Startup Live Novi Sad #2

Pretposlednji vikend septembra sam proveo na Fruškoj gori, na drugom po redu Startup Live koji se održava u Novom Sadu. Pošto mi je to bila prva poseta događaju ovakvog tipa, nisam znao šta da očekujem, ali moram priznati da sam pozitivno iznenađen sada kada je sve zavrseno.
Za one koji ne znaju šta je startap… Ukratko, to je prilika da usavršite vašu ideju, izložite je investitorima, da dobijete sredstva da za njenu realizaciju i osnujete firmu i razvijete proizvod. U praksi je malo komplikovanije, ali je u principu to.
Održani Startup Live mene podseća na jednu veliku radionicu. Za 52 sata su predstavljene ideje posetilaca, oformljeni su timovi, održana predavanja, mnogo konsultacija sa mentorima i na kraju prezentacije (pitching) onoga u šta su se početne ideje razvile.
Ono što mi je najvrednije nakon ova tri dana, jeste znanje koje sam stekao o startapima. Iako smo na radinocama u principu bili fokusirani na to kako započeti dobar startap, kako razviti biznis plan i kako dobiti founding, naučio sam i mnogo toga o ciklusu startapa i kako se on završava.

Uglavnom, poenta ovog bloga je da vas motiviše da se prijavite za startape i naučite sami. Ukoliko trenutno niste u mogućnosti da prisustvujete nekom ovakvom događaju, a želite da naučite nešto više o tome, posetite neke od sledećih linkova:

belgradeventureforum.org
startapakademija.com
startuplive.in
startit.rs
kickstarter.com
11.me
seedcamp.com

😉

„Prženje“ grafičke kartice

Neki to urade u rerni, kažu 200 stepeni, 5 minuta je dovoljno. A ja sam to uradio na malo drugačiji način, pošto je meni rikla integrisana grafička na laptopu. Ali evo prvo mali uvod, za one koji nisu sigurni o čemu se ovde radi, čisto da ne bi posumnjali da pravim paprikaš od računarskih komponenti.

Kada se računar zapusti ili kada mu dođu godine, obično zakaže hlađenje, pa se računar pregreva i pregreva dok jednom ne prestane da radi. I onda odnesete računar u servis i kažu vam da će ga popraviti za recimo desetak hiljada dinara. Iz onoga što sam naučio u poslednja dva meseca, za šta ne garantujem da je tačno, jer je uglavnom „znanje sa raznih foruma“, je da vaš računar zapravo i nije pokvaren. Ili barem ne u smislu pokvaren-nešto-je-riklo. Ono što se najverovatnije dogodilo, jeste da se od pregrevanja odlemio čip sa ploče. U servisu taj čip zagreju na određenu temperaturu, veze se obnove i „Wola, računar radi!“. Postoje i tehnike kada se menja „sačma“ (šta god to bilo), onda je postupak znazno komplikovaniji ali i sigurniji. Eto to kažu ljudi na forumima, a ja, pošto ne volim da platim nešto ako ne moram, kažem da ću sam da probam da ugrejem čip.

Kao što sam rekao, problem koji sam imao, je bio malo komplikovaniji, pošto se radilo o celoj matičnoj ploči, tako da varijanta sa rernom nije dolazila u obzir.

Pokušavao sam i sa fenom za kosu da ugrejem čip, ali temperatura nije bila dovoljno visoka da bi se veze obnovile. Pokušao sam i sa više njih, takođe bezuspešno. Stupid me.

A onda sam odlučio sa fenom za skidanje boje/laka. Šest stotina stepeni mora da bude dovoljno! Kada sam konačno došao do takve mašine, ipak sam odlučio da malo usporim, pa probam sa recimo 250 stepeni. Zaštitio sam ostatak komponenti na ploči sa alu-folijom, na štoperici namestio 5 minuta i feniranje je počelo. Nakon toga sam sačekao da se čip ohladi, povezao ploču na displej i napajanje – klik – i računar ponovo radi 🙂

E sada ova priča se ne završava lepo kao što sada to možda izgleda. Računar iako je proradio, imao je gadne probleme sa pregrevanjem. Restartovanje se događalo prilikom samo malo većeg opterećenja grafiče kartice. Na kraju ga je zamenio novi računar, a stari je prodat u servis u delove.

Uglavnom, odavde sam naučio da neke stvari baš i ne mogu kod kuće da se urade. Ja sam imao situaciju kada je popravka bila skuplja nego cela nova matična ploča, tako da sam se odlučio na eksperimentisanje. U suprotnom to verovatno ne bih uradio, a ne preporučujem ni vama.

Pazite gde klikćete

Da je ovo sajt Kurira naslov bi verovatno glasio „NEVEROVATNO – Pazite gde klikćete! On nije pazio i pogledajte šta mu se dogodilo!!!“. Ali srećom, ovo nije Kurir. Zapravo, ovde će biti reči o tome kako da ne nasednete na ovakve naslove i kliknete negde gde zapravo ne želite. Pa da krenemo:

Dogodilo se nesto strasno
Dogodilo se nesto strasno

To „STRAŠNO“ pojačava i ova slika iznad teksta. Vrlo verovato da će privuci vašu pažnju, a najverovatnije i klik na istu. Kada malo bolje pogledate, ispod stršsne rešenice stoji link gde piše blicb92.blogger.ba – razmislite malo, zašto blic i b92 zajedno i zašto sve to na nekom blogger sajtu?

A kada već kliknete, šeka vas nešto slično ovome:

Samo za punolente - NOT!
Samo za punolente – NOT!

Posedovanje Facebook naloga ne dokazuje vaše punoletstvo. Ovo je samo način da tvorci ove stranice skupe lajkove.

U slučaju kada odlučite da „dokažete“ vaše punoletstvo poklanjajući lajk tamo nekome (u ovakvim slučajevima vi i ne znate šta tačno lajkujete), zauzvrat dobijete neki krš gif koji često nema veze sa onim što vas je privuklo da posetite tu stranicu. Sa druge strane vaši prijatelji na Facebook-u sada vide da ste vi lajkovali to nešto (što je ponovo nekog primamljivog sadržaja) i lanac se nastavlja.

Dole je lajkovanje malo zamaskirano, tako da vam je „nasedanje“ znatno olakšano…

Close = Like
Close = Like

…tako da vi zapravo kliknete Like iako to niste želeli.

E sada čemu ti lajkovi? Čemu toliki trud da se skupi ogromna količina lajkova? Odgovor su pare. Da, prave pare, „zelembaći“. Napraviš stranicu koja će lako da skupi lajkove, zatim je prodaš nekome, taj neko promeni naslov stranice, sliku, sve redom i preko noći je taj neko (ili neka kompanija, proizvod) zaradio gomilu lajkova. Odjednom je to popularno, mnogo ljudi je to lajkovalo i iskače ljudima na timeline-u.

Pošto ovaj tekst stoji u pripremi već dosta dugo, nisam siguran koliko je Facebook radio u međuvremenu na tome da zaštiti svoje korisnike od ovakvih prevara. Svejedno, princip je isti i za svuda. Napraviti nešto primamljivo iza čega stoji prevara. Tako da sledeći put pre nego što kliknete na neki link, razmislite koliko je realno da se to što stoji u opisu linka, zapravo dogodilo.

