Verovatno svi korisnici kompaktnih fotoaparata u trenutku kada nema dovoljno ambijentnog svetla da se napravi pravilno osvetljena fotografija, jednostavno uključi blic i tako uslika fotografiju. Većina onih koji koriste prosumer ili dSLR aparate iz niže klase urade isto to, ali ima i onih koji se trude da svoje fotografije načine malo više profesionalnim. Profesionalni fotografi predpostavljam da znaju da koriste svoju opremu vrednu više hiljada evra, te da njima ovaj post, gde ću opisati kako (ne)treba koristiti blic, neće biti od velikog značaja.

Mada u principu svma koji žele da nauče nešto, malo poboljšaju svoje fotografije ili pak samo vole da eksperimentišu, preporučujem da oprobaju dole opisane tehnike.

Ugrađeni blic na fotoaparatu je predviđen da direktno osvetli subjekat fotografije, ukoliko nema dovoljno prirodnog svetla. U tom slučaju blic ima najviše snage, te može da osvetli celu prostoriju, veću grupu ljudi, radi sa nižim ISO vrednostima ili na malim blendama. Ovako napravljene fotografije će zadovoljiti većinu korisnika ili kada je dovoljno da se zabeleži neki trenutak. Sa druge strane boje na ovakvim fotografijama ne izgledaju prirodno, a senke koje se javljaju iza subjekata su oštre.

Nevažno na otvor blende, fotografija je pravilno osvetljena u sva tri slučaja. Ono što meni lično smeta, je tamna senka na zidu sa desne strane devojke, koja se u ovom slučaju skoro stopila sa bojom kose. Čitajući razne forume na ovu temu, jedno rešenje sam našao u ovome

Ovo košta “Only $21.99”, pa sam se ja odlučio da napravim svoju verziju koja me je koštala $0 i 20min truda 😛

Kada se ta skalamerija postavi na aparat, dobija se sledeći rezultat.

Fotografije su primetno tamnije od onih bez difuzera, ali je senka koja se javlja iza devojke na zidu sada mekša. Takođe, kada se fotografija obradi u nekom programu, tačnije dodatno osvetli, boje budu prirodnije nego kada se koristi direktan blic.

Pošto na većim blendama blic nema dovoljno energije da pravilno osvetli subjekat, kao što je to slučaj u ovom primeru na blendama f9.0 i f13, povećanjem ISO vrednosti dobijamo malo bolje rezultate.

Još uvek nije savršeno, ali uz pomoće nekog programa za obradu fotografije, iste se mogu dovesti do nekog razumnog kvaliteta.

Poslednji način za korišćenje ugrađenog blica koji ću opisati u ovom blogu ne zahteva dodatno majstorisanje kao predhodni, ali zahteva jedno malo ogledalce. To ogledalce se koristi tako što se njime reflektuje bljesak blica na plafon, koji se zatim od plafona odbija na subjekat i tako ga ravnomerno osvetljava.

Visina plafona i njegova boja u velikoj meri utiču na rezultat ovog metoda, tako da treba biti oprezan. Takođe na većim blendama, kao na primer f13, ovaj metod je praktično neupotrebljiv. Prednost ovog metoda je što je subjekat osvetljen blizu istim intenzitetom kao i pozadina, a pošto svetlost sada dolazi od gore, senke na pozadini se ne pojavljuju. Takođe uz malo obrade može se napraviti pilično lepa fotografija.

Ovaj metod nije univerzalan za sve okolnosti, a koje su to okolnosti, najbolje će te utvrditi sami kroz praksu. Napomenuću samo da se pazite visokih plafona i plafona u boji, a dalje istražite sami 😉

Na kraju, kada se fotografije, napravljenje opisanim tehnikama, uporede jedna do druge, dobijemo sledeće poređenje

Prva fotografija je suviše ispeglana i izgubljene su nijanse boja na licu, a senka iza devojke je suviše oštra. Druge dve fotografije su u prednosti na prvu, ali svaka ima svoje nedostatke. Na fotografiji napravljenoj korišćenjem difuzera, devojka je pravilnije osvetljena, ali je iza nje prisutna senka. Fotografija napravljena ogledalom je morala da pretrpi malo veće obrade u fotošopu da bi izgledala kao što izgleda sada. Ako to izuzmemo, prednost je nepostojanje senke na pozadini, a mana je nedostatak osvetljenja spreda.

U principu, kada se radi o hobi fotografiji, poslednje dve tehnike, ako se pravilno koriste, mogu da pokriju 90% slučajeva kada se javi potreba da se koristi blic, a pritom nemate neki dodatni koji bi ste zakačili na svoj fotoaparat. Zbog toga se u mojoj foto-torbi uvek mogu naći moja varijanta Gary Fonga i jedno ogledalce. Ponekad okolina zna čudno da pogleda kada nakačim difuzer na fotoaparat ili kada pokušavam ogledalcem da reflektujem svetlost na plafon, ali sam do sada uspeo svima da objasnim zašto to radim. Zato još jednom preporučujem, da ako Vas zaista zanima fotografija, a pritom se do sada niste igrali “ovako”, da probate ove recepte 😉