DealExtreme

Od srednje škole se bavim hobi elektronikom i nikada mi nije bilo jasno zašto su cene određenih komponenti kod nas ponekad i duplo skuplje nego na eBay-u ili Amazon-u. Čak su i cene na Limundu ili Kupindu tek nešto manje od onih u redovnoj prodaji. I tako primera radi, sa servo motorom sam mogao da se igram u snovima, eventualno da cimam nekog da mi pozajmi (uz ne daj bože da pokvarim), jer mi je bilo preskupo da platim preko 1000 dinara, za takvo jedno zadovoljstvo…

Ali.. 

Na sajtu dx.com (nekada bilo dealextreme.com) možete kupiti razne „gedžete“ po relativno niskim cenama. To relativno je relativno u odnosu na naše cene ovde u Srbiji. Tako se ja sada sa servo motorom igram za 4$ (~340din). Pored servo motora, naručivao sam još svašta nešto i nikada nisam imao problema sa stvarima koje sam dobio. Pošiljkama treba oko 20 dana da stignu od dana kada se obavi plaćanje. Ukoliko se potrefi da im u međuvremenu nestane neki od proizvoda koji ste naručili, možete korigovati porudžbinu, tako da vam pošalju samo one proizvode koje imaju, a ovaj koji nemaju, poslaće naknadno kada budu imali.

Što se tiče plaćanja, MasterCard i Visa sasvim lepo rade. Ostale nisam probao. A postoji i rešenje za one skeptične, koji misle da će im neko pokupiti svu lovu sa računa.

U banci otvoriš dva računa. Jedan gde ti recimo firma uplaćuje platu, a drugi sa kojim plaćaš preko neta. I onda kada nešto želiš da naručiš, preko eBankinka, netBankinga ili kako god da se to zove u banci gde si otvorio račune, prebaciš onoliko sredstava koliko ti je potrebno da izvršiš plaćanje. Zatim obaviš proceduru prekuckavanja pina sa kartice u formu na sajtu, potvrdiš i to je to 😉

E da.. mislim da nisam pomenuo da je dostava na kućnu adresu BESPLATNA!!! Nemam naviku da pišem caps+bold, ali kontam da je to presudno. Barem je bilo kod mene. Nisam nikada naručivao pošiljke čija vrednost prelazi preko 50$ i nisam imao problema sa carinom, mada sam čuo da može i preko toga da se naruči.

Nažalost, ovo gore više baš  i ne važi. U principu, dostava je i dalje besplatna, ali naša draga država od kada je uvela PayPal na sve pošiljke koje stižu, pri ulasku, oporezuje. I to ODOKATIVNO! -.-

Ovde možete pogledati malo više o tome.

L298 drajver za motor

Pošto se pretragom interneta može naći gomila detaljnih opisa ovog kola i šema za njegovo povezivanje, ja ću samo ukratko napisati moje iskustvo što se tiče njegove nabavke i korišćenja.

Nedavno sam pravio autić kojim bih upravljao preko IOIO-a, pa mi je za upravljanje pokretačkim motorom bila potrebna neka komponenta koja bi mi omogućila razdvajanje IOIO-a i pokretačkog motora. To razdvajanje je bilo potrebno pošto pinovi na IOIO-u imaju izlazni napon 5V i ne trpe velike struje, a motor radi na 18V i vuče oko 250mA.

1) Rele – to je prva komponenta koje sam se setio, ali nažalost, jako je spora pa ne radi sa PWM signalima.
2) Tranzistor – radi sa PWM signalima, ali ne trpi velike stuje.
3) Tiristor – probao, ali PWM nije radio kako treba…
4) Mosfet – radi PWM, a dobro podnosi i veći napon i struju. Autić savršeno ide napred, ali pojma nemam kako da ga nateram da ide u rikverc.
5) L298. Nakon svih ovih ideja i pokušaja iznad, saznao sam da mi je zapravo potreban Motor driver, koji je namenjen da radi baš ovo što meni treba. I tu naravno ne prođe sve kako treba iz prve, te mi u prodavnici uvale L297 uz izgovor da i taj L297 radi isto što i L298 i da je to zamena. E pa ne radi isto to, jbg…

Malo je teže naći L298 u prodavnicama koje prodaju elektronske komponente, pa sam ja moj našao na Kupindu i to uz jako dobru cenu. Zpravo, za 1/3 cene od one redovne.