Inače, dok se nismo udaljili daleko od ove teme, preporučujem da pročitate i ovo: http://www.tarzanija.com/klikni/

Dodatak za Chrome? Zaista?
Dodatak za Chrome? Zaista?

Pošto sam upravo pročitao par tekstova na Tarzaniji, imam potrebu da se izrazim ovako: „Ako klikneš na ovo Click to Install, to ti je kao da si ga metno nekojo iz picinog parka bez kurtona. A ako posle toga još klikneš i na dugme Add, onda si 100% zaradio hepatitis abecedu i sve ostale polno prenosive bolesti i više te ni jedan doktor, a ni pop, neće spasiti.“ Pa ti klikni.

Kada ne moze jednostavnije, hajde da ga zakomplikujemo
Kada ne moze jednostavnije, hajde da ga zakomplikujemo

Na slici iznad je ključan ovaj označeni pravougaonik gde pored piše Use OpenSubtitles Download Manager. Ovo je takođe prevara. Da bi skunuo prevod za film, treba ti jedan klik, a nakon toga ti treba još jedan da bi ga pustio sa filmom. Ukoliko ne otkačiš pomenuti pravougaonik, Download Manager će da te smori dok se ne instalira, zatim će da te smara koji prevod hoćeš, usput će da instalira još 5 plejera koje ti ne želiš i AKO na kraju ipak skine prevod, verovatno ćeš će zahtevati registraciju na nekom sajtu da bi ga pustio. A instaliraće i još nešto gratis verujem…

Da ti operem sajbnu?
Da ti operem šajbnu?

Ponovo, ključna stvar iznad je CNET Installer Enabled. Opet neki Download Manager, u ovom slučaju CNET Installer. Skini to, pa će on da skine ono čto ti treba. Jer si ti retardiran, pa sam ne umeš. Tako da ni to ne želimo….

Jos jedno pranje sajbne
Jos jedno pranje sajbne

Za kraj, ponovo malo ozbiljnosti. Ako ste uspešno zaobišli sve mine koje su vam do sada bile postavljene, nemojte se opuštati. Čeka vas barem još jedna. Da li vaš PC „trči“ punom brzinom? Pa naravno da ne trči kada neko sranje gledada se uvuče u njega na svakom ćošku! Ovo što se sada kulturno nudi da vam se zavuče u komp (da ne kažem gde još…), to vam neće ubrzati računar. Ako želite brži računar, naučite se da ga održavate i da ne istalirate kojekakve gluposti na njega. U krajnjem slučaju, kupine novi računar. Sa SSD diskom naravno i vaš računar će da leti 😉

stupid4stupid3stupid2stupid1

E2 – Računarstvo i Automatika – generalno o smeru

Pre nekoliko nedelja grupa nas kolega je odbranilo diplomski i tako smo postali diplomirani inženjeri elektrotehnike i računarstva. Iako je rodbina prilicno uzbuđena oko toga, meni to još uvek ne dopire do mozga, a sumnjam i da li će..

Nego, hajde da sada kada su četiri godine studija završene, da pokušam da sumiram šta je to što mene (ne)čini inženjerem. Jer to definitivno nije diploma, već sve ono što sam naučio tokom mojih studija.

U ovom tekstu ću pisati o onome šta sam ja naučio na smeru Računarstvo i Automatika. Tekst je subjektivan (jako) i odnosi se na usmerenje koje sam ja odabrao (RT-RK).

Matematika

Iako sam u prvoj godini razbijao glavu učeći analizu i diskretnu i preklinjao sve što ima veze sa time, sada bih bio presrećan da je toga bilo više. Ne razbijanja glave naravno, nego više matematike, više vežbanja, da sam „upio“ više znanja. Na višim godinama je jako čest slučaj da se podrazumeva da smo nesto učili, a zapravo nismo i tu onda nastaju komplikacije. Inače, gradiva je puno, asistenata je malo, a malo je i volje (mogu reći i znanja) u asistentima da objasnje studentima tu matematiku kako valja. Uglavnom, ako se sami primite posla i naučite ono što vam se ponudi, mislim da na kraju i nećete biti u tako lošoj situaciji.

Programiranje

Pod programiranjem ću ovde prodrazumevati sve programerske predmete koje sam imao u toku studija.

Na prvom predmetu vezanom za programiranje, profesor je imao običaj da deli studente na na dve grupe – oni koji su u srednjoj školi učili Paskal i one koji su učili C. Pošto sam ja u srednjoj školi učio C programski jezik, meni je to sve već bilo poznato. Ali imam osećaj da je predmet u principu bio loš. Ne moze se C naučiti za ne puna 4 meseca gde se pored toga polažu jos 3 ispita (dve mate). Ne kvalitetno i detaljno koliko se to od nas očekuje, a kasnije i traži na nekim daljim predmetima. Potrebno je više vežbe, više primera, zadaci treba da budu nešto konkretnije od sume prvih n brojeva ili generatora Fibonačijevog niza. Takvi zadaci kada su rešeni ne ostvare nikakvo zadovoljstvo u studentu što bi ga motivisalo za dalji rad.

Sledeći predmet se bavi objektno orijentisanim programiranjem u C++ programskom jeziku. Ponovo loši primeri i nula motivacije za dalji rad. „Klasa automobil naslesjuje klasu vozilo. Sadrzi funkcije ukljuci i iskljuci motor.“ Ni danas mi nije jasno kako takav primer tako „dobro“ oslikava objektno programiranje.

Predmet Arhitektura računara mislim da sasvim ok prezentuje oblast koju pokriva. Jasno je objašnjen rad mikroprocesora, uloga registara, aritmetičko logičke jedinice, skupovi operacija.. Na vežbama se radi Asembler. Primeri možda nisu najsrećniji, ali nije ni Asembler jezik za početnike. Uglavnom, moj utisak je da sam dosta naučio slušajući ovaj predmet i zadovoljan sam time.

Kasnije na predmetu Operativni sistemi radi se konkutentno programiranje, pthread, kriticne sekcije, mutex, atomske sekcije, semafori, sinhronizacija.. Ako se niste time bavili do sada, ovo vam sada ne znači puno, ali je zapravo jako važno. Takođe moj pozitivni utisak uz par zamerki. Ne bi bilo loše da se predmet sastoji od većeg fonda časova, a pošto se velikim delom proučava konkurentno programiranje, onda bi se predmet tako mogao i zvati.

Logičko projektovanje računarskih sistema (skraćeno LPRS) dolazi u dva predmeta – 1 i 2. Nisam siguran da li se program menjao, ali moja generacija je, u provm delu predmeta, projektovala procesor sa nekim ograničenim skupom instrukcija. Vrlo dobra vežba da se arhitektura računara oseti u praksi. Sky is the limit, tako da možete napraviti i protočni procesor sa velikim skupom instrukcija. Meni lično, jako zabavan predmet, iako je prilično zahtevan. U drugom delu predmeta radi se podrška za periferije. Malo manje interesantno, ali svakako korisno.

