobiti dom, stipendiju, kredit? (brucoši)

Prvo želim da napomenem da su sledeće informacije vezane za Studentski Centar u Novom Sadu. Takođe ove informacije verovatno neće biti tačne u nekoj daljoj budućnosti, jer se pravila menjaju, tako da obratite pažnju i kada je pisan ovaj članak. 

Većina brucoša kada upiše fakultet bude u frci da li će dobiti dom (naravno ako je za isti popunio i predao konkurs). Brucoši za dom konkurišu ranije od ostalih studenata viših godina, jer brucoši obično i krenu ranije na fax (pripreme iz matematike, fizike itd.). Rok do kada brucoši treba da predaju dokumenta obično bude objavljen u novinama, dnevniku na RTSu i on obično bude do polovine septembra. Kriterijum za rangiranje je prosek iz prethodno završena 4 razreda srednje škole. Broj primljenih budućih studenata u domove bude oko 33% po fakultetu. Recimo da je za dom sa FTN-a konkurisalo 100, dok je sa ekonomskog fakulteta konkurisalo samo 30 brucoša. Broj brucoša koji će dobiti dom je 33 koji su upisali FTN i 10 koji su upisali ekonomski fakultet.
Zaključak: Gurajte prosek u srenjoj školi 🙂

Što se tiče stipendije i to ono od ministarstva, studenti prve godine ne mogu da konkurišu za nju. Oni mogu da konkurišu za studentski kredit. Studentski kredit je recimo „isto“ što i stipendija, stim što se kredit ne vraća ukoliko se upisane studije (osnovne akademske, strukovne..) završe sa prosekom iznad 8,5. U suprotnom, kredit se vraća po završetku studija na način koji se podpiše u ugovoru.
Onima koji budu konkurisali za kredit, a isti im ne bude odobren, preporučujem da podnesu žalbu nakon što izađu rang liste. Nakon toga će im isti najverovatnije biti odobren.

Uglavnom, ako želite dom i kredit treba vam prosek. Iz toga sledi da treba da učite i da budete vredni i u srednjoj školi. Što se tiče viših godina fakulteta, prilikom konkurisanja za dom/stipendiju, ponovo je presudni faktor prosek. Jedino što je pravilo (iako mislim da nigde nije zvanično zapisano, mada možda grešim) da svi sa prosekom iznad 8,5 dobijaju stipendiju sigurno. Ali sigurno uzmite sa rezervom 😛
Što se tiče doma, sve zavisi od konkurencije: koliko je studenata Vaše godine sa Vašeg fakulteta konkurisalo i koliki je Vaš prosek u odnosu na ostale kandidate.

Eto toliko od mene i želim svima koji budu konkurisali puno sreće 😉

Kako skuvati špagete?

Pošto mnogo volim da jedem testeninu, kada god odem kod tetke, strine, sestre, na pitanje „Šta da kuvam?“ obično odgovorim sa „Špagete“, „Makarone sa sirom“, „Makarone sa majonezom“, „Makarone sa….“ itd. Kada su makarone u pitanju, to još i nije problem, ali problem nastaje kada treba skuvati celo pakovanje špageta, a da se one pritom ne polepe jedna za drugu. Čuo sam razne tehnike raspoređivanja špageta po šerpi, lomljenja špageta na pola, dodavanja ulja ili mešanja istih brže ili sporije, ali nigde nisam video rezultat onakav kakav bi on zaista trebao da bude: cele špgete, lepo odvojene jedne od drugih.

Evo recept kako skuvati špagete, a da rezultat bude kao u filmu 😛

1. Ne možete skuvati mnogo špageta u maloj šerpi. To jednostavno ne ide. Testo če da upije vodu, neće imati mesta u šerpi i polepiće se… Zato veličinu šerpe birajte spram količine testa koje želite da spremite.

2. Vodu posolite. Ovo baš i nema veze sa slepljivanjem testa, ali kada se kuva testo, voda se posoli. Taku su barem mene učili 🙂

3. Testo u vodu staviti tek kada voda počne da ključa.

4. Testo u vodu staviti na sledeći način:

Kako kuvati špagete

Nadam se da je dovoljno slikovito i jasno šta treba da se uradi. Nakon toga, dovoljno je samo malo namestiti testo da bude ravnomerno raspoređeno po šerpi, ukoliko već nije. Povremeno promešati i to je to 🙂

Sada možete fino pripremiti i ovaj recept: Špagete sa grizom 😉

Izmena: Sos za špagete na mamin način

Studentska čip kartica

Sećam se kako sam bio prilično ne informisan kada sam upisao prvu godinu fakulteta. Novo okruženje, novi ljudi, nov način života, sve se dešava prebrzo, a izgleda da nista neću uraditi na vreme i da se sve to nikada neće završiti.

Jedna od nepoznatih stvari u to vreme mi je bila i studentska čip kartica (site). Studentska kartica, abonentska kartica, ISIC kartica (International Student Identification Card), kartica za menzu, kartica za popuste… Sve su to nazivi za istu stvar sa kojom je, barem iz mog ugla, studiranje mnogo „zgodnije“.