Ovde možete pogledati kako se koristi L298. Pošto je pored samog kola potrebno još komponenti i lemljenja, sklapanja i sličnih radnji, preporučujem da pre kupovine pogledate i ovaj link. Ovde je L298 već stavljen na pločicu gde se od vas očekuje odgovarajući input, a dobijete gotov output koji povezujete direktno na motor. Pored toga nemate nikakvih zezancija sa ostalim dodatnim komponentama 🙂

IOIO vs. Arduino

Taman kada sam skupio vremena da se poigram sa IOIO-m (Šta je IOIO?), drugar mi je ostavio njegov Arduino da i njega probam. Tako da sam dosta primera odradio paralelno na IOIO-u i Arduinu, pa evo kakvog sam mišljenja kada se radi o prednostima i manama ovih uređaja.

IOIO

Nova verzija IOIO-a omogućuje povezivanje i upravljanje preko Android telefona ili preko računara. Povezivanje se vrši pomoću kabla ili Bluetootha.  Aplikacija za upravljanje IOIO-m se izvršava na PC-u ili Androidu. Kada je IOIO povezan na Android uređaj, aplikacija pored kontrole IOIO pinova može da koristi i usluge koje pruža Android uređaj (WiFi, slanje SMS poruka, očitavanje vrednosti senzora…). Za sada se aplikacije za IOIO pišu u Javi. Iz ličnog iskustva, nije trivijalno podesiti Eclipse okruženje za programiranje Android aplikacija, te potom ubaciti biblioteke za rad sa IOIO-om. Cena je oko 40$, ali trenutno nema gde da se naruči u Srbiji.

Arduino

Postoji više verzija Arduina, ali kao neki početni model, preporučuje se Arduino UNO. Program pisan za Arduino se izvršava na samom Arduinu, pa nije potreban računar/Android sa strane kao što je slučaj kod IOIO-a. Kontrolu toka programa sa računara je moguće vršiti putem serijskog porta. Sa druge strane, senzori koji se po defaultu nalaze u Android uređajima, ovde se dodatno kupuju i kače na ploču. To mogu biti jednostavni senzori (merač temperature, vlage, foto osetljiv senzor…) ili nešto složeniji (Ethernet, WiFi, SD card reader…) koji dolaze u vidu Arduino Shield-ova. Okruženje u kojem se programira Arduino se može preuzeti sa interneta, veoma je jednostavno i dolazi uz dosta primera. Cena za Arduino UNO je nešto jača od 10e i može se naručiti na sajtu dx.com. Arduino je moguće kupiti i kod domaćih distributera, ali je cena znatno viša.

Zaključak

Ukoliko ste početnik, preporučio bih vam Arduino. Sa gomilom primera koje dobijate uz okruženje, lako ćete savladati neke osnovne stvari (upravljanje servo motorom, dimovanje LED diode, očitavanje ulaza…). Sve to, kasnije možete lako primeniti na IOIO ukoliko za to budete imali potrebe 🙂

Upoznavanje sa IOIO

Ako niste sigurni o kakvom IOIO-u se radi, pogledajte ovde 😉

ioio-logo

Stigao je. IOIO koji sam toliko čekao – stigao je! Zapravo stigao je on još davno, samo od svih obaveza nisam uspeo da mu posvetim dovoljno pažnje i da se poigram sa njim. Nego, da ne bih prevodio uputstvo koje možete naći ovde, u ovom blogu ću opisati problematične situacije u kojima sam se ja našao kada sam hteo po prvi put da pokrenem aplikaciju HeloIOIO i kako sam ih rešio.

Konektori

Prva stvar koju sam primetio kada sam otvorio paket, jeste da na pločici nisu zalemljene lestvice za povezivanje uređaja sa žicama, već su ostavljeni samo kontakti na koje se nešto može zalemiti. „Shit, sada još moram tražiti te lestvice po gradu!“. A tada još nisam ni znao kako se to zove, pa sam prodavcima na razne načine objašnjavao šta mi treba, pokazivao im slike na telefonu, poredio sa protoboard-om, dok konačno u Sprintu nisam našao to što mi treba. Tamo su mi objasnili da se to zove ženska lestvica (vi zakjučite zašto baš ženska :P).