Sistemske programske podrške (dva predmeta) se bave čisto konkurentnim programiranjem,  korišćenjem Intelovog TBB i Cilk okruženja. Naučili smo puno, ali izbor alata (TBB i Cilk) mi je potpuno nejasan. Radili smo i projekte gde se zahtevala određena doza ozbiljnosti, što je cool. Opšti utisak kvare pomenuti alati, ali je ostalo ok.

Napredni kurs i C programskog jezika u 4. godini je je*eno SJAJAN! I nisam sarkastičan.. Oduševio sam se kada sam video koliko ne poznajem C programski jezik i kako je lako napraviti teško uočljivu grešku kada se rade egzotične stvari u C-u.

Predmeti vezani za DSP su meni bili jako dosadni zbog teorije. Ali i pored toga smatram da su jako važni predmeti, gde ako neko ne shvati sve, važno je barem da shvati suštinu.

Elektronika

Moje lično mišljenje je da jedan inženjer elektrotehnike pored predmeta Osnovi elektrotehnike mora da zna i malo od klasišne elektronike. Nažalost Elektronika koju sam ja slušao je jako zamorna. Mnogo teorije, mnogo nepotrebnih stvari. Više bih cenio da smo imali pola prezentovanog gradiva, ali da smo imali neki praktični rad na kraju. Laboratorijske vežbe koje se odrade na kraju semestra se oslanjaju na teoriju, ali je to samo vežba sa gotovom maketom, gde se isprati uputstvo, povežu žice i očitaju podaci sa instrumenta. Utisak je prilično loš zbog toga.

Automatika

Jako je važno poznavati koncepte, mada ponovo imam osecaj da se previše pažnje posveti teoretisanju i rađenju zadataka na papiru, dok se to sve moze raditi u prakticno, što je mnogo bolje i mnogo više motiviše.

Ono što nedostaje…

Iskreno, meni je apsurdno što na E2 smeru ne postoji ni jedan predmet koji se bavi algoritmima. Zbog toga se osećam kao ne zaslužujem zvanje inženjera iz moje oblasti, pošto algoritme nemam pojma. To moram da učim sam i sa strane. Nekoliko knjiga i online kursevi su dobra stvar da se nauči nešto, ali uvek fali neko da posavetuje, da neki hint ili upozori na nešto što sam prevideo.

Tako da smatram to kao jednu veliku manu ovog smera. Od prošle godine je otvoren novi smer (ako se ne varam E3?), ali nisam dovoljno upućen šta se tamo događa i da li je njihov program možda bolje organizovan. Iako se iskreno nadam da jeste, mada to ne poboljšava situaciju na smeru E2.

Zaključak

Kada vam neki predmet nije zanimljiv onako kako ga profesor i asistenti predaju, potrudite se i napravite ga da vam bude zanimljiv. Ako su zadaci prejednostavni, smislite neki projekat koji ćete sami uraditi, tako da kada ga završite, dobijete onaj osećaj da ste nešto vredno uradili. Ako su vam zadaci preteški, smarajte asistente da vam ih objasne. Nemojte dopustiti da izpaštate zbog nezainteresovanosti profesora i zbog velikog broja studenata koji utiče na organizaciju nastave. Potrošite deo slobodnog vremena da bi ste unapredili svoje znanje.

Što se tiče algoritama, učite i vi sa strane. Ne dopustite sebi da jednog dana na nekom intervjuu za posao ostanete bez teksta kada vam postave neko osnovno pitanje vezano za algoritme.

FTN, E2 – treća godina (RTRK)

Ukoliko upisujete smer Racunarstvo i Automatika (E2) na FTN-u, pogledajte prvo ovaj članak. Nakon završetka druge godine, potrebno je da se opredelite koji odsek želite da upišete. Pred vama su tri mogućnosti: Automatika, RNI (nauke) ili RTRK (Računarska tehnika i računarske komunikacije). Svako od ovih usmerenja je specifično, a preporuka je da odaberete ono što vam najviše leži, odnosno ono što najviše volite. Ja sam upisao odsek RTRK, tako da ću ovom prilikom malo opisati kako sam se proveo u prethodnoj godini.

Krajem druge godine, potrebno je da popunite anketu u kojoj se opredeljujete koji smer želite da upišete. Anketa je obavezna, ali ne predstavlja konačan izbor. U toj anketi birate koji odsek upisujete i koje predmete želite da slušate u trćoj godini. Pošto izbor odseka daje samo preporuku koje predmete treba da slušate, to znači da iako odaberete jedan odsek, možete odabrati da slušate predmete sa neke druge katedre. Ja sam umesto nekih predmeta sa RTRK odseka, slušao predmete sa nauka, kao što su Web programiranje i HCI. Na trećoj godini sam slušao sledeće predmete: Elektronika, OAiS DSP1, ORM1, SPPURV2, Metode Optimizacije, ORM2, HCI, Web programiranje, LPRS2, PNRS i za svaki od ovih predmeta ću napisati moje lično iskustvo.

OAiSDSP1 (Osnovi algoritama i strukture podataka 1)

Predavanja i vežbe. Ocena se formira na bazi testa i usmenog odgovaranja teorije. Mada je moguće da su ta pravila u međuvremenu izmenjena. Meni je teorija predstavljala problem dok nisam našao odgovarajuću literaturu. Profesor to sve lepo objasni na predavanjima, ali meni to jednostavno nije odgovaralo. Činilo mi se preteškim.. Inače, moja preporuka je da učite teoriju unapred ili barem paralelno sa predavanjima, pa će vam i predavanja biti jasnija, a vežbe če imati više smisla.

Elektronika

Ovaj predmet drže dva profesora – analognu i digitalnu elektroniku, odvojeno. Ocena se formira sa dva kolokvijuma gde radite teoriju i zadatke, oba pismeno. Ukupno četiri četvrtine. Svaka položena četvrtina vam važi dva roka, odnosno u roku kada je položite i onom narednom, osim ako položite jednu celu polovinu (recimo teoriju i zadatke iz prve oblasti), onda to (nadam se) važi do kraja godine. Teorijska pitanja kao i zadaci se ponavljaju iz roka u rok i nema nekih izmišljanja od strane profesora i asistenata što se toga tiče, tako da nije problem naučiti.

ORM1 (Osnovi računarskih mreža 1)

Ocena = teorija na papiru + projekat. Za izradu projekta se spremate na vežbama tokom semestra i projekat u principu bude da se uklopi ono što je rađeno na nekoliko različitih vežbi. Nije naročito teško, osim eventualno teorije. Mada i tu postoje skripte koje vam skraćuju vreme provedenog nad knjigom 😉

SPPURV2 (Sistemska programska podrška u realnom vremenu 2)

Teorija i projekat. Teorija kao i na SPPURV1, pismeno. Pitanja budu u principu random, pa ne postoji baš neka univerzalna skripta. Treba imati sreće za tako nešto. Što se tiče projekta, on je malo komplikovaniji od ostalih predmetnih projekata sa kojima ćete se susresti. Radi se projekat (svaki student ima različiti), testiranje, dokumentacija i odbrana. Moje iskustvo sa tim projektom je loše, jer smo testiranje samo pomenuli, uputstvo koje smo dobili  za to nije valjalo, a asistenti su bili jako strogi prilikom ocenjivanja. Mada se na kraju dobro završilo, ne mogu da kažem da sam presrećan što je tako ispalo, a nadam se da će se to promeniti dogodine.

