Kada smo se trudili da vratimo stari način rangiranja studenata koji su konkurisali za smeštaj u studentske domove, obratili smo se medijima kako bi nam pružili podršku. Ako se dobro sećam, od svih kontaktiranih (a bilo ih je dosta na listi), samo jedna televizija odreagovala na vreme i ustupila nam 15 minuta “ON AIR” kako bi smo izneli mane novog načina rangiranja. Ostali mediji su ćutali.

Sada, kada je konačna rang lista objavljena i kada je većina studenata useljena u domove, sada se polako mediji javljaju jedni za drugima kako bi rado napravili priču od toga. Da objave naše mišljenje. Da nam “pomognu”. E pa ne može! Svim lepim i dragim novinarima i novinarkama, koji su me zvali u proteklih nedelju dana: ako hoćete priču, moraćete malo da skupite m**a i stanete zajedno sa nama u prve redove kada se sledeći put budemo borili za naša prava. Lako je biti general posle bitke…

A evo i za one inteligentne koji još uvek nisu shvatili: Objavljivanje bilo kakve priče sada, neće pomoći onim studentima koji su zbog primene novog načina rangiranja ostali bez doma. Nazad se ne može, niko neće isterati iz domova one studente koji po starom načinu rangiranja ne bi dobili domove – niti to treba da se radi. Ove godine smo bitku izgubili jer smo je kasno i započeli. Sledeće godine, ako bude potrebe, idemo Jovo nanovo…