Zaštita od pogrešnog povezivanja napajanja

Kada su lestvice konačno bile zalemljene na pločicu, bilo je vreme da testiram uređaj. Pročitao sam zvanično uputstvo, a zatim pločicu nakačio na stari adapter od fiksnog telefona (9V, 1000mA). Ideja je bila da stavim i jednu diodu, kako bi pločicu zaštitio od pogrešnog povezivanja napajanja, ali u tom trenutku nije bilo vremena za nešto to, što se kasnije ispostavilo kao velika greška. Elem, evo kako diodom da zaštitite IOIO (ili neki drugi neki uređaj) od pogrešnog povezivanja napajanja:

Zaštita od pogrešnog povezivanja napajanja
Zaštita pomoću diode

Takođe možete koristiti i grecov ispravljač:

Zaštita od pogrešnog povezivanja napajanja
Zaštita pomoću grecovog ispravljača

U provm slučaju uređaj neće raditi ako naopačke povežete napajanje (na B priključak dovedete minus), dok u drugom slučaju sa grecovim ispravljačom, uređaj će raditi za bilo koju polarizaciju plusa i minusa na priključcima A i B. Ove zaštite je poželjno skinuti kada uređaj kačite na bateriju, jer svaka dioda stvara pad napona od 0,7V.

Projekat HelloIOIO

Da bi IOIO nešto radio, potrebno je da isprogramirate aplikaciju za Android telefon koja će da mu kaže šta da radi. Zbog toga je potrebno da na računaru imate podešeno Eclipse okruženje sa Android SDK. Kako to uraditi ako do sada niste, potražite ovde.

Kada preuzmete najnovije biblioteke za rad sa IOIOom, sa njima će te dobiti i primer HelloIOIO. U mom slučaju, pokretanje tog primera nije išlo tako glatko kako je opisano na IOIO wikiju. Evo šta sam ja sve morao da uradim da bi mi svi primeri proradili:

1) Update Eclipse okruženja. Help Check for Updates, pa dalje sve prihvatiti…

2) Android SDK Manager  Update Android Tools

Nakon ubacivanja projekata u Eclipse okruženje koje je opisano na IOIO wikiju, za svaki projekat uraditi sledeće:

1) Desni klik na projekat  u Package Explorer prozoru  Properties (otvoriće se novi prozor)

2) Odabrati stavku Android u desnom meniju, a zatim u panelu levo obeležiti verziju Androida za koji želite da kompajlirate vaš projekat (verzija Androida koji je na telefonu sa kojim povezujete IOIO)

3) U meniju sa desne strane sada odabrati Java Compiler stavku. Levo obeležiti stavku Enable project specific settings, a zatim pod JDK Compliance tamo gde piše Compiler compliance level odabrati verziju 1.6. Kockica Use default compliance level treba da bude obeležena.

4) Zatvorite prozor Properties for …

5) Desni klik na projekat u Package Explorer prozoru Android toolsFix project properties

Nakon ovoga, kod mene se svaki ubačeni projekat ponaša normalno. Crveni iksići koji su se ranije pojavljivali pored projekata u Package Explorer prozoru su nestali.

Prvi pokušaj

Nakon spuštanja aplikacije HelloIOIO na telefon i povezivanja telefona sa IOIOom, aplikacija je radila baš to što je u njenom opisu: menja stanje statusne diode na uključeno/isključeno u zavisnosti od stanja ToggleButton-a koji se nalazi na displeju telefona.

helloioio

U nekom od narednih blogova slede malo ozbiljniji primeri 😉

Pripreme za E2

Kao i svake godine, smer E2 upiše dosta gimnazijalaca. Osim što se susreću sa šalama pojedinih profesora na račun toga što su završili gimnaziju, susreću se i sa dosta ozbiljnijim zadacima, kakve možda nisu sreli u gimnaziji. Matematika i fizika im naravno nisu problem, ali kada je reč o programiranju ili osnovama elektrotehnike, tu se stvari već malo menjaju.

U gimnazijama se obično radi Pascal, dok se na smeru uči C/C++. Iako se na predmetu Programski jezici i strukture podataka programski jezik C uči od početka, predmet je lakše savladati ako već imate neko predznanje. Zato onima koji žele da upišu E2, a i onima koji su jednostavno radoznali i žele da se upoznaju sa programiranjem, preporučujem da posete sledeći link:

Škola Rajak

Programerska radionica

Radi se online kursu škole Rajak, koji se bavi temom algoritama i osnovama strukturiranog programiranja, a kurs vodi moj kolega sa smera.