Metode Optimizacije (MO, Metode)

Zaboravih kako se tačno polaže, jer je postojala opcija da se umesto zadataka na kolokvijumima rade projekti. I to zanimljivi projekti. Tako da sam oba kolokvijuma odradio preko projekata. A i teorije smo bili oslobođeni iz ne znam tačno kojeg razloga. Uglavnom jako cool profesor, lepi primeri kroz predvanja i vežbe, šablonski zadaci, nije teško položiti. Slušajte samo šta profesor priča za teoriju i gledajte da toga budete oslobođeni ako bude šanse za to 🙂

ORM2 (Osnovi računarskih mreža 2)

Dva teorijska kolokvijuma i projekat. Za teoriju postoje skripte, tako da se lako nauči. Projekat se malo razlikuje od ostalih projekata, u tome što se programira mrežni protokol koji će da radi ono što profesor zada. Ali ne na PC-u, već na nekoj ploičici (zaboravih sada tačan naziv). To vas naravno malo ograničava sa stanovišta korišćenja resursa, ali bude zanimljivo. Profa je takođe cool, nećete imati nikakvih problema 🙂

HCI (Human Computer Interaction, Interakcija čovek računar)

E ovo je predmet za koji sam mislio da je najveća besmislica dok sam ga slušao i polagao. A kada sam otišao na praksu na Tajland, shvatio sam koliko ono što sam učio, kod njih zapravo nije primenjeno. I koliko se ja tamo zbog toga nerviram. Zbog svega toga, smatram da sam iz tog predmeta izvukao neke važne smernice kako nešto treba raditi, ali i stekao osećaj da shvatim kada nešto ne valja.

images

Elem, predmet se polaže ovako: pisanje revizije nekog programa, predmetni projekat, dve teorije. Revizija je malo dosadna stvar, ali nosi malo bodova, pa nije strašno. Predmetni projekat na papiru izgleda zanimljivo, ali za realizaciju ima jaaako puno kodovanja, naročito GUI-a, povezivanja kontrola sa funkcijama, zaštite od unosa pogrešnih podataka, obaveštenja korisniku… Bude naporno. Teorija nije teška, uči se iz skripte iz koje profesor predaje na predavanjima. Pročitati više puta i nema problema.

Web programiranje

Meni lično jako zanimljiv predmet. I predavanja i projekat. Pravilo je bilo da ko odbrani projekat u prvom roku, ne mora da izlazi na teoriju, već ima maksimum. Na vežbama se uči od HTML-a i CSS-a, preko Java Script-a i jQuery-a do Java Servlet-a i JSP-a. Sve to na kraju koristite da bi ste uradili projekat, a ove godine je bilo zadato da se uradi nešto na foru IMDb.com.

LPRS2 (Logičko projektovanje računarskih sistema 2)

LPRS 2 je nastavak na LPRS1. Podrazumeva se znanje iz prvog dela predmeta, pošto se sada rade malo ozbiljnije stvari. Kasnije se uči i MIPS arhitektura i programira se u asembleru na simulatoru. Izazovno, mada na mene nije ostavilo neki utisak. Ocena se formira od bodova osvojenih na vežbama i teorije koju možete polagati preko kolokvijuma pismeno ili usmeno kod profesora.

PNRS (Projektovanje namenskih računarskih struktura)

Programiranje za Android OS. Radi se projekat i polaže se teorija. Rećiću samo da je jako dobar predmet za svakoga koga interesuje Android. Profesor je korektan, volećete ga 😉

Moguće da su se do sada promenila pravila polaganja na nekim predmetima. Moguće je i da sam zaboravio da napišem neke detalje. Tako da slobodno pitajte ispod 😉

Facebook Graph Search

Neki su za ovo čuli, neki nisu, a verovatno je jako mali broj ljudi koji su zapravo pokušali da koriste ovu pretragu koju pruža Facebook.

graphsearch

Zapravo, radi se o pretrazi koja vam omogućava da prilično opišete ono sto trazite. Sada će neko reći kako je to bilo moguće i pre nego što je uveden graph search. I jest i nije. Evo primera:

Tražite Marinu koja živi u Novom Sadu. Dovoljno je da u pretragu upišete sledeće:

People named Marina who live in Novi Sad

Sada će facebook ponuditi neke pretrage koje njemu imaju smisla, a na vama je odaberete koja od tih pretraga najbolje zadovoljava vaš kriterijum.

recommendations

Rezultat je sledeći:

fromnovisad

Ovakva pretraga će vratiti jako puno rezultata. Na vrhu liste rezultata biće osobe sa kojima ste prijatelji, a potom i oni sa kojima niste. Evo još jednog primera:

Pomenutu Marinu ste upoznali negde u prolazu, recimo ispred neke Caribic picerije, ali je niste pitali kako se preziva. Pretpostavimo da je Marina lajkovala Caribic pice na FB-u, pa evo još jedne pretrage:

People named „Marina“ who live in Novi Sad, Serbia and like Caribic – Pizza Cut

likecaribic

Recimo da pretraga još uvek vraća previše rezultata, možete postaviti još neke parametre:

People named „marina“ who live in Novi Sad, Serbia and like Caribic – Pizza Cut
and who are older than 20 and younger than 26

whoareolder
Jer možete da ocenite da je Marina tu negde između 20 i 26 godina. I tako ste pretragu suzili na još manji broj kandidata.

Ali da ne dužim dalje sa primerima. Ovo pretraživanje koriste oni koji se oglašavaju na FB-u, tako da ako neko pravi torte za dečije rođendane, a usput zna da napravi tortu u obliku Minion-a (vidi ovde šta je Minion), dobar marketing može da napravi tako što će postaviti reklamu recimo osobama do 25 godina koje su lajkovale Despicable Me, Despicable Me 2, Minions ili neku sličnu stranicu. I smem da se kladim da bi to imalo jako dobar efekat, jer znam da ako bi neko želeo meni da proda tortu u obliku Miniona, ja bi je definitivno kupio. Pitanje je samo da li bi je pojeo ili bi je samo čuvao dok se ne usmrdi 😀 Nadam se da sta shvatili poentu.

Inače kada sam „čuo“ šta sve može graph search, bio sam oduševljen i odmah pohitao da ga oprobam. Nažalost, na mene to nije ostavilo neki utisak, pošto sam uglavnom pretraživao isto onako kao sa starim pretraživačem. Ali pre par dana sam poželeo da pozovem jednu drugaricu na kafu. Upoznali smo se pre više od godinu dana, svaki put se javimo jedno drugom, nekada popričamo.. Nažalost, ja sam zaboravio kako se ona zove još kada smo se upoznali upoznali, a posle je bilo neugodno pitati.  Znam jedino gde sam je upoznao, na kom fakultetu studira i kako izgleda. Gde sam je upoznao mi baš ne pomaže, pošto je bio u pitanju neki sastanak u studentskom domu. Ne znam ni koji je smer na fakultetu. Ali znam sa kime se druži. I znam ko je još bio na tom sastanku gde smo se upoznali. Tako da je pretraga bila prilično efikasna. Čitav jedan rezultat (naravno, pored mojeg profila, pošto sam prijatelj sa obe osobe za koje se vrši pretraga :))

final

Čekanje u službi smeštaja – no more

Sećam se kada sam prvi put ušao u službu smeštaja u Novom Sadu. Tada sam tamo odsedeo oko 4h, jer nisam znao gde bih otišao, a i trebalo je da se čeka u redu. Mada situacija nije bila bolja ni naredne godine. Iako sam znao gde bih otišao umesto da čekam u redu, jednostavno nisam hteo da rizikujem da moj broj bude prozvan, pa da sutra moram sve iz početka. I tako se rodila ideja o aplikaciji za telefon, koja bi prikazivala informacije o trenutno prozvanom klijentu u službi, što dalje omogućava studentima da odu na predvanja, izbleje negde u kafiću pored, u menzi ili da jednostavno odu kući i da odspavaju 🙂