  • Što se tiče menze, kartica menja nekadašnje „bonove“. Kao što u banci imate karticu na kojoj „držite“ novac, tako na kartici za menzu „držite“ obroke. Kada u menzi uzmete recimo ručak, tetkica vam „skine“ jedan obrok sa kartice.
  • Sa karticom ostvarujete i razne popuste kao što su jeftinije karte za autobus, popusti na ulaznice u bioskope/pozorišta, stičete pravo na jeftinije izdavanje SRB Plus kartice (site) kojom ostvarujete popuste u železničkom transportu (sa studentskom karticom ne ostvaruje se pravo na popust) i još mnogo raznih popusta.
  • Kartica je takođe i Euro<26 kartica, sto znači da popuste ostvarujete i inostranstvu. Konkretno, ja sam u Budimpešti uštedeo 5e na voznju brodicem po Dunavu 😛
  • Oni koji dobiju studentski dom biće obavezni da naprave karticu, jer je ona takođe i identifikacija za ulaz u dom.
  • Takođe je moguće koristiti karticu i kao zamenu za index na nekim fakultetima prilikom polaganja ispita kao vid identifikacije studenta.

Par važnih napomena:

  • Karticu ne ostavljati izloženu suncu. Par mojih kolega je ostalo sa istopljenim karticama ostavljajući ih u kolima ispod „šoferke“.
  • Karticu obrišite kada je pokvasite, narocito ako je pokvašena površina čipa.
  • Karticu ne savijajte, pogotovu ako ste stanari studentskog doma. Postoji šansa da se na taj način prekine veza sa čipom i kartica postane neupotrebljiva kao ulaznica za dom.

>> Sledeće informacije su vezane za univerzitet u Novom Sadu, tako da ako (planirate da) studirate u nekom drugom gradu, uzmite ih sa rezervom. <<

Gde napraviti karticu?
– Zahtev za izdavanje kartice se može podneti u službi ishrane koja se nalazi u prizemlju doma Slobodan Bajic.

Šta mi je sve potrebno?
– Potreban vam je index sa overenim zimskim semestrom, popunjen i overen zahtev za pravljenje kartice koji možete preuzeti u službi ishrane, lična karta i priznanica o uplati troškova. Pogledajte detaljnije ovde: scns.rs.

Koliko košta?
– Izrada kartice košta 2000 dinara, a uz karticu dobijete i žeton koji koristite u menzi.

Rok trajanja?
– Kartica važi dve godine. Posle godinu dana, karticu je potrebno produžiti, za šta vam je potrebna potvrda da ste još uvek student na budžetu. Produuženje se plaća 1000 dinara.

Šta ako izgubim karticu?
– Ako karticu izgubite (ili vam bude ukradena), potrebno je da to prijavite studentskoj službi ili službi ishrane, a oni će vas dalje uputiti u proceduru pravljenja nove.

Špagete sa grizom

„Vreme za učenje je vreme da se rade sve ostale stvari“ je citat u koji se ja se savršeno uklapam, Tako sam pre par dana, kada sam vredno počeo da učim za predstojeći aprilski ispitni rok, kako tvrde moje docimerke i docimeri, napravio savršenu stvar – slatke špagete za grizom.
Uglavnom, baš kada je trebalo da izračunam sumu poslednjeg reda u 1.  zadatku prošlogodišnjeg februarskog roka iz Analize 2, moj stomak zatraži od mene da u njega ubacim koje parče hrane. Kako mi se nije ništa jelo od sitnica u frižideru, odlučim da napravim slatke špagete. U ormariću je bilo i mnogo jednostavnijih „sosova“ za špagete koje sam mogao da izkoristim umesto griza, ali pošto bi inace morato da učim, odlučio sam da spremim griz. A evo konačno i recepta:

– Skuvati testo (špagete, mada može i makarone, školjke, spirale, obične rezance, šta god..).

– U palačinkar (najbolje teflonski predpostavljam) sipati ulje i ostaviti na ringli da se malo ugreje. Zatim dodati onoliko griza koliko mislite da je potrebno da savršeno začini količinu testa koje ste skuvali. Pržiti griz dok malo ne pocrveni, a zatim dodati kašiku-dve šećera i sve zajedno mešati da šećer ne zagori, a da se pritom otopi.  Tako čitavo jelo dobije ukus (aromu) prženog šećera kada jelo bude gotovo. Ceo proces prženja predpostavljam da ne bi trebao da traje više od 5-6 minuta inače će vam sve izgoreti.

– Spremljenu smešu pomešati sa makaronama. Ukoliko je šećer malo zagoreo ili se stvrdnuo u grudvice, testo ocediti onako polovično (da ostane vlažno), pa će se tako grudvice otopiti i izbećićete lomljenje zuba. 🙂

– Kada ste pomešali smešu i testo, dodajte još šećera (onog iz tegle, ne prženog) i promešajte, a zatim ostaviti da malo odstoji kako bi se šećer otopio.

– Preko svega posuti malo cimeta i/ili nesquick-a.

– Pre nego što navalite da očistite šerpu, ne zaboravite da preko svega dodate par kašika džema. Meni lično najviše odgovara džem od šljive uz ovo jelo, pa ja koristim taj, a vi slobodno promenite izbor…

E sada… verujem da ovo više liči na uputstvo nego na recept, ali verujem i da će se oni koji odluče ca spreme ovo jelo, već nekako snaći.

Moje komšije (docimerke/docimeri) su se prilično oduševili ovim jelom, pa je to razlog zašto sam odlucio da „recept“ podelim i sa ostatkom sveta. Nadam se da će vam se dopasti – ako vam se nije dopalo, verovatno Vi niste dobro napravili 😛

Prijatno! 😉