Ako vas interesuje kako izgleda jedan ovakav kurs, pogledajte ovde.

Ćao! Moj novi broj telefona je…

Ovih dana  planiram da promenim broj telefona, pa bih o tome trebao da obavestim prijatelje i poznanike. Ali koga obavestiti, a koga ne? Ako se neko nalazi u mom imeniku, to ne znači da mu treba moj novi broj, dok sa druge strane, verovatno postoji i neko ko ima moj stari broj, a ja ga nemam upisanog u imeniku. Možda da neko vreme koristim dva telefona, pa da budem dostupan na oba broja? Ili ako bi postojala mogućnost automatskog slanja obaveštenja o promeni broja, ukoliko neko pokuša da me kontaktira na stari broj telefona?

Ovo poslenje pomenuto mi zapravo najviše odgovara, pa sam odlučio i da ga realizujem. Ponono sam iskombinovao staru Nokiu i Python 😉

import messaging import inbox import telephone import time messageText ="(Automatska poruka): Cao! Vise ne koristim ovaj broj. Kontaktiraj me na 06x/xxx-xxx. Hvala :)" informedAlready =[]def sendSMS(notifyNumber):global informedAlready global messageText;if informedAlready.count(notifyNumber)==0:print"Sending message to "+ notifyNumber messaging.sms_send(notifyNumber, messageText) informedAlready.append(notifyNumber)def callCallback(state):if(state[0]==telephone.EStatusRinging):#print "Voice call received" sendSMS(state[1])def SMScallback(id): time.sleep(1)try: i = inbox.Inbox() smsID = i.sms_messages()[0]ifid== smsID:# preventing error that occurs when delivery report is recieved#print "SMS received" sendSMS(i.address(smsID))except:print"Some error occured in SMScallback function!"# Pokretanje pracenja primljenih poruka box = inbox.Inbox() box.bind(SMScallback)# Pokretanje pracenja primljenih poziva telephone.call_state(callCallback)print"Service started!"

Dovoljno je da kod kopirate u datoteku sa ekstenzijom ‘.py’, zatim da je kopirate na telefon i pokrenete u Python interpreteru. Više o tome, pogledajte ovde.

KeePass + Dropbox

Prosečan korisnik interneta iza sebe ima izvršenih nekoliko registracija na razne servise, kao što su email, Facebook, Skype, Twitter, Instagram itd. Oni sa dužom istorijom korišćenja interneta, su verovatno registrovani na više desetina servisa, a tu nastaje problem čuvanja pristupnih podataka, iliti kombinacija korisničko-ime/šifra za svaki servis. Verovatno je većina takvih korisnika došla na ideju da koristi iste podatke na svim servisima, pa se tako ukupan broj kombinacija koje treba upamtiti svodi na jendu kombinaciju koja radi za sve servise. Nažalost, ovakva organizacija je jako rizična, jer ukoliko se neko dočepa vaše šifre za jedan servis, automatski može da se prijavi na bilo koji drugi i tako preuzme vaš digitalni identitet.

Vratimo se na ideju da se koriste različiti pristupni podaci za različite servise, sa problemom pamćenja tih podataka. Ovaj problem se može rešiti korišćenjem raznih „password manager„-a, a ja ću ovom prilikom opisati jedan, koji koristim već duže vreme. KeePass je program, koji pomaže u čuvanju i organizaciji pristupnih podataka za svaki servis ponaosob. Pored čuvanja kombinacije korisničko-ime/šifra, moguće je sačuvati link do servisa na internetu ili dodati komentar. Takođe postoji opcija da KeePass sam izgeneriše šifru.  Ali ono zbog čega je KeePass moj odabir, jeste da postoje verzije za razne operativne sisteme. To mi omogućava da u jednoj bazi, čuvam sve šifre i da mi one budu dostupne bez obzira koji OS koristim: Linux ili Windows!