SC Novi Sad - znak-logotip

Od uprave Studentskog centra Novog Sada sam dobio dozvoluda to realizujem, kao i pristup stanju, odnosno terminalu za prozivke u službi smeštaja. Nakon toga i nakon utvrđivanja šta imam od resursa na raspolaganju, ideja je postala projekat, znatno većeg obima nego što sam očeivao. Procenjenih nedelju dana za završetak, su se razvukli na čitavih šest meseci. Naravno, tih šest meseci nisu šest meseci programiranja, jer je pored toga bilo i dosta organizacije sa IT službom Studentskog centra, gomilu razmenjenih mejlova, popravljanja grešaka i testiranja, a sve to je zahvatio i raspust.

IT služba je obezbedila računar koji će raditi monitoring stanja na terminalu za tiketiranje, kao i pristup web serveru na koji se šalje trenutno stanje, odnosno broj trenutno prozvanog klijenta. Postojeći sistem za tiketiranje održava firma Avantech QMS i oni su nam obezbedili pristup terminalu kao i specifikaciju podataka koji predstavljaju trenutno.

Uglavnom, sada je to privedeno kraju. Još uvek ne želim da kažem da je kraj, jer od kada sam to prvi put rekao, morao sam još pet puta da intervenišem u rešavanju bagova. A ti bagovi su u principu bili posledica nekompletnih specifikacije koje sam koristio. Ali dobro, sada se nadam da takvih iznenađenja više neće biti.

Trenutno, na adresi www.scns.rs/?page_id=719 (ili direktno na www.scns.rs/adRedova) možete da pratite stanje prozivke u službi. Smatram da je dosta intuitivan „dizajn“, tako da ga neću dalje objašnjavati. Pored ove stranice, postoji i aplikacija za Android uređaje, a link za preuzivamnje možete naći na gore pomenutoj stranici.

Što se tiče arhitekture servisa, ona je data na slici ispod.

Business logic

Iako prilično  grubo, vidi se na koji način funkcioniše.

Inače, od samog početka, postojala je i zamisao o SMS servisu za one koji nemaju Android telefon, ali nažalost, ta opcija nije uvedena zbog iz nekih pravno-finansijskih razloga odnosno jako komplikovane procedure oko javnih nabavki, koja bi bila neophodna za pokretanje ovakvog servisa.

Update za one sa programerskim iskustvom
Zbog manjih tehničkih problema, servis se premešta na Raspberry PI. Kada bude premešten, PI će biti ostavljen negde u mraku, zauvek sam.


Izvorni kod možete naći na sledećoj adresi: github.com/biserx/QueueMonitoringService

Za kraj, ohrabrio bih sve studente koji koriste usluge smeštaja Studentskog centra, da oprobaju servis. Eventualne greše u funkcionisanju, zamerke ili utiske, sobodno navedite dole u komentarima ili direktno na email adresu.

Moje dobro delo za studente 🙂

Stručna praksa na Tajlandu – Projekat

U ovom blogu ću opisati šta sam radio na praksi, dok informacije o tome kako da i vi tamo stignete možete naći ovde.

Kada sam stigao na Prince of Songkla University u HatYai-u, dobio sam mentora sa kojim je trebalo da se dogovorim i da radim projekat. Dogovor je bio da postojeći quadcopter opremim senzorima za merenje udaljenosti i da ga isprogramiram da izbegava prepreke. Do završetka projekta ovaj plan se izmenio, a evo šta je sve urađeno:

  1. Komunikacija sa quadcopterom je promenjena sa standardne RC veze na serijsku vezu. Upravljački podaci se šalju poštovanjem postojećeg protokola koji definiše MultiWii softver;
  2. Upravljanje se vrši putem džojstika (RC simulator) nakačenog na PC;
  3. Radi postizanja većeg dometa bluetooth je zamenjen XBee modulima;
  4. Instalacija ultrasoničnog senzora (senzor za merenje udaljenosti baziran na ultrazvuku, SEN136B5B):
      • Prvi pokušaj je bio direktno priključivanje senzora na MultiWii i korišćenje koda iz dokumentacije za vršenje merenja. Nedostatak ovakvog načina merenja je dugačak odziv senzora, što je ometalo normalan rad MultiWii-a, zbog korišćenja blokirajućih operacija očitavanja vrednosti senzora. To je dalje dovodilo do nestabilnosti celog quadcoptera;
      • Drugi pokušaj je bio pisanje drajvera za MultiWii, koji je bio zasnovan na prekidima. Nažalost, sve linije za prekide na mikroprocesoru na MultiWii pločici (ATmega168) su već bile iskorišćene, što je onemogućilo implementaciju prethodno razvijenog drajvera;
      • Treći i uspešni pokušaj (treća sreća ^.^) je bio uvođenje mikrokontrolera između MultiWii-a i senzora, koji bi vršio merenje, a na analognom izlazu prema MultiWii-u, prikazivao rezultat merenja. U tu svrhu je korišćen attiny25 u kombinaciji sa low-pass filterom. Na MultiWii-u, rezultat se merio funkcijom analogRead() (vreme izvršavanja 0,0001s, a omogućava i dodatnu optimizaciju);
  5. Da bi se odredio uticaj jačine zadatog „gasa“ na potisak quadcoptera, urađena su merenja sa dinamometrom. Nakon merenja, dobijena je zavisnost potiska od jačine „gasa“, što je kasnije korišćeno u simulaciji i proračunima;
  6. Poslednji korak je bio konfigurisanje PID kontrolera, tako da quadcopter bude u mogućnosti da se postavi na željenu visinu. Ultrazvučni senzor meri trenutnu visinu quadcoptera, dok korisnik podešava željenu visinu korišćenjem regulatora gasa na džojstiku. Korišćenjem rezultata merenja iz prethodnog koraka, simulacijom su određeni parametri PID kontrolera koji kontroliše gas na osnovu trenutne i željene visine.
Quad
Quad

Stručna praksa na Tajlandu

Ako vam zvuči zanimljivo odlazak na Tajland na stručnu praksu, raspitajte se u kancelariji za međunarodnu saradnju da li tamo postoji program razmene koji odgovara vašem smeru na FTN-u u Novom Sadu. Ukoliko postoji i ukoliko se odlučite da krenete na Tajland, budite spremni da izdvojite dosta vremena za neke od sledećih stavki: pisanje molbi za donatorstva, traženje najjeftinije avionske karte, viziranje, osiguranje… Pored toga, potrebno je da malo pomognete Tajlandskim studentima koji dođu na razmenu u Novi Sad, da se snađu i bolje upoznaju grad, ali neka vas to ne obeshrabri. 🙂

Boravak na Tajlandu traje dva meseca, dok sama praksa traje oko 40 dana. Za tih 40 dana, obezbeđeni su vam smeštaj i džeparac za hranu ($200) na univerzitetu Pricne of Songkla University (PSU) u mestu HatYai. Ok, ok, evo i linka da vidite gde je to tačno: HatYaiPSU Hat Yai.