Izgled prozora KeePass
Izgled prozora KeePass

keepass.info/download

Ostala je još samo jedna stvar, a to je kako da u svakom trenutku, na svakom uređaju imate „svežu“ bazu? Kada kažem „svežu“, mislim na to da unos novih podataka na jednom uređaju, bude vidljiv i na svim ostalim. Verovatno postoji više rešenja ovog problema, a jedno od njih je korišćenje Dropbox servisa. Dropbox je takođe cross-platform, a njegova uloga je da sinhronizuje sadržaj određenog foldera na svim uređajima na kojim je instaliran. Postavljanjem baze (fajl gde KeePass čuva sve podatke) u Dropbox folder, ona postaje dostupna na svim uređajima gde imate instaliran Dropbox, pa tako vaši pristupni podaci postaju dostupni na svakom uređaju koji koristite 🙂

dropbox.com

Kako napisati autobiografiju?

Pre nekoliko dana, bio sam u prilici da čitam autobiografije srednjoškolaca. Manje-više autobiografije su bile ok napisane, ali i samo OK. Evo par saveta, koje bi trebalo da ispoštujete kada pišete autobiografiju (bilo da ste srednjoškolac ili stariji), kako bi vaša autobiografija izgledala ozbiljnije.

1)Pišite o sebi. Vaši roditelji čine jedan veliki deo vašeg zivota, ali autobiografija treba da bude o onom ko je piše, tj. o Vama! Čime se bave vaši roditelji, ne govori puno o vašoj ličnosti.

2)Pišite u skladu sa kontekstom. Ako aplicirate za posao, opišite onu sferu svog života koja je povezana sa temom tog posla. Npr. lepo je to što trenirate plivanje i svirate gitaru u slobodno vreme i što ste možda veoma uspešni u tim oblastima, ali to vam nije neki veliki plus za poslo kuvara/menadžera/programera. Takve stvari je ok pomenuti, ali ne i preterivati sa njima. Bez uvrede za one koji treniraju plivanje i sviraju gitaru 😉

3) Kada završite sa pisanjem i uobličavanjem autobiografije, pročitajte je još barem dva puta, postavljajući sebe u poziciju onog kome je pišete. Proverite pravopisne greške, kako vaša autobiografija ne bi izgledala aljkavo.

4)Isključite Caps Lock dok pišete autobiografiju. Velika slova označavaju „deranje“, a ne želite valjda da se derete na onog ko vas ocenjuje?

5)Comic slova jesu zanimljiva. Deci u zabavištu. Zato koristite neki ozbiljniji font.

6) Ako autobiografiju pišete na srpskom, koristite slova š, ć, č, ž… Pokažite onom kome pišete autobiografiju da vam je stalo do toga tako što će te uložiti trud dok pišete.

7)Višak znakova interpunkcije, kao i njihovo nepravilno korišćenje (npr. razmak ide posle zareza i tačke, ne pre njih), će pokazati da niste puno pratili na časovima srpskog jezika (kao recimo ja što nisam pratio…). Pogledajte i ovo: Digitalni pravopis.

8) Kada već aplicirate na dati konkurs/posao, verovatno vam je potrebno da budete primljeni na isti, ali ne dopustite sebi da molite za „šansu“. Ispašćete jadni i to će loše uticati na ocenu koju će vam dodeliti onaj ko ocenjuje.

9)Budite iskreni. Iskrenost se poštuje, a ako je konkurs namešten, onda vam je svejedno… Tako da iskrenošću možete zaraditi samo plus.

10) Potrudite se da autobiografiju predate u štampanom formatu, a ne pisano hemijskom. Metode olovka + hemijska iz osnovne škole izbegavajte u širokom luku. Takve stvari nisu čitljive i čitalac takvog materijala neće biti naročito srećan zbog toga.

Preterivanje

Znam da mnogi neće odoleti da malo „napucaju“ svoju biografiju, ali kada to već radite, imajte meru! Neka to preterivanje (ako već mora) bude realno, u suprotnom će neko ko pregleda lako ukapirati da lažete. Takođe ako preterujete na neku temu koju ne poznajete, verovatno će te ispasti glupi, što će vas vrlo verovatno, odvesti do one gomile prijava koje se stavljaju u arhivu i nikada više ne pogledaju.

Bolje lečiti nego sprečiti

Kada smo se trudili da vratimo stari način rangiranja studenata koji su konkurisali za smeštaj u studentske domove, obratili smo se medijima kako bi nam pružili podršku. Ako se dobro sećam, od svih kontaktiranih (a bilo ih je dosta na listi), samo jedna televizija odreagovala na vreme i ustupila nam 15 minuta „ON AIR“ kako bi smo izneli mane novog načina rangiranja. Ostali mediji su ćutali.