Praksa

Prilikom prijave za razmenu, napisaćete šta želite da radite na Tajlandu, odnosno kakav projekat biste želeli da radite. Ja sam imao sreće da sam uspeo da promenim temu projekta kada sam stigao na PSU, jer sam se u međuvremenu predomislio. I dobro je da sam se predomislio. Kao mentora sam dobio verovatno “naj cool” profesora na departmanu za računarstvo. Ne bih mogao da kažem niti jednu lošu o njemu. Da li je to zato što sam bio na razmeni, pa sam imao drugačiji tretman? Sumnjam.. sa svima u kancelariji se odnosi isto. Prvog dana prakse mi je rekao da su pravila ovakva: dolaziš kada hoćeš, odlaziš kada hoćeš i sve to ako hoćeš. No verujem da tada nije mislio da ću po ceo dan da visim u kancelariji 😛 Pauze sa igranje igrica su nešto najnormalnije. Gledanje filmova takođe. Niko ne zamera. Ležaljka na sred kancelarije i neko ko u njoj odmara – takođe uobičajena stvar.

Ako se ne odmaraš, znači da nisi dovoljno naporno radio :)
Ako se ne odmaraš, znači da nisi dovoljno naporno radio 🙂

Što se tiče stručnog dela prakse.. Profesor je uvek na raspolaganju. Ako nije u kancelariji, pomoći će i preko facebook-a. Inače, šta god da sam tražio od komponenti, odgovor je bio: može, ovde je to jeftino. I zaista se tako i ponašaju. Potreban ESC – nabavi se u gradu. Potrebno nešto specifičnije? – stiže sutra iz Bangkoka. Slomiš elisu na helikopteru – no problem. I to do te mere da mi je često bilo neprijatno kada bih napravio neku havariju. A razčačko sam svašta… da ne nabrajam 😀

Uglavnom, moja preporuka za otići i doživeti, a kakav sam ja projekat radio, možete videti ovde.

Turistički deo

Kao što vidite na mapi, more nije baš blizu. Srećom, transport na Tajlandu, iako izgleda kao jedna velika zbrka, funkcioniše odlično! Drugim rečima, to znači da tokom vikenda nije problem otići na neko ostrvo, brčkati se, pa se vratiti nazad na univerzitet početkom naredne nedelje. Ali ajde prvo da vidimo šta se može raditi u HatYai-u.

Floating market
Floating market

Na univerzitetu postoji rekreativni centar sa halama za fudbal, tenis, badminton… Takođe postoje i teretana i bazen. Sve to možete koristiti kao student, za neku malu cenu (ako se ne varam, teretana košta 15 din, a bazen 60 din). Određenim danima na univerzitetu se održavaju pijace, gde možete probati razne specijalitete. U određenom periodu, takođe na univerzitetu, održava se i veliki vašar.

Što se tiče izlazaka postoji nekoliko klubova, a najveći je NECTA pub. Svakako treba da posetite barem taj jedan. Možete otići i u bioskop, jedino treba da obratite pažnju da film ne bude sinhronizovan na tajlandskom.

Kada završite sa praksom (a najverovatnije i u međuvremenu) valjalo bi da obiđete neka ostrva. Ostrva koja su blizu pa ih možete obići vikendima su recimo Koh Lipe i Koh Muk. Za kasnije možete planirati Phuket, Phi Phi, Krabi, Samui, Phangan, Tao… Na Koh Phangan ostrvu se održavaju full moon (ili kada to napisu tamo onda ispadne fool moon) žurke, tako da odlazak na to ostrvo svakako treba da uskladite sa mesecom 😉

Dok ste na ostrvima, možete se zanimati raznim aktivnostima kao što su ronjenje, kajakarenje, penjanje, vožnja skutera itd.

Pored ostrva i plaža, postoji i dosta mesta koje možete posetiti u unutrašnjosti Tajlanda, kao što su pećine, rečice, vodopadi, hramovi…

Za poslednju destinaciju logično je da ostavite Bangkok, pošto odatle, verovatno, letite kući. Šta videti u Bangkoku sami potražite na internetu, jer ima svega… Jedino bih preporučio odlazak na Sky Bar, pošto je osećaj fenomenalan, a isto tako i pogled 🙂

Na samom severu Tajlanda možete posetiti mesto Chiang Mai, a usput i otići na neku turu (recimo jahanje slonova i poseta long neck village-u).

Inače, ovo je ukratko o praksi i putovanju. Za još informacija, slobodno pitajte ispod 😉

DSLR za početnike

Novi blog: DSLR za početnike #2

Iako sebe ne smatram za preterano dobrog fotografa, u poslednjih mesec dana sam dobio više poruka u inbox, gde su mi prijatelji tražili da ih posavetujem koji DSLR da kupe. Kako ne bih svakome ponaosob pričao jedno te isto, pokušaću ovde detaljno da objasnim na šta treba obratiti pažnju kada se kupuje prvi DSLR. Pre nego što počnem, napomenuću da je ovaj tekst pisan subjektivno, odnosno kako bih ja postupio da sada kupujem DSLR, sa ovim iskustvom koje imam sada.

Hoću da kupim fotoaparat. Koji?

Ako bi ovo bila tema za kompakt fotoaparate, verovatno bih rekao što manji, po mogućnosti da može ići ispod vode. I to bi bilo to. Ali pošto je tema DSLR, sledi priča…

DSLR fotoaparat (kako ga svi zamišljaju) = telo fotoaparata + objektiv.

Jedno telo može da vozi više objektiva. Tako je barem predviđeno. Pa da vidimo šta je to zapravo telo fotoaparata?

Telo DSLR fotoaparata je sam fotoaparat bez objektiva. Moja podela bi bila sledeća: za početnike, napredne i profi. Iako bi sada neko rekao: „Pa zar nisu svi DSLR profi?“ – e pa nisu. Ako ne znate iz koje od navedene tri klase da kupite fotoaparat, onda vam najverovatnije treba da kupite ovaj za početnike. U slučaju da želite od prvog dana da slikate svadbe recimo (što je koliko vidim kod nas prilično popularno -.-), onda možete razmisliti i o nekom naprednijem, ali varijante „imam 200 fotografija mačića, kučića i vrabaca sa telefona, kupiću ‘profi’ fotoaparat, slikaću svadbe i zaradiću puno para“ ne preporučujem. Zato što to tako baš i ne funkcioniše. Ali ko želi – neka proba. Nego, nazad na temu.

pro-vs-beg

Razlika između početničkog i profi DSLR je ogromna. Kako u performansama, tako i u ceni. A vas, ako ste početnik, verovatno najviše ograničava ovo drugo – cena. Ali ajde na brzaka da uporedimo neke karakteristike, koje verovatno u ovom trenutku ne razumete, a koje ću objasniti ispod.