Sada, kada je konačna rang lista objavljena i kada je većina studenata useljena u domove, sada se polako mediji javljaju jedni za drugima kako bi rado napravili priču od toga. Da objave naše mišljenje. Da nam „pomognu“. E pa ne može! Svim lepim i dragim novinarima i novinarkama, koji su me zvali u proteklih nedelju dana: ako hoćete priču, moraćete malo da skupite m**a i stanete zajedno sa nama u prve redove kada se sledeći put budemo borili za naša prava. Lako je biti general posle bitke…

A evo i za one inteligentne koji još uvek nisu shvatili: Objavljivanje bilo kakve priče sada, neće pomoći onim studentima koji su zbog primene novog načina rangiranja ostali bez doma. Nazad se ne može, niko neće isterati iz domova one studente koji po starom načinu rangiranja ne bi dobili domove – niti to treba da se radi. Ove godine smo bitku izgubili jer smo je kasno i započeli. Sledeće godine, ako bude potrebe, idemo Jovo nanovo…

Na temu rangiranja studenata za smestaj u studentskim domovima

Ovim putem želimo da Vas obavestimo o situaciji koja je nastala na Univerzitetu u Novom Sadu. Naime, studenti Univerziteta u Novom Sadu su nezadovoljni načinom rangiranja po Konkursu za smeštaj studenata u domove Studentskog centra Novi Sad u školskoj godini 2012/2013., objavljenog od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Formula za rangiranje ne uzima u obzir godinu niti nivo studija (Studenti Master i Doktorskih studija su rangirani zajedno sa kolegama sa osnovnih studija.) na kojoj se student nalazi, odnosno kontinuitet studiranja, što je veoma reprezentativan pokazatelj kvaliteta studija. Taj pokazatelj je ranijih godina uvek bio praktično primenjivan i studenti su tim načinom rangiranja bili izuzetno zadovoljni. Do sada, studentima je dodeljivan korektivni faktor u određenom iznosu bodova, a za godinu studija na kojoj se nalaze. Iako je Ministarstvo priznalo studente sa statusom produžene godine, po novom načinu rangir

anja, te osobe će izuzetno teško naći mesto u domovima zbog dodatne godine studiranja. Ovi podaci se iznose na osnovu Preliminarne rang liste i Konkursa za smeštaj studenata u domove, koji se mogu pronaći na sajtu Studentskog centra Novi Sad (www.scns.rs).Nezadovoljni studenat sakupili su za 24 časa peticiju sa oko 1500 potpisa osoba koje su konkurisale za smeštaj u domovima Studentskog centra Novi Sad, što je oko 50% od ukupnog broja studenata koji su konkurisali. Pomenuta peticija odnesena je na uvid u Ministarstvo, te razmatrana u prisustvu pomoćnika ministra i delegacije studenata. Prolongirali smo period za donošenje konačne liste sa ciljem da naš predlog o rangiranju po godinama studiranja bude prihvaćen. Važno je napomenuti da su sve akcije ka rešavanju problema, od strane studenata, vođene legitimnim putem, bez pokušaja prisilnog ostvarivanja prava.Sa poštovanjem,
Studenti Univerziteta u Novom Sadu

Konačne liste su objavljene, crta je podvučena, molbe nisu uvažene, mediji se takođe nisu odazvali da objave članak.

Na kraju nismo uspeli da izdejstvujemo da se studenti različitih godina rangiraju na različitim listama. Svejedno, drago mi je što sam prethodnih nedelju dana potrošio na ovu našu malu pobunu i što sam za to vreme upoznao ljude koji hoće da se bore za nešto, iako od toga nemaju lične koristi. Takođe sam „osetio“ i kako stvari funkcionišu „tu gde živimo“: studentski parlament, uprava, ministarstvo… Oni rade ono šta njima odgovara, bez obzira kakve su posledice po nas „obične smrtnike“. Priče o tome „kako će neko pomoći“ i „kako nas neko razume“ su ostale samo priče – dela su čista suprotnost.

Nadam se da ću nekada imati volje da opišem čitav razvoj događaja, za one koji će možda narednih godina biti ambiciozni da prave promene. Trenutno nemam želudac za tako nešto -.-