Za početnikeProfi
Veličina senzora APS Full frame / 35mm
Vrsta tražila Pentamirror Pentaprism
Broj tačaka fokusa ~9~50
Integrisani blic DaNe
Broj okidanja fotografija u sekundi ~5 >10
Predefinisane scene Da Ne

Veličina senzora

Ovde se ne radi o broju megapixela, već o fizičkoj veličini senzora. Zašto je ovo važno? Važno je iz dva razloga: gustina pixela i dubinska oštrina.

  • Gustina piksela utiče na šum koji se pojavljuje na fotografiji. Fotografije kompaktnog fotoaparata (veličina senzora 6.17 x 4.55 mm) koji ima 10mpix će imati mnogo više šuma, od fotografije nekog DSLR fotoaparata sa istim brojem megapixela, koji ima recimo APS senzor (veličina 22.3 x 14.9 mm) [wiki],
  • Drugi razlog je dubinska oštrina [wiki]. Ona se manifestuje tako što je subjekat na kojem je fokus „oštar“, dok je pozadina i sve ispred subjekta, zamućeno [primer-1, primer-2]. Što je senzor veći, efekat je izraženiji. Da bi se taj efekat smanjio (nekada je zamućenje nepoželjno), smanjuje se otvor blende, ali o tome možete više saznati u nekoj školi fotografije.

Postoji još jedna stvar zašto je veći senzor „bolji“, a to manja vrednost faktora odsecanja, ali o tome malo kasnije.

Vrsta tražila

Možda ne tako važna stavka za početnike, ali smatram da valja znati. Tražilo je ona mala rupica na vrhu fotoaparata, kroz koju se gleda i „kadrira“ fotografija. Tražilo može da bude realizovano kao pentamirror ili kao pentaprism. Pentaprism je napravljen od jednog komada stakla, zbog čega je gubitak svetlosti sveden na minimum. Pentamirror je napraveljn od kombinacije ogledala, što znači da je lakši (po težini) i jeftiniji. Nažalost, između ogledala se nalazi vazduh, a svaki put kada se svetlosni zrak odbije od nekog ogledala, intenzitet zraka slabi. U prevodu: pentaprism, zbog svoje karakteristike da manje slabi svetlosni zrak, omogućava lakše manuelno fokusiranje (nekada je ovo važno) i jasniju sliku, ali ovo ne treba da bude presudno prilikom izbora, pogotovu jer je cena fotoaparata sa pentaprism tražilom znazno veća. Malo više o tome ovde.

Broj tačaka fokusa

Iz tabele iznad možete zaključiti da „profi“ modeli imaju znatno veći broj tačaka fokusa od početničkih modela. Te tačke zapravo predstavljaju tačke na kojima fotoaparat može da uhvati fokus. Obično su raspoređene ovako nekako:

Početnički DSLR levo - profi DSLR desno
Početnički DSLR levo – profi DSLR desno

Za vas, kao fotografa, to znači da ukoliko želite da fokusirate na nešto što nije pokriveno tačkom fokusa, bićete prinuđeni da promenite kadar, tako da tačka fokusa pređe preko objekta na koji želite da fokusirate. Ovo sada možda zvuči strašno, ali u praksi postoje (ne tako dobre) tehnike koje to nadomešćuju, kao što je rekadriranje nakon fokusiranja. Ova tehnika se izvodi tako što se postavi dobar kadar, zatim se kadar minilano promeni da bi se na subjekat stavila tačka fokusa, fokusira se, a zatim se rekadrira na željeni/početni kadar. Razlog zašto ova tehnika nije dobra, je što se rekadriranjem fokus zapravo gubi, odnosno pomeranjem fotoaparata prilikom rekadriranja, razdaljina između subjekta na koji je fokusirano i fotoaparata se menja, pa nakon rekadriranja, subjekat više nije u fokusu. Koliko će subjekat ispasti iz fokusa zavisi od vaše spretnosti da rekadrirate kako treba. Sa druge strane ako uzmemo fotoaparat koji ima više tačaka fokusa, onda dolazimo u situaciju da svaki put kada želimo da fokusiramo, moramo da odaberemo tačku na koju želimo da fokusiramo, što je meni prilično zamorno i gubljenje vremena, pogotovu ako želim da uhvatim neki momenat. Naravno tu je i automatika koja može da „zaključi“ gde vi želite da fokusirate, ali ja lično, u praksi, baš i nisam imao sreće sa time, pa se koristim tehnikom rekadriranja, iako znam da ne valja.

Iz tog razloga, meni je sasvim dovoljno 9 tačaka fokusa koliko imam na mom fotoaparatu, a smatram da ni jednom početniku neće zatrebati više, jer sumnjam da će ih koristiti kako treba.

Postoji još jedna važna stvar oko tačaka fokusiranja, a to je vrsta tačke fokusa. Pošto je ovo tekst za početnike, neću objašnjavati, ali evo link za one koje interesuje: wiki.

Integrisani blic

DSLR fotoaparati koji su namenjeni početnicima, dolaze sa integrisanim blicem. Taj blic nije nekih extra performansi i mogućnosti, ali radi posao i ne zahteva dodatnih 250e+ za kupovinu externog blica. Naravno, integrisani blic ne onemogućava (čitaj pažljivo) korišćenje eksternog blica ukoliko nekada odlučite da proširite svoj asortiman opreme.

Broj okidanja fotografija u sekundi

Continuous  shooting iliti burst mode [wiki] možete koristiti kada fotografišete neku akciju. Tpičan primer, fudbalska utakmica. Igrač XY ima priliku da šuta na gol, a vi želite da uslikate momenat kada on bude šutnuo loptu i kada lopta bude ušla u gol. Za tako nešto morate imati jaaako dobre reflekse, moć čitanja misli XY fudbaleru ili neku baku koja će da pogleda u pasulj i da vam kaže kada da pritisnete dugme za okidanje na vašem fotoaparatu. Pošto ni jedno od ta tri verovatno nemate, opcija slikanja više uzastopnih fotografija je vaš prijatelj. Što više fotografija u sekundi vaš fotoaparat može da napravi, to je veća šansa da ćete zabeležiti baš onaj trenutak koji želite.

Predefinisane scene

Profi fotoaparati u principu nemaju predefinisane scene za slikanje. To znači da njih ne možete namestiti da slikaju portret, prirodu, vatromet, decu ili nešto deseto. To znači da morate dobro da baratate sa tehnikom fotografije od samog početka, kako bi ste bili u mogućnosti da napravite fotografiju kakvu želite, a pritom i tehnički ispravnu. To dalje znači da morate da znate šta je blenda, ekspozicija i ISO i kako da ih pravilno koristite. Naravno, postoje tutoriali koji vam na brzaka „uliju“ znanje o tome šta te tri stavke zapravo rade, ali da bi ste bili u stanju da na terenu pravilno konfigurišete pomenute parametre, potrebna je praksa.

Nikon ili Canon? [YouTube]

Nikon vs. Canon
Nikon vs. Canon

Na ovo pitanje mislim da niko nema dobar odgovor. Moja želja je bila da kupim Nikon D80, a na kraju sam završio sa Canon 450D modelom. I zadovoljan sam. Probao sam razne modele Canon i Nikon fotoaparata i meni je Canon bliži i draži jer njega koristim godinama. Ali isto to će reći i neko ko godinama koristi Nikon. Što se tiče nekih tehničkih detalja, nisam zapazio da se dva fotoaparata koja su u rangu, a pritom i proizvedena u istom vremenskom periodu, razlikuju po nekim jako važnim karakteristikama. Tako da je moj savet – kupite koji hoćete.

Objektivi

Sve ovo opisano iznad je samo tehnička podrška objektivu, kako bi vi na kraju imali JPEG fajl. Tačke fokusa služe da bi objektiv pravilno fokusirao, predefinisane scene služe da bi pravilno podesile blendu, ekspoziciju i ISO, senzor služi da bi pokupio svetlo koje prolazi kroz objektiv i da ga snimi u elektronskom obliku na memorijsku karticu. Tražilo služi vama da biste napravili dobar kadar. A objektiv je taj koji pored vas koji kadrirate, zapravo pravi kvalitetnu fotogarfiju. Uvek je bolje imati kvalitetniji objektiv i lošije telo, jer onda možete napraviti kvalitetnu fotografiju, dok u obrnutom slučaju dobro telo ne može da nadomesti nedostatke lošeg objektiva.

Što je objektiv (staklo) kvalitetniji, to će se svetlost pri prolasku kroz isti manje izobličiti i manje oslabiti, pa će senzor uhvatiti realističniju reprezentaciju onoga što fotografišete.

Kakvi objektivi postoje?

Za početak postoje fixni i zoom objektivi. Fixni objektivi imaju nepromenljivo uveličanje, tj. nema ničega što možete da okrenete na njima, a da približite subjekat koji fotografišete. Iako to izgleda kao mana, ovakvi objektivi sa druge strane uvek nude oštrije fotografije, veći maksimalni otvor blende… Zoom objektivi imaju jedan prsten koji možete da okrećete, čime približavate ili udaljavate subjekat koji fotografišete. Što je zgodije od fiksnih objektiva.

Parametar koji označava uveličanje koje objektiv pruža, je broj milimetara odnosno žižina daljina. Objektiv od 18mm je prilično širok, dok je objektiv od 200mm jako uzak. U prevodu, prvi (18mm objektiv) možete koristiti za slikanje grupe ljudi, pejzaža i slično, dok drugi (200mm objektiv) možete koristiti za slikanje vrabaca, portreta, brodova koji plove u daljini, ptica…

View this post on Instagram

Dinner time #tivoli #ljubljana #slovenia

A post shared by Aleksandar Beserminji (@beserminji) on

Naravno ovo nije pravilo i nije apsolutno tačno, već pokušavam da vam stvorim predstavu. Takođe, objektivi koji su jako široki (<20mm) imaju prilično dobru perpsektvu:

View this post on Instagram

Waiting for warmer days

A post shared by Aleksandar Beserminji (@beserminji) on

Pored ovako širokih objektiva, postoje i fish-eye objektivi:

Digital photography school

U ovom momentu će neko verovatno pomisliti kako bi idealan objektiv bio 5-500mm, tako da se sa time obuhvati SVE! Ali nažalost takav objektiv ne postoji. Baš nasuprot, pokušaji da se napravi objektiv sa što većim rasponom, obično imaju loše osobine da fotografiju deformišu, te da se na fotogarfiji pojave neželjeni efekti kao što je recimo hromatska aberacija [wiki].

Krop faktor

Obećao sam da ću o tome kasnije, pa evo ajde sada. Krop faktor je ustvari rezultat odsecanja dela svetlosnih zraka koje objektiv projektuje na senzor. Ako je objektiv namenjen za 35mm senzore, a vi ga koristite na APS telu, senzor će pokupiti samo deo informacija koje mu objektiv pruža. Krop faktor na APS telima je oko 1.6x i znači da ako koristite objektiv od 10mm, dobićete fotografiju kao da ste koristili objektiv od 16mm.

To odsecanje vas ograničava koliko možete ići u širinu. Recimo sa 10mm objektivom na full frame senzoru će se dobiti mnogo bolji efekat nego na APS senzoru. Isto tako i za fisheye objektive.

Malo više o tome sa primerima možete naći ovde.

Svetlo

Sa wikijaPhotography (derived from the Greek photos- for „light“ and -graphos for „drawing“)

Odavde bi trebalo da vam bude jasno da je svetlo zapravo zaslužno za nastanak fotografije. Ako imate loše svetlo imaćete i loše fotografije. Kada je u pitanju priroda, onda malo toga možete da učinite povodom toga da promenite svetlo. Ali ako se recimo nalazite u studiu i pritom dobro namestite rasvetu, možete slikati sa bilo čime, pa čak i sa telefonom [YouTube].

Rezime

I nakon pročitanog teksta, verujem da će biti pitanja koji tačno model uzeti. To najviše zavisi od toga koliki vam je budžet. A i to prepuštam vama da sami zaključite, koristeći moje iskustvo koje sam predstavio iznad.

Smatram da je sasvim ok izbor bilo koji DSLR sa kit objektivom, koji vaš bužet pokriva. Ukoliko vaš bužet nadmašuje jeftine DSLR fotoaparate, onda razmislite da li vam je zanimljivije da fotografišete prirodu ili ljude. Ukoliko vam priroda izgleda primamljivije, uzmite jeftinije telo i dva objektiva. Ukoliko ste više za fotkanje ljudi, pogotovo u zatvorenom, onda bi preporuka bila jeftinije telo sa kit objektivom i blic. Ako ste u nedoumici onda je izbor jeftinije telo, a ostatak novca sačuvajte za par meseci kasnije kada budete videli šta vam više leži 🙂

A kada bih bio u situaciji da ponovo kupujem fotoaparat i opremu, moj izbor bi bio ovakav:
– kupovina polovnog tela; paziti da nije svadbarski, jer su ti dosta „prešli“,
– dva ili više objektiva; moj idealni set: 10-20mm, 17-85mm, 50mm, 50-200mm,
– dobra i udobna torba
– kvalitetan stativ
– možda neki blic, makar kineski za početak
– softbox
– zilberica

Odavde možete zaključiti da volim da fotografišem svašta – kako unutra, tako i u prirodi 🙂

I za kraj bih želeo samo da dodam jedan hejt.. Za sve one koji žele da kupe DSLR samo da bi sebe smatrali za veće fotografe, da bi izgledali više cool, da bi „izlečili“ neki svoj kompleks, da to ne rade. Šteta za fotoaparat da ga koristi neko ko ne zna ni pravilno da ga drži, a kamoli dobro iskoristi. Automatski mod slikanja postoji i na kompakt fotoaparatima i radi isto tako dobro kao i na DSLR fotoaparatima. A razliku u ceni izmedju DSLR i kompaktnog, možete mnogo bolje da iskoristite u nekom fensi klubu sa prijateljima, da se tamo slikate i pokažete svim prijateljima na fejs-u kako vam je bilo cool. Na kraju krajeva isto to ćete uraditi i sa DSLR-om, sa znatno više potrošenog novca.

Šta dalje?

Novi blog: DSLR za početnike #2